амерички композитор From Wikipedia, the free encyclopedia
Џорџ Гершвин (енгл. ; Њујорк, 26. септембар 1898 — Лос Анђелес, 11. јул 1937) је био амерички композитор.[1][2][3]Рођен је као Јакоб Гершовиц (енгл. ) у Бруклину у породици руских емиграната јеврејског порекла, као друго од четворо деце.[4] Већину својих вокалних и сценских дела Џорџ је написао у сарадњи са својим старијим братом, текстописцем Ајром Гершвином.[3] Гершвин је компоновао и за бродвејску сцену и за класичне концертне хале. Такође је са успехом компоновао и популарне мелодије.
| Џорџ Гершвин | |
|---|---|
 Џорџ Гершвин 1937. године | |
| Датум рођења | 26. септембар 1898. |
| Место рођења | Њујорк, САД |
| Датум смрти | 11. јул 1937. (38 год.) |
| Место смрти | Лос Анђелес, САД |
Најпознатији је по начину на који је у класичну музику унео елементе популарне музике, црначких духовних песама и блуза (опера „Порги и Бес“, симфонијска фантазија „Американац у Паризу“, „Рапсодија у плавом“, „Меланхонична рапсодија“).[5]
Његова прерана смрт наступила је као последица тумора мозга 1937. године.[3]
Гершвин је био украјинско-јеврејског порекла.[4][3] Његов деда, Јаков Гершовиц, рођен је у Одеси (савремена Украјина) и 25 година је служио као механичар у Царској руској војсци да би стекао право на слободно путовање и боравак као Јеврејин, да би се коначно пензионисао у близини Санкт Петербурга. Његов син тинејџер Мојше, Џорџов отац, радио је као секач коже за женске ципеле. Његова мајка, Роза Брускина, рођена је у Санкт Петербургу, Русија.[6][7] Мојше је упознао Розу у Виљнусу где је њен отац радио као крзнар. Она и њена породица преселили су се у Њујорк због све већег антијеврејског расположења у Русији, променивши своје име у Роуз. Мојше, суочен са обавезним служењем војног рока ако остане у Русији, преселио се у Америку чим је могао да приушти. Једном у Њујорку, променио је своје име у Морис. Гершовиц је живео са ујаком по мајци у Бруклину, радећи као пословођа у фабрици женске обуће. Оженио се Роуз 21. јула 1895. године, а Гершовиц је убрзо англизовао своје име у Гершвајн.[8][9][10] Њихово прво дете, Ајра Гершвин, рођено је 6. децембра 1896. године, након чега се породица преселила у стан на другом спрату у авенији Снедикер 242 у источном њујоршком насељу Бруклин.
Џорџ је рођен 26. септембра 1898. године у стану у Снедикер авенији. Његов извод из матичне књиге рођених га идентификује као Џејкоба Гершвајна, са презименом које се изговара 'Герш-вин' у руској и јидиш имигрантској заједници.[11][12] Добио је име по свом деди и, супротно америчкој пракси, није имао средње име. Убрзо је постао познат као Џорџ,[13] и променио је правопис свог презимена у „Гершвин“ отприлике у време када је постао професионални музичар; остали чланови породице су следили њихов пример.[14] После Ајре и Џорџа, у породици су рођени још један дечак Артур Гершвин (1900–1981) и девојчица Френсис Гершвин (1906–1999).
Породица је живела у многим различитим резиденцијама, јер је њихов отац мењао станове са сваким новим предузећем у које се укључио. Одрасли су углавном у јидишком позоришном округу. Џорџ и Ајра су често посећивали локална јидишка позоришта, а Џорџ се повремено појављивао на сцени као статиста.[15][16][17]
Џорџ је живео дечаштво које није било необично у њујоршким стамбеним зградама, које је укључивало трчање са пријатељима, ролање и лоше понашање на улици. Све до 1908. није марио за музику. Затим, као десетогодишњак, био је заинтригиран када је чуо виолински рецитал свог пријатеља Максија Розенцвајга.[18] Звук и начин на који је свирао његов пријатељ га је очарао. Отприлике у исто време, Џорџови родитељи су купили клавир његовом старијем брату Ајри. Међутим, на изненађење његових родитеља и на Ајрино олакшање, Џорџ је био тај који је провео више времена свирајући је док је наставио да ужива у музици.[19]
Иако је његова млађа сестра Франсис била прва у породици која је зарађивала за живот од свог музичког талента, удала се млада и посветила својим обавезама мајке и домаћице, чиме је онемогућила себи да се озбиљно бави музичким подухватима. Након што је одустала од извођачке каријере, определила се за сликарство као креативни излаз, што је и Џорџу накратко био хоби. Артур Гершвин је следио стазе Џорџа и Ајре, такође је постао композитор песама, мјузикла и кратких клавирских комада током периода од око две године (око 1911) пре него што га је Џек Милер (око 1913), коначно упознао са Чарлсом Хамбицером, пијанистом у Бетовеновом симфонијском оркестру. До његове смрти 1918. године, Хамбицер је остао Гершвинов музички ментор, научио га је конвенционалној клавирској техници, упознао га са музиком европске класичне традиције и подстицао га да присуствује оркестарским концертима.[20]
Године 1913, Гершвин је напустио школу са 15 година да би радио као „музички демонстратор“ у њујоршкој Тин Пан алеји. Зарађивао је 15 долара недељно радећи за Џероме Х. Ремик и компнију, издавачку фирму са седиштем у Детроиту и филијалом у Њујорку.
Његова прва објављена песма била је „When You Want 'Em, You Can't Get 'Em, When You've Got 'Em, You Don't Want 'Em” 1916. године. Она је 17-годишњаку донела зараду од 50 центи.[21]
Године 1916, Гершвин је почео да ради за Аеолијан компанију и Стандардне музичке ролне у Њујорку, снимајући и аранжирајући. Произвео је десетине, ако не и стотине, ролни под својим и лажним именима (псеудоними који се приписују Гершвину укључују Фред Марта и Берт Вин). Такође је снимио ролне сопствених композиција за Дуо-Арт и Велте-Мигнон репродукцијске клавире. Осим што је снимао клавирске роле, Гершвин је направио кратак продор у водвиљ, пратећи Нору Бејс и Луиз Дресер на клавиру.[22] Његов нови рагтајм из 1917. године, „Rialto Ripples”, био је комерцијални успех.[21]
Године 1919. постигао је свој први велики национални хит песмом „Свони”, са речима Ирвинга Цезара. Ал Џолсон, бродвејска звезда и бивши певач министранта, чуо је Гершвина како изводи песму Свони на журци и одлучио је да је отпева у једној од својих емисија.[21]
Касних 1910-их, Гершвин је упознао текстописца и музичког директора Вилијама Дејлија. Њих двоје су сарађивали на бродвејским мјузиклима Пикадили до Бродвеја (1920) и For Goodness' Sake (1922), и заједно су компоновали музику за Our Nell (1923). Ово је био почетак дугог пријатељства. Дејли је био чест аранжер, оркестратор и диригент Гершвинове музике, а Гершвин му се повремено обраћао за музичке савете.[23]
Оркестарске
Соло клавир
Опере
Лондонски мјузикли
Бродвејски мјузикли
Филмови за које је Гершвин писао оригиналне партитуре
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
