From Wikipedia, the free encyclopedia
Џиновски љускавац (лат. , [Смутсија гигантеа]) је врста љускаваца из рода Smutsia унутар потпородице Smutsiinae у породици Manidae, која настањује подручје подсахарске Африке.[6][7][8]
Џиновски љускавац рани | |
---|---|
препарирани џиновски љускавац и бјелотрби љускавци | |
илустрација џиновског љускавца | |
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Chordata |
Класа: | Mammalia |
Ред: | Pholidota |
Подред: | Eupholidota |
Натпородица: | Manoidea |
Породица: | Manidae |
Потпородица: | Smutsiinae |
Род: | Smutsia |
Врста: | S. gigantea |
Биномно име | |
Smutsia gigantea Illiger, 1815 | |
распрострањеност врсте | |
Синоними | |
Џиновски љускавац је највећа живућа врста љускаваца на свијету, која достиже тежину од 30 до 40 kg.[8] Мужјаци су већи од женки. Мужјаци достижу дужину од 1,37 до 1,8 m, док су женке дуге од 1,185 до 1,365 m.[8] Лобање код мужјака достижу дужину од 148 до 162 mm, до су код женки дуге од 134 до 148 mm.[8] Реп је дуг, широк и мишићав. Код мужјака достиже дужину од 65 до 71 cm, док је код женки дужине од 54,5 до 67,5 cm.[8]
Укупно на свом тјелу ова врста има 446 до 664 кератинске љуске црвенкастосмеђе боје, које расту из коже под косим углом, распоређене у линеарној мрежи, са највећим љускама по средини леђа, на боковима, раменима и бутовима.[8] Тјело џиновског љускавца је покривено са 17 попречни и 13 до 17 уздужни редова љуски које се преклапају.[8] Рубови репа су ограничени са 15 до 19 редова оштри зашиљени љуски. Они су преклопљени са 12 до 15 редова велики дебели љуски са избоченом горњом страном и са малим танким љускама са помало удубљеном доњом страном. Врх репа је мало зашиљен и заштићен са дебелим испреплетеним љускама. На глави се налазе блиско сложене љуске које покривају чело и горњи дио дуге њушке. Љуске покривају и врат, вањску страну поткољеница и подлактица. Остатак главе и стомак су покривен блиједом сиворозом кожом. На мјестима на тјелу која су покривена љускама нема длака између њих. Трепавице и длаке на мјестима без љуски код ове врсте су ријетке и кратке (< 0,5 cm).[9][10]
Ова врста љускаваца има укупно 55 до 57 пршљенова, и то 7 вратни, 14 леђни, 5 слабински, 3 или 4 крстачна, и 26 или 27 репна.[8] И на предњим и на задњим ногама џиновски љускавац има по пет прстију са канџама. Канџе на четвртом и петом прсту предњи ногу су кратке и закржљале, док је канџа на средњем прсту најдужа и рубусна.[8] При копању земље, канџе на предњим ногама су испружене и прсти су раширене. Док џиновски љускавац хода, канџе на предњим ногама су савијене окомото према тјелу од земље док своју тежину тјела носи на склопљеним ручним зглобовима. Канџе на задњим ногама су кратке и тупе, а стопала су мала.[8] Ова врста љускаваца хода на све четири ноге, али је способна и да се усправи на задње ноге.
Ова врста љускавца има добро развијено чуло мириса. Тјелесна температура џиновског љускавца се креће од 32 до 34,5°C.[11][8] Женке посједују двије подпаздушне брадавице. Ове врста не посједује ушне шкољке, већ само закржљалу ушну хрскавицу око ушног отвора. Спољни слушни канали се могу затворити бочним вентралним наборима коже када се животиња склупча. Мале црне очи су окружене са добро мишићавим, натеченим капцима.[8] Лобања се састоји од изузетно густе, задебљале кости (која вероватно има заштитну функцији). Као код других љускаваца, неколико костију лобање је одсутно, посебно зигоматски лук, чија је редукција повезана са ефикасном елиминацијом мишића за жвакање (сљепоочни мишић и масетерични мишић).[9] Језик је у облику траке, укупно је дуг 70 cm, и љепљив је због алкалне пњувачке коју луче пљувачне жљезде. Џиновски љускавац може свој језик извући до дужене од 30 cm.[12] Као све друге врсте љускаваца, џиновски љускавац такође не може да жваће храну, већ користи посебне структуре у пилоричном дјелу желудца како би дробили прогутане мраве и термите заједно са прогутаним каменчићима (гастролитима) и/или пјеском.[13][12] Ова врста, као и други љускавци, не посједује слијепо цријево. Аналне жљезде су доста увећане (поготово код мужјака) и формирају избочен перианални прстен око аналног отвора, из ког се лучи смрдљива и штетна воштана хемијска течност бјеле боје.[13][9][8]
Џиновски љускавац је распрострањен на простору подсахарске Африке, на два велика одвојена подручја која су у Западној Африци (од Сенегала на западу до Гане на истоку) и Средњој Африци (од Габона, Екваторијалне Гвинеје и Камеруна на западу до Уганде и Кеније на истоку, сјеверно до Јужног Суданог и Централноафричке Републике, и јужно до Танзаније и Анголе).[8] Такође, ова врста се начази и на два мања подручја: у Нигерији (у савезним државама Адамава и Тараба јужно од ријеке Бенуе) и на тромеђи Бенина, Буркине Фасо и Нигера.
У прошлости је распрострањеност ове врсте била већа, нашто указују фосилни остаци из периода раног Плиоцена (старости око 5 мил. год.) из покрајине Западни Кејп у Јужноафричкој Републици.[1] Други фосилни остаци указују на то да је ова врста још од периода средњег Плиоцена (старости између 3,6 и 3,45 мил. год.) била присутна на подручју Уганде.[1]
Џиновски љускавац настањује станишта до 2220 m надморске висине, што укључује примарне и секундарне шумске формације, мочварне шуме које су сезонски поплављене, саване прошаране дрвећем, шуме бамбуса и мочварне травнате равнице.[8] Ова врста преферира подручја на којима су доступни стални извори воде.[8]
Џиновски љускавац је углавном ноћу активан сисар,[8] иако се могу сусрести и у току дана. Углавном води усамљенички начин живота, притом не рачунајући на женке са младунцима.[8] Када спава, ова врста се склупча у лопту. Ова врста љускаваца углавном не производи звукове, али кад је узнемирена и нападнута, она ће да сикће и режи.[9]
Ова врста прави своја сколништа испод коријења дрвећа, испод пали трупаца дрвећа, у густом растињу, у пећинама, у дјелимично отвореним термитњацима, у јазбинама које сам копа у тлу или у старим јазбинама које је ископао афрички мравојед.[8] Јазбине џиновског љускавца су ријетко дуге и имају по неколико улаза, углавном су ископане на дубини од 1 m, и имају једноставан систем комора које се могу користити као мјеста за спавање или мјеста на којима се љускавац може окренути да би изашао из јазбине окренут главом напријед. Разлог за овај начин изласка из јазбине је то што љуске онемогућавају овој животињи да изађе уназад јер би запињале за зидове тунела, али и уједино како би био спреман у случају напада предатора. Забиљежено је да јазбине џиновског љускавца могу досећи дужину и до 40 m, и да могу бити ископане у тлу на дубини од 5 m.[9] Улаз у јазбину зна некада бити и затворени изнутра.[9] Забиљежено је да једну јазбину некада зна користити и по неколико јединки џиновског љускавца на истој територију.[14] Један љускавац зна да користи и по неколико различити јазбина. Мужјаци џиновског љускавца су територијални и знају да означавају улазе у јазбине тако што од њих трљају своје увећане аналне жљезде.[14] Џиновски љускавац понекад дјели своју јабину и са другим врстама животиња, као што су мочварни мунгос, афричко четкорепо бодљикаво прасе и торбасти пацови из рода Cricetomys.[14]
Када се џиновски љускавац нађе у опасности, он се брани тако што се слупчају у лопту док је заштићени са својим тврдим љускама. Док је склупчан, он своју главу савија ка стомаку, ноге привлачи ка тјелу, а реп савија између ногу притом преклапајући га преко стомака и главе све до рамена.[8] Ова врста љускаваца може такође да користи свој реп као батину да би се одбранила, машући са њим лијево-десно.[15] Када удари свог нападача са репом, ова врста може са оштрим љускама на рубу репа направи посјекотине. Такође, ове оштре љуске могу послужити и у обрани док је љускавац слупчан у лопту, је би зауставиле покушај предатора да се пробије до стомака склупчаног љускавца. Поред људи, међу животињским врстама које се хране са овом врстом љускавца се налазе и лав, леопард, као и врсте змија из рода Python.[15][8] Паразити који нападају ову врсту љускавца су крпељи врсте Amblyomma compressum и ваљкасти црви из рода Ancylostoma.[16][17]
Примјећено је да јединке црнолеђег дујкера некада знају пратити унаоколо џиновског љускавац. Тачан разлог овом понашању је непознат, али се предпоставља да се црнолеђи дујкер храни са остацима хране у изметом љускавца, нашто указују остаци мрава и термита пронађени у желудцу овог папкара.[18]
Исхрана џиновског љускаваца се углавном састоји од јајашаца, ларви, лутки и одрасли јединки различити врста мрава и термита које хватају својим дугим, љепљивим језицима. Што се тиче мрава, хране се са врстама Camponotus manidis, Camponotus foraminosus, Crematogaster impressa, Myrmycaria eumenoides, Oecophylla longinoda, Pheidole punctulata, Plagiolepis tenella, Polyrhachis concava, Tetramorium aculeata, Tetramorium opacum, као и врстама из родова Dorylus и Palthothyreus.[19][20][15] Што се тиче термита, хране се са врстама из родова Apicotermes, Cubitermes, Macrotermes, Odontotermes, Protermes и Pseudocanthotermes.[20][15] Ова врста љускаваца ће да копа тло у потрази за мравима и термитима до дубине од 50 cm.[21] Такође, ова врста љускаваца се понекад храни и са воденим тврдокрилцима из породице Dytiscidae.[9]
Вријеме парења није сезонско. Женка обично окоти по једног младунца у периоду од септембра до децембра.[9] Такође су забиљежени случајеви гдје женка окоти и по два младунца.[13] Када се окоте, младунци су дуги 450 mm и тешки преко 500 g.[9] Младунци се рађају са меким љускама и отворених очију. Забиљежено је да само један дан стари младунци већ посједују рефлекс да се придржавају за своју мајку, док их она унаоколо носи на бази свог репа.[9] Младунци постају неовисни од мајке тек кад се роди нови младунац. Животни вијек ови љускаваца у дивљини и у заточеништву није познат.
Ова врста се сматра угроженим таксоном.[2] Популација ове врсте се смањује, судећи по расположивим подацима.[2] Главне пријетње џиновском љускавацу представљају губитак станишта узрокован дефорестацијом, ширењем пољопривредни земљишта и урбаних средина, као и криволов.[22][2][8]
Врста: | Распрострањеност:[2] | Временски распон: |
---|---|---|
S. gigantea (Illiger, 1815)[23] | Ангола (покрајина Кабинда) Бенин (уз границу са Буркином Фасо) Буркина Фасо (уз границу са Бенином) Габон[15] Гана (југ Гане и дио уз слив ријеке Бјела Волта)[4] Гвинеја (југ и запад Гвинеје)[24] Гвинеја Бисао[25][26] ДР Конго (сјеверни дио Конга и покрајина Централни Конго) Екваторијална Гвинеја (континентални дио) Јужни Судан (југозападни дио) Камерун (југ Камеруна)[14] Кенија (западни дио) Либерија[27][28] Обала Слоноваче (јужни дио)[29] Нигер (уз границу са Бенином и Буркином Фасо) Нигерија (савезне државе Адамава и Тараба јужно од ријеке Бенуе) Република Конго Руанда (запад Руанде) Сенегал (јужно од ријеке Гамбије до границе са Гвинејом и Гвинејом Бисао)[30] Сијера Леоне[4] Танзанија (на сјеверу уз Викторијино језеро и на западу уз језеро Тангањика) Уганда Централноафричка Република (југозападни и југоисточни дио) Јужноафричка Република (покрајина Западни Кејп, у периоду раног Плиоцена око 5,0 мил. год.)[31][1] |
5,0 мил. год. до данас |
Доље приказан кладограм представља филогенетске везе врсте Smutsia gigantea.[33][34][35][36][10]
Pholidotamorpha |
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.