From Wikipedia, the free encyclopedia
Јусра Мардини (енгл. , арап. , рођена 5. марта 1998) је сиријска бивша пливачица и избеглица из грађанског рата у Сирији.
Рођена је 5. марта 1998. у Дамаску.[1] Породична кућа јој је уништена у грађанском рату у Сирији.[2] Заједно са сестром Саром је побегла у августу 2015, првобитно у Либан, а затим у Турску где су требале да буду прокријумчарене у Грчку чамцем са још осамнаест миграната, иако је чамац био намењен за шест до седам људи. Након што је мотор престао да ради заједно са двоје људи и сестром је скочила у воду и гурала чамац више од три сата док нису стигли до Лезбоса.[3] Потом су пешачиле кроз Европу до Немачке, где су се настаниле у Берлин, септембра 2015.[4] Њени родитељи и млађа сестра Шахед су побегли из Сирије и данас живе у Немачкој.[5]
Уз подршку Олимпијског комитета Сирије је тренирала пливање.[4] Године 2012. је представљала Сирију на Светском првенству 2012. у дисциплинама на 200 метара мешовитим стилом, 200 метара и 400 метара слободним стилом.[6] По доласку у Немачку је наставила да тренира са својим тренером из ВК Шпандау 04, у нади да ће се квалификовати за Олимпијске игре.[4][3] Покушала је да се квалификује у пливању на 200 метара слободним стилом.[2] Јуна 2016. је била један од десет спортиста изабраних за новоформирани олимпијски тим за избеглице.[7] Такмичила се у дисциплинама на 100 метара на Летњим олимпијским играма 2016.[8] Била је 41 међу 45 учесника.[9][10][11]
Од октобра 2017. је била најновији члан тима међународних спортиста који представља спортски бренд Under Armour. Крис Бејт, генерални директор Under Armour-а у Европи, је рекао да је инспирисан њеним достигнућима и њом као особом и спортистом.[12] Такмичила се на Летњим олимпијским играма 2020, на отварању је носила заставу избегличког олимпијског тима Међународног олимпијском комитета. У дисциплини 100 метара је постигла резултат 1:06,78 у квалификацијама и елиминисана је из наредних кола.[8][13]
Мардинијева прича је испричана у књизи Приче за лаку ноћ за мале бунтовнице, ауторке Елене Фавили и Франческе Кавало. Илустровао ју је JM Cooper, а када је објављена као подкаст испричала ју је америчка новинарка и пливачица Дајана Најад.[14] Деклан О'рорк је написао песму Olympian као подсетник на њену причу.[15] Своју аутобиографију Butterfly: From Refugee to Olympian - My Story of Rescue, Hope је објавила 3. маја 2018.[16]
Филм Пливачице, у којем је приказан и Мардинијев живот, је објављен и дистрибуиран на Нетфлик новембра 2022.[17]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.