Јован Стерија Поповић
српски књижевник / From Wikipedia, the free encyclopedia
Јован Стерија Поповић (Вршац, 13. јануар 1806 — Вршац, 10. март 1856) био је српски драмски писац, професор, правник, филозоф и педагог. Цео живот је био становник Аустријског царства, а у Кнежевини Србији је провео осам година. Стерију су његови савременици препознали као једног од водећих српских интелектуалаца. Данас, Јован Стерија Поповић важи за једног од најбољих драмских писаца у српској књижевности.[1][2]
Јован Стерија Поповић | |
---|---|
Датум рођења | (1806-01-13)13. јануар 1806. |
Место рођења | Вршац, Аустријско царство |
Датум смрти | 10. март 1856.(1856-03-10) (50 год.) |
Место смрти | Вршац, Аустријско царство |
Занимање | драмски писац, правник, професор |
Родитељи | Стерија Поповић Јулијана Нешковић |
Период | класицизам, романтизам, реализам |
Утицаји од | Молијер |
Утицао на | Коста Трифковић, Бранислав Нушић |
Најважнија дела | Кир Јања, Покондирена тиква, Родољупци, Лажа и паралажа |
Потпис |
Сматра се оснивачем српске драме. Први је и један од најбољих српских комедиографа. Министар просвете Јован Стерија Поповић донео је 10. маја 1844. године указ, којим је основан „Музеум сербски” у Београду чиме се сматра оснивачем ове установе.[3] У Стеријиној спомен кући дуго је година било седиште Књижевне општине Вршац.
Јован Стерија Поповић је умро у 50. години живота у родном граду Вршцу, где је и сахрањен. Након његове смрти, бригу о објављивању књижевних дела преузима брат Ђорђе. Стеријини рукописи пренети су у Матицу српску, где се и сада налазе.[4]