Једнонуклеотидни полиморфизам

У генетици се под једнонуклеотидним полиморфизмом (енгл. ) подразумева појава замене места једног нуклеотида са неким другим нуклеотидом. На пример, уколико је посматрана секвенца на некој локацији гена у некој биолошкој врсти састављена од низа нуклеотида и уколико је дошло до генетске модификације у рецимо , видимо да се секвенце разликују у јеном нуклеотиду и тада говоримо о појави једнонуклеотидног полиморфизма. Последица тога је да се услед ове мутације јавља различит облик посматраног генома – алел.^[1]

Пример замене места нуклеотидних киселина у ланцу ДНК. Два узорка ДНК се разликују по мутацији на једној локацији унутар ДНК ланца и у овом случају говоримо о једнонуклеотиндом полиморфизму.

Референце

1. Barreiro LB, Laval G, Quach H, Patin E, Quintana-Murci L (2008). „Natural selection has driven population differentiation in modern humans.”. Nature Genetics. 40: 340—345. PMID 18246066.