Јастребац
планина у централној Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
планина у централној Србији From Wikipedia, the free encyclopedia
Јастребац је планина која се налази у средишњем делу Србије, на простору између Ниша, Алексинца, Крушевца, Блаца и Прокупља. Припада родопском планинском систему, што значи да је постала раседањем. Изграђена је од палеозојских шкриљаца и магматских стена.
Јастребац | |
---|---|
Географске карактеристике | |
Највиша тачка | Велика Ђулица |
Ндм. висина | 1.491 m |
Координате | 43° 23′ 31″ С; 21° 26′ 57″ И 43° 23′ 31″ С; 21° 26′ 57″ И |
Географија | |
Државе | Србија |
Група | Родопске планине |
Масив Јастрепца одвојен је од Копаоника Јанковом клисуром на реци Блаташници. Дели се на Велики и Мали Јастребац. Највиши врхови Великог Јастрепца (уједно и целог масива) су Велика Ђулица (1 491 ), Поглед (1 481 ), Мала Ђулица (1 429 m), Страцимир (1 394 m), Змајевац (1 381 ) итд. Они представљају природну границу између Топлице и Поморавља. На источној страни масива је Мали Јастребац, одвојен од Великог превојем Гребац, са највишим врхом Купињак (946 m). Гребен је дугачак 42 кm и од њега се одвајају широке косе, а најизразитији су према северу врхови Змајевац и Бела стена. Превојем Гребац води пут Прокупље-Крушевац (преко Рибарске Бање).
Планина је хидрографски богата, са токовима који припадају сливовима Јужне Мораве, Топлице и Расине.[1]
Јастребац се одликује обилном листопадном, углавном буковом и четинарском шумом. По лепоти се издвајају резерват белих бреза, али и бројни водени токови, извори и потоци. У околним речицама и потоцима могу се наћи речни ракови и слободна пастрмка, што је знак изузетно чисте воде. За оне који воле природну храну, Јастребац обилује мноштвом самониклог јестивог биља: сремуша, коприве, маслачка, дивљих јагода, јабука и крушака, разних врста јестивих гљива... које је уз добру припрему, изузетно здрава храна.
У подножју Малог Јастрепца са југоисточне стране налазе се Крајковачко језеро и Облачинско језеро.[2]
Излетиште „Јастребац“ се налази на 480 надморске висине и располаже добрим смештајним капацитетима. Вештачко језеро омогућава купање у летњим месецима, а зими гостима стоји на располагању ски лифт са ски-стазом дужине 300 . Убраја се у категорију лаких стаза, а налази се на надморској висини од 560 .
У подножју Јастрепца налазе се бројни лековити минерални извори, Рибарска Бања са савременим рехабилитационим центром, Ломничка „кисела вода“, Беловодски кисељаци и др.
Омиљене планинарске маршруте су до „Беле Стене“ (1257 ), „Страцимира“ (1390 ), „Мазнице“ (1140 ), као и излети до „Мајорове чесме”, чесме „Две сестрице”, старе цркве Св. Петке, ”Долине бреза”, средњовековног утврђења „Градац”... Крај Ломничке реке и одмаралишта у Равништу налази се планинарски дом - „Лимарев дом” (521 m). До њега се стиже од Крушевца, асфалтним путем у дужини од 22 кm.
Ловиште „Велики Јастребац“ названо је по планини Велики Јастребац, чију територију покрива својим већим делом. Од Крушевца је удаљено 23 . Ловиште је основано 1948. год, а још су у 19. веку постојали подаци о богатству ове планине бројном и аутохтоном дивљачи.
У централном делу планине, у долини Ломничке реке, налази се узгајалиште крупне дивљачи високе трофејне вредности. Ловци могу да лове јелена, дивљу свињу и срндаћа. У оквиру ловишта „Велики Јастребац“ налази се излетиште са језером и угоститељским објектима, ловачком кућом и осталим ловно-техничким објектима, који задовољавају стандарде ловног туризма.
Јастребац је приказан у роману Добрице Ћосића "Далеко је Сунце" (1951), који приказује Расински партизански одред који је деловао на овој планини.[3]
Такође је приказан у филму Далеко је сунце (1953), који представља екранизацију истоименог Ћосићевог романа.[3]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.