Ђорђе Николић (сниматељ)
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ђорђе Николић (Умка, 7. август 1932 — Београд, 3. септембар 2018)[1][2][3] био је југословенски и српски филмски и тв сниматељ. Љубав најпре према фотографији, а касније ка филмској камери открио је као шестогодишњак. Стицао је искуство за рад на филму од пионира филмске фотографије попут Михајла Поповића, Велибора Андрејевића, Милорада Марковића и многих других.
Ђорђе Николић | |
---|---|
Датум рођења | (1932-08-07)7. август 1932. |
Место рођења | Умка, ![]() |
Датум смрти | 3. септембар 2018.(2018-09-03) (86 год.) |
Место смрти | Београд, ![]() |
По завршеној Академији, постао је неодвојиви деро златне ере југословенског филма, најпре као асистент камере, затим као сниматељ а онда као и директор фотографије у многобројним домаћим и страним филмовима. Са оскаровцем Душаном Вукотићем урадио је кратки анимирани филм Мрља на савести из 1968, а са Мићом Милошевићем први домаћи дугометражни документарац Де Јонгови из 1975. године. Самостално снима низ краткометражних документарних филмова, а 1966. године је дебитовао као директор фотографије на играном филму Владана Слијепчевића Штићеник.
Сарађивао је са звучним домаћим редитељима попут Владимира Слијепчевића, Саше Петровића, Вука Вучо, Милана Јелића, Зорана Чалића, а и са страним редитељима попут Мела Брукса, Данфорда Грина и Гордона Хеслера. Задњих 28 година са својом видео камером био је један од главних сниматеља за аустријску државну телевизију ОРФ.
Добитник је многобројних награда и признања, а и био је дугогодишњи члан Удружења филмских уметника Србије и Академије филмске уметности и науке Србије.