Ђорђе Аријанит Комниновић

Ђорђе Аријанит Комниновић големи (алб. ; око 1383—1463) је био средњовековни великаш и господар области између Шкундре и Војуше.

Ђорђе Аријанит Комниновић
Биста Ђорђа Аријанитија (Скендербегов музеј, Крује)
Датум рођења	1383
Датум смрти	1463.
Супружник	Марија Музака Пиетрина Франконе

У писму краљу Напуља потписао се као Комниновић,^[1] а Марин Барлети пише Arianithes Thopia Golemus^[2]. Придјев големи је словенског поријекла и значи велики, великаш, славни... Један документ из 1452. године га назива "Golemi Arenit Comninovich de Albania".^[3]

Године 1432. подигао је устанак против Османлија. Први је феудалац у области Албаније, који је побиједио султанову војску и овај је 1439. године био принуђен да призна његову независност. То му је обезбиједило посебан углед у Европи. У циљу очувања независности, склапа савез са папом, краљем Напуља (1451) и Млетачком републиком (од које добија војводску титулу, 1456. године и признавање власти од Скадра до Драча). Ипак, био је принуђен напустити Албанију, шездесетих година XV вијека, склонивши се на територију Млетачке републике, гдје је и умро.

Аријанитова кћерка Андроника била је удата за Ђурђа Кастриота Скендербега, а Ангелина за Стефана Бранковића (сина српског деспота Ђурђа Бранковића). Аријанитова кћерка Гојислава, била је прва жена Ивана Црнојевића, а његов син Ђурђе се 1499. године склонио из Зете — код ујчевине (Константина Аријанита) у Милано.

Референце

1. Schmitt, Oliver (2011). Skandermbeg et les sultans. стр. 71.
2. Barleti, Marin. Historia de uita et gestis Scanderbegi Epirotarum principis, Secvndvs, XVII. стр. 17.
3. Marinescu, Constantin (1994). La politique orientale d'Alfonse V d'Aragón, roi de Naples (1416-1458), напомена: цитирана страна књиге на линку недостаје. Institut d'Estudis Catalans. стр. 176.

Литература

• Група аутора: „Историјски лексикон Црне Горе“, књига 1, „Daily Press“ Вијести, Подгорица, 2006. година.