списак на Викимедији From Wikipedia, the free encyclopedia
Хидроелектране у Србији производе годишње око 9.180 (2011. година), што је око 25,5% укупне годишње производње електричне енергије.[1] Њихова инсталисана снага износи 2831 , што је 34% од укупних инсталисаних електроенергетских потенцијала за производњу струје. Производња варира од хидролошке ситуације и у 2011. години је била мања 26,4% него претходне године.
Прва хидроелектрана у Србији је била пуштена 9. маја 1900. на реци Градац код Ваљева (Хидроелектрична централа на реци Градац). Прва хидроелектрана у Србији са Теслиним системом трофазних струја је била пуштена 2. августа 1900. године, електроцентрала „Под градом“ у Ужицу на Ђетињи. Заустављена 1970, па поново покренута 2000. и ради и данас.
Трећа хидроцентрала је пуштена на речици Вучјанка у Вучју 1903. године. Ради и данас. За ове две и још многе хидроцентрале саграђене пре Првог светског рата у Србији заслужан је Ђорђе Станојевић.
Следећа хидроцентрала била је „Света Петка“ на Нишави из 1908. године[2] и потом „Гамзиград“ на Црном Тимоку близу Зајечара из 1909. године. Обе електране су у оперативном стању и још увек раде.
После Другог светског рата прва хидроелектрана која је била направљена је била „Соколовица“ на Тимоку код Чокоњара, саграђена је 1948. године. Прва хидроелектрана на Дрини је била „Зворник”, пуштена је у рад 1955. године.
Највећа хидроелектрана у Србији "Ђердап 1" је пуштена у погон августа 1970. године. Сви генератори су прорадили пуном снагом 16. маја 1972. године. Последња значајнија хидроелектрана, ХЕ „Пирот“ на Височкој реци, је пуштена у погон 1990. године. Од тада није било значајнијих инвестиција у нове објекте хидроенергетике.
Хидроелектране у Србији су:
Врсте и снаге хидроелектрана | ||||||
назив | број генератора | активна снага | врста | годишња производња | запремина језера | Укупно |
Дунав | ||||||
Ђердап I | 6 | 176,3 | бранска | 5489 | 2800 мил m³ | 1026 |
Ђердап II | 10 | 27 | речно-проточна | 1504 | 716,5 мил m³ | 270 |
Дрина | ||||||
Зворник | 4 | 24 | предбранско-проточна | 550 | 89 мил m³ | 96 |
Бајина Башта | 4 | 105 | прибранска | 1819 | 340 мил m³ | 420 |
РХ Бајина Башта | 2 | 307 | реверзибилна | 501 | 170 мил m³ | 614 |
Лим | ||||||
Бистрица | 2 | 51 | акумулациона | 7,6 мил m³ | 102 | |
Потпећ | 3 | 17 | прибранска | 27,5 мил m³ | 51 | |
Увац | ||||||
Увац | 1 | 36 | деривациона | 213 мил m³ | 36 | |
Кокин Брод | 2 | 11 | прибранска | 250 мил m³ | 22 | |
Западна Морава | ||||||
Овчар Бања | 1 1 |
2,2 3,3 |
деривациона | 1,5 мил m³ | 5,5 | |
Међувршје | 1 1 |
2,5 4,5 |
проточна | 13 мил m³ | 7 | |
Височица | ||||||
Пирот | 2 | 40 | акумулациона | 87 | 180 мил m³ | 80 |
Власина-Хидроенергетски систем Власина | ||||||
Врла 1 | 2 2 |
11,2 14,2 |
акумулациона | 165 мил m³ | 50 | |
Врла 2 | 1 1 |
10,7 13,3 |
акумулациона | 51 | 0,1 мил m³ | 24 |
Врла 3 | 1 1 |
12,8 16,6 |
акумулациона | 73 | - | 29,4 |
Врла 4 | 1 1 |
11,2 14,2 |
акумулациона | 63 | 0,1 мил m³ | 25,4 |
Од 1988. године, када је пуштена у рад хидроелектрана Ђердап II, у Србији није грађена ниједна нова електрана значајнијег капацитета.
С обзиром да је већи део хидроенергетских објеката и постројења старије од 40 година, од 2000. године су припремани планови за ревитализацију постојећих капацитета. Процењено је да се модернизацијом може снага постојећих генератора повећати за 128 (око 4,5%) и додати нових 50 . Само на Ђердапу је предвиђено нових 66 , у Бајиној Башти 28 , у Зворнику 25 а на Власинским хидроелектранама још 5 .
После више година договарања и чекања, јуна 2011. године ревитализована је турбина 6 на Ђердапу 1. Номинална снага генератора је подигнута на 190 . Потом је кренула ревитализација турбине 4 итд.[3]
На хидроелектрани „Бајина Башта“ је од 2010. до 2012. године завршена ревитализација три генератора, а када се ревитализују сва четири добиће се додатна 52 , на сваком по 13.[4] Годишња производња ће бити већа за 40 милиона уз инвестицију од 77 милиона евра.[5] Планира се и додавање петог агрегата снаге 42 .
Хидроелектране „Овчар Бања“ и „Међувршје“ су ревитализацијом појачане и снага им је подигнута са 13 на 17 . [6][7]
Планира се да ревитализација турбина и генератора на ХЕ „Зворник“ где се очекује подизање снаге појединих генератора са 24 на 32,4 и предвиђа се почетак радова за 2013. годину. Такође се планира додавање петог агрегата.
На Дрини код Љубовије су планиране још две хидроелектране, „Тегаре“ и „Мала Дубравица“, укупне снаге око 300 и још дванаест минихидроелектрана на притокама Дрине, Љубовиђи, Цапарићској и Грачаничкој реци.[8] Директор Електропривреде Србије је потписао споразум са представником италијанске компаније „Сећи енергије“ о изградњи три хидроелектране на средњем току Дрине, између Бајине Баште и Зворника, укупне снаге 320 за коју је процењена вредност инвестиције око 800 милиона евра.[9] Ове електране ће производити око 1,2 милијарди годишње.[10][11] Немачка компанија РВЕ је изразила интересовање за изградњу хидроелектрана у горњем току Дрине и у том делу су у разматрању ХЕ „Бук Бијела“ снаге 115 , ХЕ „Фоча“ снаге 52 , ХЕ „Сутјеска“ снаге 35 и ХЕ „Паунци“ снаге 36 .[12]
Страни инвеститори су изразили намеру да на Лиму у наредном периоду саграде две хидроелектране, „Бродарево 1“ и „Бродарево 2“, укупне снаге 56 уз процењену вредност инвестиције од 140 милиона евра.[13] Поред овога, на Лиму је најављена и изградња реверзибилне хидроелектране „Бистрица“[14]
Искоришћење потенцијала Велике Мораве је први пут поменуто 24. маја 2011. године када је потписан уговор између Електропривреде Србије и немачке компаније РВЕ ( ) о намери да се изгради 5 хидроелектрана укупне снага 150 по цени од 352 милиона евра.[15] Требало би да градња почне 2014. године.[16]
На реци Ибар је предвиђена изградња 10 малих хидроелектрана укупне снаге 103 , коју ће заједно градити ЕПС и италијанска фирма „Сећи енергија“, уз претпостављену инвестицију од 284 милиона евра.[17]
У плану је скора изградња следећих хидроелектрана: ХЕ Рибарићи, ХЕ Врутци, РХЕ Рибарићи а можда и ХЕ Свође, ХЕ Паклештица и ХЕ Ариље. За неке локације постоји интересовање страних инвеститора.[18]
Такође је утврђено да је на постојећим електранама и водопривредним акумулацијама могуће изградити мале хидроелектране МХЕ Језеро, МХЕ Мала Врла 1, МХЕ Завој и МХЕ Пирот.
Хидроенергетски потенцијал у Србији је анализиран у Водопривредној основи Републике Србије из 1996. године коју је израдио институт „Јарослав Черни“. Бруто потенцијал од вода које отичу водотоковима у Србији износи 27,2 TWh/год. Оквирне вредности бруто потенцијала по рекама су:
Река | бруто потенцијал |
Дунав | 10.000 /год |
Дрина | 5.678 /год |
Лим | 1.584 /год |
Бели Дрим | 1.230 /год |
Велика Морава | 1.090 /год |
Ибар | 998 /год |
Увац | 937 /год |
Јужна Морава | 797 /год |
Западна Морава | 767 /год |
Сава | 464 /год |
Нишава | 430 /год |
Топлица (река) | 278 /год |
Тимок | 274 /год |
Власина | 265 /год |
Млава | 259 /год |
Темштица | 200 /год |
Ивањичка Моравица | 199 /год |
Пек | 199 /год |
Студеница | 152 /год |
Црни Тимок | 151 /год |
Колубара | 147 /год |
Лепенац | 134 /год |
Расина | 134 /год |
Велики Рзав | 131 /год |
Ресава | 80 /год |
Сврљишки Тимок | 77 /год |
Јерма | 74 /год |
Рашка | 66 /год |
Ветерница | 54 /год |
Јабланица | 53 /год |
Врла | 52 /год |
Алексиначка Моравица | 48 /год |
Ђетиња | 48 /год |
Јошаница | 48 /год |
Јадар | 43 /год |
Скрапеж | 30 /год |
Каменица | 26 /год |
Пуста река | 23 /год |
Црница | 16 /год |
Прешевска Моравица | 5 /год |
Од овога, технички искористиви потенцијал износи 19,8 /год. До сада је већ искоришћено 10,3 /год овог потенцијала. Од неискоришћених 9,5 /год је део и економски исплатив.[19]
Постоје планови за искоришћење остатка хидро потенцијала. Постоји одређено више од 50 локација са предвиђеним потенцијалом преко 10 и више од 850 локација на којима је могуће укупно инсталирати око 450 (малих електрана у распону од 100 до 10 ). Међу већим потенцијалним хидроелектранама се помиње ХЕ Нови Сад која би на Дунаву искористила око 1,1 /год.
Хидроелектране на горњем току Дрине и Лиму представљају значајан потенцијал, али постоји више варијанти и свака се може реализовати искључиво сарадњом Србије, Црне Горе и Републике Српске.[20] Стога је овај део најпроблематичнији за планирање и нејасан поводом избора коначног решења. Дрина у средњем току има још 1,5 /год, а у доњем току још 1,4 /год неискоришћене енергије.
На Великој Морави се може са 6 или 7 каскада искористити до 830 /год. Према једној од могућности се предвиђа изградња 7 каскада, успостављање пловног пута од Сталаћа до ушћа у Дунав, уз искоришћење снаге од око 270 MW.[21] Сви остали сливови су скромнијих могућности.
Међутим, нису сва акумулациона језера предвиђена за хидроелектране. Нека од њих су намењена снабдевању регионалних водовода. Такве су акумулације Велики Рзав, Лепенац, Расина, Студеница итд.
Реверзибилне хидроелектране су нешто другачија врста енергетског објекта. Оне се могу посматрати као велики акумулатори, спремници енергије, који служе да карактеристичну дневну већу потрошњу струје надокнаде на рачун ноћне мање потрошње чувајући ноћну енергију за дневну потрошњу.
Постојао је пројекат из 1973. године да се близу Голупца направи реверзибилна хидроелектрана, али је цео пројекат остао заборављен све до 25. јануара 2009. када је објављена вест да се воде разговори о изградњи Ђердапа 3.[22] Пројектована снага би требало да буде 2400 и планирана инвестиција је прво пројектована на 3 милијарде евра, али је касније прилагођена на 5-6 милијарди[23]. Немачка фирма РВЕ Иноги је потписала меморандум са Електропривредом Србије о изградњи реверзибилне хидроелектране Ђердап 3. новембра 2009. године[24] а званичници Србије су преговарали о финансирању овог подухвата и са Развојном банком Кине[25]
Веома реалном и исплативом се сматра изградња реверзибилне хидроелектране „Бистрица“ са 4 генератора по 170 (укупно 680) са предвиђеном инвестицијом 550 до 600 милиона евра.[26][27]
Према важећим правилима се у хидроелектране рачунају производни капацитети већих снага од 10 . Мање снаге се категоризују у минихидроелектране (од 100 до 10 ) и микрохидроелектране (до 100 ). Према Закону о енергетици од 2011. године хидроелектране снага испод 30 се сматрају повлашћеним произвођачима електричне енергије.
У Србији је идентификовано 856 места где је могуће направити малу хидроелектрану снаге до 10 . Процена је да се на овим локацијама технички може искористити до 450 , односно да се годишње може произвести око 1600 електричне енергије. Тренутно на водотоковима постоји 31 мала хидроелектрана, а Електропривреда Србије је планирала подизање кредита за изградњу још 26 малих хидроелектрана.[28]
Списак река и карактеристике локација за електране је могуће видети на сајту Министарства рударства и енергетике од 2012. године.[29] Министарство енергетике, развоја и заштите животне средине је објавило јавни позив за изградњу хидроелектрана на 317 локација фебруара 2013. године.[30] Министарство задужено за енергетику у Србији је уредило систем са повлашћеним произвођачима електричне енергије и објављује редовно списак таквих произвођача међу којима се налазе и мале хидроелектране..[31]
Електропривреда Србије је власник извесног броја малих хидроелектрана, неке од њих су ревитализоване, а у план је стављена изградња и неких нових електрана. Једна од њих је ХЕ Првонек на Бањској реци код Врања, нови енергетски објекат на постојећој брани, која је завршена 1. децембра 2011. године и пуштена у рад. Има два агрегата, 110 и 800 ), а цена изградње је била око 1,5 милиона евра. Пројектована је за годишњу производњу електричне енергије 2,5 до 3 милиона .[32] [33]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.