Ђердап II је друга српско-румунска електрана на Дунаву. Саграђена је 1984. године на 863. километру, 80 низводно од Ђердапа I. На српској страни је снага генератора на прагу 270 (10 агрегата по 27 и проток од 422 ). Пуштани су у погон 1985, 1986, 1987, 1998. и 2001. године.
| Хидроелектрана Ђердап II | |
|---|---|
|
| |
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија Румунија |
| Најближе насеље | Михајловац |
| Река | Дунав |
| Прва синхронизација | 12. април 1985. |
| Подаци о језеру | |
| Ствара | Ђердапско језеро |
| Запремина | 0,7 ³ |
| Подаци о електрани | |
| Број турбина | 10 |
| Тип | проточна |
| Инсталисана снага | 270 |
| Тип турбине | Капланова турбина |
| Годишња производња | 1500 GWh |
Турбине су Каплановог типа и пројектоване за падове од 2,5 до 11 метара. Запремина језера је око 700 милиона . Просечна годишња производња је око 1500 електричне енергије. Генератори су совјетске производње ЛМЗ Лењинград.
Историја
Објекат је грађен у две фазе. У првој фази су изграђене две електране са по осам агрегата и преливна брана. У другој фази је изграђена српска бродска преводница и додатна електрана.[1]
Главни објекат је дужине 1.017 метара, широк 78,4 метара, а висина 53,45 метара. За потребе хидроелектране је ископано 13.500.000 m³ земље.[1]
У редовну експлоатацију електрана је ушла 12. априла 1985. године синхронизацијом агрегата А3.[1]
Због правила да међудржавна граница мора да иде матицом реке, након што је електрана завршена, посебним међудржавним уговором, граница је померена у корист Румуније. Са старе трасе она је скренута неколико километара испред објекта и усмерена на место између осмог агрегата на српској електрани и осмог агрегата румунске електране. Приликом градње прве Ђердапа I, граница је такође померена, али у корист српске стране.[1]
За Ђердап II је 2017. предвиђена модернизација и ревитализација сваког агрегата са 27, на 32 MW у наредних 10 година, по један агрегат годишње, како би се добило укупно нових 50 МW за производњу електричне енергије.[2]
Галерија
Радови на брани
Преливна поља
Референце
Литература
Види још
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
