Стив "Стиви" Џонсон (енгл. ; рођен 24. децембра 1989. године у Оринџу, Калифорнија, САД) је амерички професионални тенисер који је свој најбољи пласман у синглу достигао 25. јула 2016. када је заузимао 21. место на АТП листи. У конкуренцији парова најбоља позиција му је 39. место.
Укратко Стив Џонсон, Надимак ...
| Стив Џонсон |
|---|
 Џонсон у квалификацијама за Вимблдон 2023. |
|
| Надимак | Стиви |
|---|
| Датум рођења | (1989-12-24)24. децембар 1989. (35 год.) |
|---|
| Место рођења | Оринџ, Калифорнија, САД |
|---|
| Држављанство | САД |
|---|
| Висина | 1,88 |
|---|
| Маса | 86 |
|---|
| Пребивалиште | Редондо Бич, Калифорнија, САД |
|---|
|
| Проф. каријера | 2012– |
|---|
| Игра | Десном руком; дворучни бекхенд |
|---|
| Тренер | Крег Бојнтон (до 2019)
Питер Смит (2019–)[1][2]
Марк Луцеро (2019–) |
|---|
| Зарада | 7.954.858 $ |
|---|
| АТП профил | |
|---|
|
| Победе—порази | 197—202 (49,37% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) |
|---|
| Освојени турнири | 4 (9 челенџера, 2 фјучерса) |
|---|
| Изгубљена финала | 2 |
|---|
| Најбољи пласман | Бр. 21 (25. јул 2016) |
|---|
| Тренутни пласман | Бр. 179 (14. август 2023) |
|---|
|
|
| Победе—порази | 104—107 (49,29% у главним жребовима Гренд слем и АТП турнира, на Летњим олимпијским играма и у Дејвис купу) |
|---|
| Освојени турнири | 2 (2 челенџера) |
|---|
| Изгубљена финала | 6 |
|---|
| Најбољи пласман | Бр. 39 (23. мај 2016) |
|---|
| Тренутни пласман | Бр. 562 (14. август 2023) |
|---|
|
|
| Победе—порази | 2—3 (40% на Гренд слем турнирима) |
|---|
|
|
| Дејвис куп | ЧФ (2017) |
|---|
|
| http://www.steviejohnsontennis.com |
| Ажурирано: 14. август 2023. |
Затвори
Укратко Освојене медаље, Представљајући ...
Затвори
На Гренд слем турнирима у синглу није стигао даље од 4. кола док је у дублу имао један запаженији резултат – полуфинале Отвореног првенства САД 2015. (партнер му је био Сем Квери).[3] Играо је финале АТП турнира у Бечу где је поражен од Шпанца Давида Ферера после три сета.[4] На турниру у Нотингему 2016. у финалу побеђује Уругвајца Пабла Куеваса у два сета и тако први пут подиже пехар у синглу.[5] До друге титуле у каријери (прве на шљаци) стиже на турниру у Хјустону 2017, а у финалу је био бољи од још једног Јужноамериканца, Томаза Белучија из Бразила.[6]
2018. успешно је одбранио титулу из Хјустона савладавши у финалу сународника Тениса Сандгрена. То је први пут још од Ендија Родика (2001–2002) да је неко везао две узастопне титуле на овом турниру. И на путу до финала побеђивао је искључиво Американце: Ескобеда, Тијафоа, Изнера и Фрица.[7] Трећи турнир на америчком континенту и други на трави осваја у Њупорту а у финалу противник му је био Индијац Раманатан коме је то било прво финале на АТП турнирима.[8] На турниру у Винстон-Сејлему Џонсон је имао прилику да после Хјустона (шљака) и Њупорта (трава) освоји и титулу на тврдој подлози у истој сезони. Међутим, у томе га је спречио Данил Медведев победом у финалу у два сета.[9]
У конкуренцији парова долази до прве АТП титуле на турниру у Женеви 2016. Дубл партнер му је био Сем Квери (као и у претходна два финала), а у мечу за титулу су савладали Јужноафриканца Класена и Американца Рама.[10] Другу титулу (прву на травнатој подлози) осваја 2022. на турниру у Њупорту.[11]
На Летњим олимпијским играма у Рију 2016. осваја бронзану медаљу у конкуренцији мушких парова са сународником Џеком Соком. Амерички дубл је у мечу за треће место био бољи од Канађана Данијела Нестора и Вашека Поспишила у два сета.[12]
.jpg)
Остин Крајичек
Марсел Гранољерс
Орасио Зебаљос
Данијел Нестор
Пабло Куевас
Томаз Белучи
Рамкумар Раманатан
Данил Медведев
Маријуш Фирстенберг
Сантијаго Гонзалез
Равен Класен
Никола Мектић
Доминик Ингло
Ајсам-ул-Хак Куреши
Џордан Томпсон
Јаник Синер
