Прекодунавска Бугарска

Прекодунавска Бугарска (буг. ) је термин који се у бугарској историографији односи на земље сјеверно од Дунава, које су у вријеме Прве и Друге бугарске државе биле у посједу или административно-економској и вазалној подређености бугарских царева.^[1]

Прво бугарско царство

Друго бугарско царство

То су углавном земље данашње Румуније, као и земље из Мађарске, Молдавије, Украјине и Србије — Војводина. Током Друге бугарске државе, све до постепеног формирања независних влашких и молдавских кнежевина, њихове земље су део политичке географије Бугарске, а ове земље су административно и економски организоване као бугарске регије. Ипак, и након почетка владавине првих влашких владара Басараба, ове територије остају под бугарским утицајем.^[2]

Бугарски језик је званичан и користи се у Влашкој и Молдавији до краја 17. века — од битке код Хоплеје до почетком владавине фанариота. Бугари у то вријеме у Влашкој су познати као Срби.^[3][4]

Види још

• Стара Велика Бугарска
• Јашки сабор
• Мир у Јашију
• Прва румунска школа
• Румунска ћирилица

Референце

1. Трансилванските (седмиградските) българи. Етнос. Език. Етнонимия. Ономастика. Просопографии — Сто години след Любомир Милетич в Седмиградско
2. РОЛЯТА И АДМИНИСТРАТИВНАТА ОРГАНИЗАЦИЯ НА Т. НАР. „ОТВЪДДУНАВСКА БЪЛГАРИЯ”
3. ПЪТУВАНЕ ВЪВ ВЛАШКО. Плоещ. стр. 314: Махалата, гдето се преселили — това е североизточната част на града, и сега се казва махала „Сербряска” (под името „сърби” са известни повечето българи във Влашко), със здрава и хубава черква „Св. Георги Нови”, която днес е напълно повлашена.
4. Защо българите градинари в Румъния са наричани „сърби“?

Литература

• Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
• Поповић, Владислав (1986). „Куврат, Кувер и Аспарух” (PDF). Старинар. 37: 103—133.