From Wikipedia, the free encyclopedia
Љубомир Милетић (буг. ; Штип, 1. јануар 1863 — Софија, 1. јун 1937) је био водећи бугарски научник и интелектуалац крајем 19. и почетком 20. века, лингвиста, етнограф и историчар.
| Љубомир Милетић | |
|---|---|
 Љубомир Милетић | |
| Датум рођења | 1. јануар 1863. |
| Место рођења | Штип, Османско царство |
| Датум смрти | 1. јун 1937. (74 год.) |
| Место смрти | Софија, Краљевина Бугарска |
| Образовање | Универзитет у Загребу Карлов универзитет |
| Поље | лингвистика етнографија историја |
| Институција | Софијски универзитет Бугарска академија науке Македонски научни институт |
По Бугарској енциклопедији, његов отац Ђорђе био је рођени брат Светозара Милетића и обојица, иако рођени у Аустроугарској, имају порекло из Источне Тракије, што је и утицало да се његов отац ожени женом из Велеса, због чега је Љубомир рођен у Штипу у данашњој Северној Македонији.[1]
Рођен је у Штипу 1863. године као Љубомир Георгев Милетич. Његов отац Ђорђе Милетић је наводно био српски политички емигрант, који је као Карађорђевац напустио Кнежевину Србију. Ђорђе је био бугарски учитељ у Велесу 1859-1861. године, затим, као већ ожењен, се преместио у Штип, где је службовао 1861-1863. године. Тада им се родио се син Љубомир, па је породица прешла у Кукуш (1863-1867), затим Струмицу (1867-1868). Љубомир је студирао у Загребу и Прагу, и стекао филолошко образовање. У списку студената у Прагу, за њега се каже да је 1883-1884. године: "из Македоније, из Штипа, бугарске националности, православац".
Један је од оснивача софијског Универзитета "Климент Охридски". Био је члан и председник 1926-1937. године, Бугарске академије наука.[2]
Д-р Милетић је сматран за великог бугарског стручњака, слависту. Постао је дописни члан ЈАЗУ у Загребу 1900. године. Објавио је 1903. године студију о источнобугарским дијалектима, од стране Бечке академије.[3] Бечка академија наука је 1897. године ангажовала д-р Љубомира Милетића професора из Софије, да о њеном трошку обиђе источну Бугарску и проучи њене дијалекте. Бечлије су користиле велики "Трајтлов легат" да финансирају "Балканску комисију", за коју је радио Милетић.[4] Проф. Милетић је нарочито био активан крајем 1909. године, када је учествовао по бројним политичким зборовима у Бугарској. Он се "умешао у македонску емиграцију", која је тражила од Бугарске ослобођење.[5] Милетић је био и васпитач младог престолонаследника Бориса III, будућег бугарског цара. За његов 25. годишњи књижевно-научни јубилеј, Бугари су му приредили свечано академско јубиларно вече у Софији 1912. године. Он је тада професор словенске филологије на универзитету и потпредседник Бугарске академије.[6]
За време Првог светског рата Милетића је послала бугарска влада да по Немачкој држи предавања, у корист бугарских интереса на Балкану. Он је након рата писац рубрике 'Страници от миналото', у Протогеровој 'Македонији'". Објавио је 1927. године у Софији, брошуру којом се замерио Србима, пишући са пијететом о бугарским комитама - "Спомени на Дамян Груев, Борис Сарафов и Иван Гарванов". За разлику од осталих Бугара, Милетић је радио стручно - "научно", тако је по жељи Александрова и Протогерова написао четири пригодне брошуре као материјал "за историјата на македонското движеније". Поседовао је и део архиве покојног стрица Светозара Милетића, коју је злоупотребљавао, пишући у гласилу В.М.Р.О.[7] Написао је стручни есеј о књижевности и језику Бугара, у српском Банату.
Милетић је као научник и универзитетски професор у Софији, био председник Бугарске академије наука, до своје смрти. Умро је 1937. године и сахрањен са великим почастима, због великих заслуга за бугарски народ.[8]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
