Општина Сокобања

Општина Сокобања је општина у источној Србији у Зајечарском округу, у Тимочкој Крајини. Средиште општине је градско насеље Сокобања. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 13.199 становника^[1] (према попису из 2011. било је 16.021 становника)^[2] у 25 насеља.

Општина Сокобања
Зграда скупштине општине Сокобања
Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Седиште	Сокобања
Становништво
— 2022.	13.199[1]
— густина	30.52/
Географске карактеристике
Временска зона	(), лети ()
Површина	525 2
Остали подаци
Председник општине	др Миодраг Николић (СНС)
Веб-сајт	sokobanja.ls.gov.rs

Рељеф

На територији општине присутни су тектонски, крашки, флувио-денудациони облици рељефа. Тектонски облици рељефа представљени су Сокобањском котлином и планинама које је окружују. Сокобањска котлина налази се у мезорегији Источној Србији, односно планинско-котлинско-долинској макрорегији. Простире се на површини од 525,5 km². Котлина је окружена средње високим планинама: Ртњем на северу, Слеменом и Крстатацом на истоку, Девицом ја југоистоку, Озреном на југу и Буковиком на југозападу. Ове планине чине котлину морфолошки изолованом.

Планина Ртањ са највишим врхом Шиљком (1 567 m) налази се на северном ободу Сокобањске котлине. Од крашких облика рељефа на Ртњу истиче се јама леденица која се налази у атару села Мужинца. Улаз у ову јаму налази се на дну плитке вртаче, има ширину од око 20 m и постепено се сужава. Он прелази у пространу дворану која је широка 15, а висока 10 m. Јама је дугачка 50 m. Дно поменуте дворане је равно, покривено глином и каменитим блоковима. Леденица има прилично уједначену температуру током целе године, од -2 (лето) до -4 °C.

Врмџанско језеро налази се у подножју Ртња, удаљено око 15 km од Сокобање и 3 km од села Врмџе. Захвата површину од око 2 ha. Настало је природним путем а вода у њему обнавља се са малог непресушног извора у близини али и од киша и снегова. У близини језера, испод брда налази се врело Врмџанске (Паклшке реке) која има дивну клисурасту долину на току према Врмџи.

Атар села Сесалца обилује крашким облицима рељефа. Истичу се Сесалачка пећина, Зарвина прераст и прозорац Богова врата који је законом заштићен као природна атракција. Пећина је удаљена око 19 km од Сокобање. Осветљена је у дужини од 200 m, а обилује сталактитима, сталагмитима, травертинским кадама и драперијама. Кроз њу протиче понорница. Простор испред пећине је уређен за посетиоце.

У подножју планине Девице налази се крашко врело „Истоци” које представља извор реке Моравице. Оно је природни феномен и куриозитет јер се јавља у виду разливеног речног тока који настаје од великог броја подземних извора. Оно никад не пресушује.^[3]

Демографија

Зграда Општине Сокобања 2024. године

Према попису из 2011. године у општини живи 31.491 становника од чега 18.404 у самом граду.

Етнички састав према попису из 2011.‍[4]
Срби			14.936	93,23%
Роми			213	1,33%
остали			872	5,44%

Насеља

Насеље	Број становника (2002)	Број становника (2011)	Број становника (2022)[5]
Бели Поток	238	196	181
Блендија	352	282	243
Богдинац	201	146	112
Врбовац	598	472	375
Врмџа	606	497	387
Дуго Поље	690	519	359
Жучковац	529	422	325
Језеро	310	255	219
Јошаница	898	686	499
Левовик	162	148	102
Милушинац	382	314	211
Мужинац	459	348	288
Николинац	418	308	214
Ново Село	56	32	19
Поружница	354	298	258
Раденковац	114	69	40
Ресник	857	716	593
Рујевица	260	193	121
Сесалац	347	250	130
Сокобања	8407	7982	7188
Трговиште	342	291	211
Трубаревац	617	511	390
Церовица	54	33	11
Читлук	806	651	429
Шарбановац	514	402	294

Галерија

• 
  Зграда Скупштине општине Сокобања
• 
  Црква Преображења Господњег
• 
  Црква Светог пророка Илије у Врелу
• 
  Црква Успења Богородице у Јошаници
• 
  Конак кнеза Милоша
• 
  Старо бањско купатило
• 
  Завичајни музеј Сокобања
• 
  Биста Бранислава Нушића
• 
  Споменик палим јунацима 1912—1918. у Сокобањи
• 
  Споменик НОБ-а

Види још

• Врмџанско језеро
• Врмџа (тврђава)
• Мијина воденица Врмџа

Референце

1. „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)” (PDF). popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 9. 7. 2023.
2. „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
3. Матић М.,: Могућности развоја сеоског туризма у сокобањској општини, Природно-математички факултет, Ниш.
4. Етничка структура након пописа 2011.
5. (PDF) https://publikacije.stat.gov.rs/G2023/pdf/G20234003.pdf. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе

• Званични веб-сајт