Сокобања

Сокобања је градско насеље и седиште истоимене општине у Зајечарском округу. Према попису из 2022. у насељу је било 7.188 становника (према попису из 2011. било је 7.982 становника).

Сокобања
Колаж
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Општина	Сокобања
Становништво
— 2022.	7.188
Географске карактеристике
Координате	43° 38′ 22″ С; 21° 52′ 10″ И
Временска зона	(), лети ()
Сокобања Сокобања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18230
Позивни број	018
Регистарска ознака

Географија

Сокобањска Моравица

Налази се на висини од око 400 m надморске висине. Кроз Сокобању протиче река Сокобањска Моравица. Позната је туристичка одредница за рекреативни, а посебно бањски туризам. Налази се између карпатских и балканских планина, Ртња и Озрена. За Сокобању су везани и Лептерија, излетиште које се налази уз Сокобањску Моравицу, и познати средњовековни град — Соко Град (бањски). У близини бање налази се водопад Рипаљка, који је периодичан и висок је двадесетак метара. Сокобања је позната по манифестацији „Прва хармоника”, традиционалном такмичењу хармоникаша које се одржава сваке године крајем августа.

Овде се налазе Термоминерални извори Сокобање.

Историја

Први пут је поменута 1690. године, први пут је описана 1737, када се каже да овде долазе Турци чак из Азије. После Првог светског рата је имала најмање посетилаца, док 1932. није откривена радиоактивност њених извора.^[1]

Организовани бањски туризам почео је 1837. године, за време књаза Милоша Обреновића.^[2] Још и данас у центру насеља на корзоу је Милошев конак. Неки од познатих посетилаца су били Исидора Секулић, Стеван Сремац, Иво Андрић и Бранислав Нушић.^[3]

У Моравици је било и квалитетних ракова, пре Првог светског рата су стигли чак и до бечког двора. Након прекида, њихов извоз је поново почео 1934.^[4]

Демографија

У насељу Сокобања живи 6058 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,94 година (44,23 код мушкараца и 47,47 код жена). У насељу по попису из 2022. има 8544 стана од којих је 3426 насељених.^[5]

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[6] Година Становника 1948. 3.370 1953. 3.984 1961. 4.227 1971. 5.554 1981. 7.204 1991. 8.439 8.283 2002. 8.407 8.729 2011. 7.982 2022. 7.188

Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби			8.059	95,86%
Роми			112	1,33%
Црногорци			61	0,72%
Македонци			24	0,28%
Југословени			15	0,17%
Горанци			10	0,11%
Албанци			9	0,10%
Власи			8	0,09%
Хрвати			7	0,08%
Муслимани			7	0,08%
Мађари			4	0,04%
Словенци			3	0,03%
Украјинци			2	0,02%
Бугари			2	0,02%
Чеси			1	0,01%
Словаци			1	0,01%
Русини			1	0,01%
Бошњаци			1	0,01%
непознато			50	0,59%

Становништво према полу и старости^[8]

	м			ж
?	9			15
80+	68			118
75—79	112			192
70—74	171			212
65—69	179			235
60—64	204			248
55—59	220			216
50—54	374			394
45—49	344			397
40—44	321			316
35—39	249			292
30—34	240			259
25—29	265			260
20—24	327			270
15—19	279			296
10—14	262			264
5—9	219			212
0—4	194			174
Просек :	38,8			41,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1.003 1.147 1.322 1.809 2.451 2.844 2.914

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 583 718 590 675 208 111 24 2 3 0 2,88

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.362	953	2.130	155	121	3
Женски	3.720	731	2.156	618	211	4
УКУПНО	7.082	1.684	4.286	773	332	7

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.470	91	0	182	96
Женски	1.239	44	0	41	70
УКУПНО	2.709	135	0	223	166
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	70	62	203	117	91
Женски	19	12	180	118	38
УКУПНО	89	74	383	235	129
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	23	18	105	68	227
Женски	27	17	82	102	430
УКУПНО	50	35	187	170	657
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	47	0	0	70
Женски	31	1	0	27
УКУПНО	78	1	0	97

Становништво по делатностима које обавља

Познате личности везане за Сокобању

• Митрополит београдски Михаило, митрополит.
• Милош Обреновић, српски кнез и владар
• Хајдук Вељко, борац из Првог српског устанка
• Иво Андрић, писац, "нобеловац"
• Исидора Секулић, писац
• Бранислав Нушић, писац
• Стеван Сремац, писац
• Епископ нишки Доментијан Поповић, епископ
• Емилијан Јосимовић, први српски урбаниста и професор архитектуре, рођен у Старој Молдавији у Румунији умро у Сокобањи,
• Љуба Дидић (Сокобања, 19. март 1849. — Краљевица, 7. новембар 1883) био је српски политичар.

Спомен чесма посвећена Љуби Дидићу

Занимљивости

Иво Андрић, Бранислав Нушић, Меша Селимовић, Стеван Сремац, Исидора Секулић, Добрица Ерић — само су неке од знаменитих личности које су одседале у Сокобањи, која је од давних дана важила за боемско место и место сусрета уметника, писаца, сликара, редитеља, глумаца итд.^[9]

Иво Андрић је за време Другог светског рата живео и писао у Сокобањи у својеврсној изолацији због тога што је као предратни дипломата одбио да сарађује са Немцима. У хотелу Моравица постоји спомен-соба Иве Андрића, у апартману 144 у коме је увек одседао када је посећивао Сокобању.^[9]

"Ја не знам чега стварно има овде, али знам да после 15-20 дана боравка у Сокобањи радим целу годину у Београду као препорођен. Овде у Сокобањи, гледајући ову раскош природе, ову лепоту светлости земље и неба, често ме обузме нека необјашњива туга или занос, па сам тако опуштен размишљао како би било лепо, бар за тренутак, поново се вратити романтизму."

— Иво Андрић, српски и југословенски књижевник и дипломата Краљевине Југославије.^[10]

Сокобања,
Соко град
дођеш стар,
одеш млад.

— Бранислав Нушић, српски књижевник, писац романа, драма, прича и есеја, комедиограф, зачетник реторике у Србији и истакнути фотограф аматер.^[11]

Легенда о Сокобањи

Некад, у времена давна, силан велможа, господар тврдог Сокограда, јахаше котлином. Одједном, смрачи се небо над Озреном, севну муња са Оштре чуке. Груну гром и задрхта земља све до Шиљка на суром Ртњу. Подскочи уплашени хат. Јахач паде са коња и изгуби свест. Када се господар Сокограда освести учини му се да су му све кости поломљене. Није могао на ноге да се ослони. Лежао је тако и чекао смрт. Изненада, зачу клокот воденог кључа. Полако и болно се придиже, да се бар жедан од света не растави. Када велможа први гутљај воде са дотле врела непознатог попи, у глави му се намах све разбистри. Кад десницу руку у воду стави снага у њој оживе. Када то господар тврдог Сокограда виде, онако у оделу господскоме, окупа се у кладенцу и одмах оздрави, па се орно врати у тврди град. Одмах нареди да се кућа над извором дигне.

Замало, прочу се глас о води исцелитељици на све четири стране света. Са свих страна навали кљасто и богаљасто, они што им душа у носу бејаше, да на кључу воде видарице мелемом својим бољкама потраже. Оздравише многи од воде у котлини међу Озреном и Ртњем. Они што су највише болни били ту и домове изградише.^[12]

Спорт

• ФК Озрен Сокобања

Галерија Сокобања

• 
  Панорамски поглед на Сокобању и Ртањ
• 
  Панорамски поглед на околину Сокобање са видиковца
• 
  Панорамски поглед на Сокобању са видиковца
• 
  Центар Сокобање
• 
  Милошев конак
• 
  Црква Светог Преображења
• 
  Река Моравица
• 
  Поглед на Сокоград
• 
  Соко Град Кула
• 
  Водопад Рипаљка на Озрену
• 
  Рипаљка без воде 2019. април (Сушни период и немар)
• 
  Хамам
• 
  Хамам
• 
  Хамам после реновирања стаза и клупа
• 
  Мостић у парку
• 
  ОШ „Митрополит Михаило” Сокобања
• 
  Споменик у центру
• 
  Пешачка зона
• 
  Сокобањска Моравица
• 
  Моравица
• 
  Скулптуре од дрвета у парку
• 
  Скулптура Николе Тесле у парку поред Моравице, рад Миће Величковића из Београда
• 
  Скулптура "Милош Обилић" рад Миће Величковића
• 
  Црква Светог Преображења Господњег
• 
  Лимун бања
• 
  Лептерија
• 
  Борићи
• 
  Извор Водомара Лептерија
• 
  Центар током зиме
• 
  Поглед на Сокобању са излетишта Поповица
• 
  Стаза за рекреацију са десне стране Моравице

Види још

• Соко Град
• Црква Светог Преображења Господњег у Сокобањи
• Специјална болница Сокобања
• Специјална болница Озрен
• Термоминерални извори Сокобање
• Врмџа фест
• Озрен (Србија)
• Ртањ
• Рипаљка
• Сокобањска котлина
• Завичајни музеј Сокобања

Референце

1. „Политика”, 4. јун 1940
2. Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Сокобања је Зелено срце Србије већ 185 година”. www.rts.rs. Приступљено 2022-06-21.
3. За Сокобању приватизација није лековита („Политика”, 6. јануар 2017)
4. „Политика”, 6. јул 1935
5. Старост и пол, подаци по насељима - Попис становништва, домаћинстава и станова 2022. године (PDF). Приступљено 9. 7. 2023. Београд: : Републички завод за статистику. 2023. стр. 514. ISBN 978-86-6161-230-5.
6. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
7. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
8. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
9. „Знамените личности о Сокобањи”. sokobanjanadlanu.rs. 27. 2. 2018. Приступљено 23. 6. 2019.
10. Живковић, Марика (19. 12. 2015). „Сокобања у очима Иве Андрића”. Јужне вести. Приступљено 23. 6. 2019.
11. Јанковић, Сузана (19. 2. 2015). „Прича о..... Сокобања, Соко град — дођеш стар, одеш млад”. Портал Млади. Приступљено 23. 6. 2019.
12. Тодоровић, Стојан (2002). Сокобањски споменар. Сокобања.

Спољашње везе

• Туристички портал града
• Општина Сокобања
• Вести, форум, галерије
• Сокобања: смештај и туристички водич Сокобање
• Туристички водич Сокобање
• Сокобања: смештај, лечење и излетишта
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• План насеља на мапи ()