Музички колеџ Беркли

Музички колеџ Беркли (енгл. ) је приватни колеџ у Бостону. Највећи је независни колеџ савремене музике на свету. Познат је по студијама џеза и модерне америчке музике,^[5] а такође нуди курсеве на нивоу колеџа у широком спектру савремених и историјских стилова, као што су рок, хип-хоп, реге и хеви метал.^[6]

Музички колеџ Беркли

Berklee College of Music
Мото	Esse quam videri (латински)
Мото (на српском)	Бити, а не изгледати
Тип	приватни
Оснивање	1945.; пре 80 година (1945)
Задужбина	338,8 мил. $ (2020)[1]
Председник	Дејвид Боген
Академско особље	522[2]
Број студената	6.000[3]
Локација	Бостон, Масачусетс, САД
Боје	црвена и сива[4]
Маскота	мачка Мингус
Веб-сајт

Године 2012. отворио је кампус и у Веленсији. Бивши студенти Берклија освојили су преко 300 награда Греми, што је више од било ког другог колеџа,^[7] као и 34 награде Еми, седам награда Тони, осам Оскара и три награде Сатурн.

Историја

Беркли је релативно млад колеџ, основан 1945. године. Колеџ је основао Лоренс Берк, и колеџ се првобитно звао Шилингерова кућа музике, именован у част Берковог професора музике, Џосефа Шилингера. Првобитни циљ колеџа је била концентрација на Шилингеров систем музичке хармоније и композиције. Након проширивања наставног програма 1954. године, Берк мења име колеџа у Берк и додаје ли као шалу на већ постојећи универзитет у Калифорнији Беркли. И дан данас, долази до честог мешања ове две институције у свакодневном говору, те када се говори о једној или другој, увек мора да се нагласи на који Беркли се мисли (на енглеском језику ове две школе се пишу другачије Беркли у Бостону - , а Беркли у Калифорнији - ). У време оснивања ове установе, све школе у САД су нудиле наставу само у класичној музици, док је Лоренс Берк желео да оснује музичку установу која би нудила програм и у области џеза, рока, а касније и хип-хопа.

Да би се студент уписао на колеџ, претходно мора да има минимум две године музичког образовања на једном инструменту или минимум три године искуства у музичкој области или индустрији, иили диплому двогодишње музичке школе, и наравно висок број поена на пријемном испиту. Године 2007, поред ових критеријума, додата је и аудиција коју сви студенти морају проћи.^[8] Стопа примања нових студената је 32%.^[9][10]

Галерија

• 
• 
• 
• 

Референце

1. As of June 30, 2020. U.S. and Canadian Institutions Listed by Fiscal Year 2020 Endowment Market Value and Change in Endowment Market Value from FY19 to FY20 (Извештај). National Association of College and University Business Officers and TIAA. 19. 2. 2021. Архивирано из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 20. 2. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Berklee College of Music - The College Board”. Collegesearch.collegeboard.com. Архивирано из оригинала 27. 1. 2012. г. Приступљено 30. 5. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. "Berklee College of Music", U.S. News & World Report Education Rankings 2016 Архивирано септембар 5, 2015 на сајту Colleges.usnews.rankingsandreviews.com, Access May 12, 2017
4. „Web Standards Style Guide - Berklee College of Music”. Berklee. Архивирано из оригинала 14. 11. 2017. г. Приступљено 30. 5. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. „Biography”. Markwhitfield.com. Архивирано из оригинала 11. 5. 2013. г. Приступљено 23. 3. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. „Berklee College of Music”. ArtsBoston.org. Архивирано из оригинала 5. 9. 2015. г. Приступљено 19. 9. 2015.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. „Awards and Achievements | Berklee College of Music”. www.berklee.edu (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 12. 3. 2019. г. Приступљено 2019-03-08.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. „Berklee Admissions Requirements”. Архивирано из оригинала 02. 09. 2006. г. Приступљено 21. 9. 2006.
9. „College Board”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2007. г. Приступљено 2. 4. 2007.
10. „Berklee Today: The State of the College”. Приступљено 20. 12. 2006.

Литература

• Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (7. изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
• Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
• Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
• Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
• Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт