Затвор

Овај чланак је о установи. За значење овог термина у медицини погледајте страницу Opstipacija.

Затвор је установа где се извршавају затворске казне по правоснажној и извршној пресуди суда.^[3] У затвору се човеку ограничава слобода у оној мери у којој је то неопходно да би се остварила сврха кажњавања. Главне службе у затворима су служба за обезбеђење и служба за преваспитање. Наука која се бави затворским системима назива се пенологија. Лице које издржава затворску казну назива се затвореник. Поред формалног затворског система у сваком затвору постоји и неформални затворски систем који стварају осуђена лица.

Теодор Леополд Велер, „затворска посета”

Затвореник

Зиндан (традиционални централноазијски затвор) у Русији, на снимку Сергеја Прокудин-Горског између 1905. и 1915. године.

Карта света која приказује број затвореника на 100.000 грађана, према земљи. Сједињене Државе имају највећу затворску популацију на свету и највишу светску стопу затварања по глави становника.^[1][2]

У америчком енглеском језику термини и имају одвојене дефиниције, мада се то увек не одражава у свакодневном говору.^[4] Затвор или казнионица служи за држање људи на дуже временске периоде, на пример дуги низ година, и њима управља државна или савезна влада. Сврха притвора је затварање људе на краће временске периоде (нпр. због краћих казни или притвора пре суђења) и њима обично управља локална влада. Изван Северне Америке, ови термини често имају исто значење.

Историја

Антички и средњовековни

Употреба затвора може се пратити до успона државе као облика друштвене организације. С складу са доласком државе је био и развој писаног језика, који је омогућио стварање формализованих правних кодекса као службених смерница за друштво. Најпознатији од ових раних правних кодекса је Хамурабијев законик, написан у Вавилону око 1750. године пре нове ере. Казне за кршење закона из Хамурабијевог законика биле су скоро искључиво усредсређене на концепт lex talionis („закон одмазде”), при чему су људи били кажњавани као облик освете, често од самих жртава. Овај појам казне као освете или одмазде може се наћи и у многим другим правним кодексима из раних цивилизација, укључујући древне сумерске законике, индијски Манусмрити (Манава Дарма Састра), Хермес Трисмегист у Египту и израелитски Мозесов закон.^[5]

Уобичајена казна у раној модерној Европи била је галеотство. Овде приказана галија припадала је медитеранској флоти Луја XIV, око 1694.

Неки старогрчки филозофи, попут Платона, почели су да развијају идеје о употреби казне за реформу преступника уместо да је једноставно користе због ње саме. Затвор као казна првобитно се користио за оне који нису могли приуштити да плате своје казне. На крају, пошто осиромашени Атињани нису могли да плате своје казне, што је довело до неодређено дугих робија, успостављени су временски рокови.^[6] Затвор у древној Атини био је познат као десмотерион („место ланаца“).^[7]

Римљани су међу првима користили затворе као облик казне, а не само као притвор. За смештај затвореника кориштени су различити постојећи објекти, попут металних кавеза, подрума јавних зграда и каменолома. Један од најистакнутијих римских затвора био је Мамертински затвор, основан око 640. године п.н.е. по налогу Анка Марција. Мамертински затвор се налазио у канализационом систему испод старог Рима и садржавао је велику мрежу тамница у којима су затвореници држани у бедним условима,^[8] загађеним људским отпадом. Присилни рад на пројектима јавних радова такође је био уобичајен облик кажњавања. У многим случајевима, грађани су осуђивани на ропство, често у ергастули (примитивном облику затвора у којем су бунтовни робови били везани ланцима за радне столове и обављали тешке послове).

Током средњег века у Европи, дворци, тврђаве и подруми јавних зграда често су се користили као привремени затвори. Поседовање права и могућност затварања грађана, међутим, давало је легитимитет званичницима на свим нивоима власти, од краљева преко регионалних дворова до градских већа; а могућност да неко буде затворен или убијен служила је као ознака онога ко је у друштву поседовао моћ или ауторитет над другима.^[9] Још једна уобичајена казна била је осуђивање људи на галијско ропство, које је укључивало везивање затвореника на дно бродова и присиљавање на веслање на поморским или трговачким пловилима.

Види још

• Доживотни затвор
• Пеналне психозе

Референце

1. Highest to Lowest. World Prison Brief. International Centre for Prison Studies. Use dropdown menu to choose lists of countries by region, or the whole world. Use menu to select highest-to-lowest lists of prison population totals, prison population rates, percentage of pre-trial detainees / remand prisoners, percentage of female prisoners, percentage of foreign prisoners, and occupancy ratio. Column headings in tables can be clicked to reorder columns lowest to highest, or alphabetically. For detailed info for each country go to the World Prison Brief main page and click on the map links and/or the sidebar links to get to the region and country desired.
2. Holland, Joshua (16. 12. 2013). „Land of the Free? US Has 25 Percent of the World's Prisoners”. Приступљено 29. 12. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. Douglas Harper (2001—2013). „Prison”. Online Etymology Dictionary. Douglas Harper. Архивирано из оригинала 9. 9. 2013. г. Приступљено 28. 6. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. Larson, Aaron (5. 6. 2017). „What is the Difference Between Jail and Prison”. ExpertLaw. Архивирано из оригинала 27. 8. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. Welch, Michael (2004). „A Social History of Punishment and Corrections”. Corrections: A Critical Approach. McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-281723-2.
6. Allen, Danielle S. „Punishment in Ancient Athens”. Harvard University, Center for Hellenic Studies. Архивирано из оригинала 2013-12-03. г.
7. Roth, Michael P. (2006). Prisons and Prison Systems: A Global Encyclopedia. Greenwood Publishing. стр. xxvi. ISBN 9780313328565. Архивирано из оригинала 2016-05-15. г.
8. Lopes, Jenna (2002). „There's Got to Be a Better Way: Retribution vs. Restoration”. Osprey Journal of Ideals and Inquiry. II: 53. Архивирано из оригинала 8. 8. 2017. г. Приступљено 25. 7. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
9. Turning, Patricia (2012). „Competition for the Prisoner's Body: Wardens and Jailers in Fourteenth-Century Southern France”. Ур.: Classen, Albrecht; Scarborough, Connie. Crime and Punishment in the Middle Ages and Early Modern Age: Mental-Historical Investigations of Basic Human Problems and Social Responses. Walter de Gruyter. стр. 285. ISBN 978-3-11-029458-3. Архивирано из оригинала 2016-06-03. г.

Литература

• Andrzejewski, Anna Vemer (2008). Building Power: Architecture and Surveillance in Victorian America. University of Tennessee Press. ISBN 978-1-57233-631-5.
• Diiulio, John J., Governing Prisons: A Comparative Study of Correctional Management, Simon & Schuster, 1990. 0-02-907883-0.
• Dikötter, Frank (2002). Crime, Punishment and the Prison in Modern China. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12508-6.
• Dow, Mark (2005). American Gulag: Inside U.S. Immigration Prisons. University of California Press. ISBN 978-0-520-93927-1.
• Drake, Deborah (2012). Prisons, Punishment and the Pursuit of Security. Palgrave Macmillan. ISBN 978-1-137-00484-0.
• Fisher, George. "The birth of the prison retold." Yale Law Journal 104.6 (1995): 1235–1324. online free
• Garland, David (2001). Mass Imprisonment: Social Causes and Consequences. SAGE. ISBN 978-1-84920-823-9.
• Gilmore, Ruth Wilson (2007). Golden Gulag: Prisons, Surplus, Crisis, and Opposition in Globalizing California. University of California Press. ISBN 978-0-520-22256-4.
• Hallett, Michael A. (2006). Private Prisons in America: A Critical Race Perspective. University of Illinois Press. ISBN 9780252073083.
• James, Joy, ур. (2005). The New Abolitionists: (Neo)slave Narratives And Contemporary Prison Writings. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-8310-7.
• McGrew, Ken (2008). Education's Prisoners: Schooling, the Political Economy, and the Prison Industrial Complex. Peter Lang. ISBN 9781433101755.
• Nashif, Esmail (2008). Palestinian Political Prisoners: Identity and community. Routledge. ISBN 978-0-203-89561-0.
• Neild, James (2011). The State of Prisons of England, Scotland and Wales: Not for the Debtor Only, But for Felons Also, and Other Less Criminal Offenders. Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-03699-3.
• Pisciotta, Alexander (2012). Benevolent Repression: Social Control and the American Reformatory-Prison Movement. NYU Press. ISBN 978-0-8147-6797-9.
• Rodriguez, Dylan (2006). Forced Passages: Imprisoned Radical Intellectuals And the U.S. Prison Regime. University of Minnesota Press. ISBN 978-1-4529-0733-8.
• Selman Donna; Leighton Paul (2010). Punishment for Sale: Private Prisons, Big Business, and the Incarceration Binge Issues in crime & justice. Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-0173-6.
• Sharp, Susan F.; Eriksen, M. Elaine (2003). „Imprisoned Mothers and Their Children”. Ур.: Zaitzow, Barbara H.; Thomas, Jim. Women in Prison: Gender and Social Control. Lynne Reiner Publishers. ISBN 978-1-58826-228-8.
• Skarbek, David. 2020. The Puzzle of Prison Order: Why Life Behind Bars Varies Around the World. Oxford University Press.
• Sim, Joe (2009). Punishment and Prisons: Power and the Carceral State. SAGE. ISBN 978-0-85702-953-9.
• Solinger, Rickie (2010). Interrupted Life: Experiences of Incarcerated Women in the United States. University of California Press. ISBN 978-0-520-25249-3.
• SpearIt, Economic Interest Convergence in Downsizing Imprisonment (2014). University of Pittsburgh Law Review, Vol. 25, 2014. Available at SSRN: http://ssrn.com/abstract=2608698
• SpearIt, Shackles Beyond the Sentence: How Legal Financial Obligations Create a Permanent Underclass (July 9, 2015). 1 Impact 46 (2015). Available at SSRN: http://ssrn.com/abstract=2628977
• Thompson, Anthony C. (2008). Releasing Prisoners, Redeeming Communities: Reentry, Race, and Politics. NYU Press. ISBN 978-0-8147-8316-0.
• Throness, Laurie (2008). A Protestant Purgatory: Theological Origins of the Penitentiary Act, 1779. Ashgate Publishing. ISBN 9780754663928.
• Walsh, John P. (2013). „Conditions of Confinement: The Social Reality of the Jail Inmate”. The Culture of Urban Control: Jail Overcrowding in the Crime Control Era. Lexington Books. стр. 51. ISBN 978-0-7391-7465-4.
• Wortley, Richard (2002). Situational Prison Control: Crime Prevention in Correctional Institutions. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-00940-9.
• Yousman, Bill (2009). Prime Time Prisons on U.S. TV: Representation of Incarceration. Peter Lang. ISBN 978-1-4331-0477-0.

Спољашње везе

• Историја затвора у Србији („Вечерње новости”, фељтон, јул 2016) Архивирано на сајту (27. јул 2016)
• Federal Bureau of Prisons
• Priston Radio Official website