From Wikipedia, the free encyclopedia
У рачунарству, виртуелизација означава начин стварања виртуелне верзије рачунарских ресурса. То може укључивати виртуелне рачунарске хардверске платформе, уређаје за складиштење података и рачунарске мрежне ресурсе. За корисника (човек или програм) нема разлике између стварне или виртуелне верзије.[1]
Виртуелизација је почела 1960-тих година, као метода за логичку поделу системских ресурса mainframe рачунара између различитих апликација. Од тада се значење овог термина проширило.[2]
Хардверска виртуелизација или виртуелизација платформе односи се на стварање виртуелне машине која се понаша као прави рачунар са оперативним системом. Софтвер који се извршава на овим виртуелним машинама је одвојен од стварних хардверских ресурса. На пример, рачунар са оперативним системом Microsoft Windows може покренути виртуелну машину на којој ће бити инсталиран Ubuntu Линукс. На виртуелној машини која ради на Ubuntu Линуксу, све ће функционисати као да је заиста инсталиран Линукс на некој физичкој машини.[3][4]
Виртуелизација радне површине је концепт одвајања логичке радне површине од физичке машине.
Виртуелна инфраструктура радне површине (VDI) може се сматрати напреднијим обликом виртуелизације хардвера. Уместо да директно комуницира са главним рачунаром преко тастатуре, миша и монитора, корисник комуницира са главним рачунаром помоћу другог рачунара или мобилног уређаја путем мрежне везе, као што су LAN, бежични LAN или интернет. Тако рачунар који покреће виртуелну машину у овом сценарију постаје серверски рачунар који може истовремено покренути више виртуелних машина за више корисника.[5]
Виртуелизација на нивоу оперативног система, позната и као контејнеризација, односи се на функцију оперативног система у којој језгро омогућава постојање више изолованих инстанци корисничког простора. Такве инстанце, назване контејнери,[6] виртуелна окружења (VE) или затвори (FreeBSD затвор или chroot затвор), могу изгледати као прави рачунари са становишта програма који се у њима одвијају. Рачунарски програм који ради на стварном физичком рачунару и оперативном систему може видети све ресурсе (повезане уређаје, датотеке, снагу процесора, хардверске могућности) тог рачунара. Међутим, програми који се изводе унутар контејнера могу видети само садржај и уређаје који су додељени истом контејнеру.
Контејнеризација је постала популарна и значајна 2014. године, увођењем Докера.[7][8]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.