породица оперативних система From Wikipedia, the free encyclopedia
Microsoft Windows (транскр. Мајкрософт виндоус, ИПА кôд ) је породица оперативних система за личне рачунаре и сервере компаније Мајкрософт. Прва верзија је представљена 1985. године као одговор на нову стратегију фирме Епл и најновију верзију оперативног система за мекинтоше, који су користили графички кориснички интерфејс. Microsoft Windows је временом стекао доминантну позицију на тржишту личних рачунара. Корпорација Мајкрософт је заговорник затвореног кода и власник свих ауторских права и дистрибуције оперативних система Windows. Реч „Windows“ (енгл. ) у преводу са енглеског језика значи „прозори“. Појам се односи на једну од основних врста елемената у графичком радном окружењу — прозора — у којима се извршава већина програма. Windows је развијен за рачунаре компатибилне са IBM-ом, који су базирани на архитектури Интел86 (енгл. ), и данас су скоро све верзије Windows-а направљене за ову хардверску платформу. Изузетак је био Windows NT који је прављен за процесоре Интел и МИПС, и касније за архитектуре , и Алфа.
| Верзија оперативног система Windows NT | |
 | |
 Снимак екрана оперативног система Windows 7 | |
| Програмер | Мајкрософт |
|---|---|
| Написан у | , , Асемблер[1] |
| Изворни модел | Затворен код, Дељен код |
| Маркетиншки циљ | Лични рачунар, таблет, мобилни телефон |
| Доступан на | Вишејезични[2] |
| Метода ажурирања | Windows ажурирање, Windows продавница |
| Управљач пакетима | Windows Installer (.msi, .msix, .msp), Microsoft Store (.appx, .appxbundle),[3] Windows Package Manager |
| Платформе | , |
| Тип кернела | Хибридно |
| Лиценца | ЛУКК |
| Званични веб-сајт | Званична страница |
Microsoft је представио оперативно окружење под називом Виндоус дана 20. новембра 1985. године, као графичку љуску оперативног система за МС-ДОС, као одговор на све веће интересовање за графички кориснички интерфејс (GUI).[4] Мајкрософт Виндоус је доминирао на светском тржишту личних рачунара (PC) са преко 90% удела на тржишту, претекавши Мак ОС који је представљен 1984. године.
Епл је сматрао Виндоус као неправедно задирање у њихове иновације у развоју графичког интерфејса имплементиране на производима као што су Лиса и Мaкинтош (на крају су се нагодили на суду у корист Мајкрософта 1993. године). На личним рачунарима, Виндоус је и даље најпопуларнији оперативни систем у свим земљама.[5][6] Међутим, 2014. године Мајкрософт је признао да је већи део целокупног тржишта оперативног система изгубио у корист Андроида,[7] због масовног раста продаје Андроидових паметних телефона. У 2014. години број продатих Виндоус уређаја био је мањи од 25% од броја продатих Андроид уређаја. Ово поређење, међутим, можда није у потпуности релевантно, јер два оперативна система традиционално циљају различите платформе. Ипак, бројеви за употребу Виндоус сервера (који су упоредиви са конкурентима) показују трећину тржишног удела, слично оном за крајњу употребу.
Према подацима из маја 2021, најновија верзија оперативног система Виндоус за рачунаре, таблете и уграђене уређаје је Виндоус 10, верзија . Најновија верзија за серверске рачунаре је Виндоус сервер, верзија .[8] Специјализована верзија оперативног система Виндоус такође ради на конзолама за видео игре Xbox One и Xbox Series X/S.[9]
, развијач , регистровао је неколико марки које описују породице оперативног система који је намењен за специфични сектор рачунарске индустрије. Од 2014, следеће породице се активно развијају:
Следеће породице Виндоуса се више не развијају:
Мајкрософт је током година издао многе верзије оперативних система. Постоје два правца развоја Windows оперативних система у зависности од кернела на ком су базирани. Верзије засноване на ДОС кернелу:
![[икона]](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/1c/Wiki_letter_w_cropped.svg/20px-Wiki_letter_w_cropped.svg.png){kind=small} | Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Прва верзија Microsoft Windows-а. Могао је да ради све операција као ДОС, али са графичким интерфејс-ом.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Могућност радње на VGA графичким картицама, преклапања прозора, ЕМС меморија и контролна табла.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Боље графичко окружење са бољим апликацијама.
Промењен Плави екран смрти
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Још боље графичко окружење са Windows Explorer-ом (Таскбар, Старт мени, итд.), интернет експлорер.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Интернет Експлорер 4.0, USB, ACPI, итд.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Боље карактеристике за медију.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
оперативни систем, Wi-Fi, итд.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Нова тема, бољи програми, више програма, итд.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Серверска верзија Windows .
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Аеро тема, још боље апликације и много нових карактеристика.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Нови таскбар, поправљена стабилност, итд.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Старт екран уместо Старт менија, Metro тема.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Нове апликације и исправке.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Враћен Старт мени, поправљене грешке, првобитно је требало да буде надоградња Windows 8.1 звана Update 2.[12]
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Серверска верзија Windows 10
Испред верзије је година њеног првог издања.
Серверске верзије оперативних система су обележене искошеним словима.
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
| Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја. |
Microsoft Windows је један од најкоришћенијих породица оперативних система данашњице и тренутно се налази на 82,68% десктоп рачунара широм света. После њега се налази Mac OS са 12,8% рачунара.[13]
| Назив верзије | Распрострањеност |
|---|---|
| Windows 10 | 42,78% |
| Windows 7 | 41,86% |
| Windows 8.1 | 8,72% |
| Windows XP | 3,36% |
| Windows 8 | 2,44% |
| Windows Vista | 0,74% |
Најраспрострањенија верзија Windows оперативног система је тренутно Windows 10. До јануара 2018. ово место је држао Windows 7 са 41,89% рачунара широм света. Од када је Windows 10 објављен, Windows 7 губи тржишни удео и горенаведеног датума губи позицију најраспрострањеније верзије Windows оперативног система.[14][15]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
