From Wikipedia, the free encyclopedia
Аврам Јосиф Винавер (Варшава, 1862 — Ђевђелија, 24. август 1915) био је српски лекар пољског јеврејског порекла, по завршетку студија медицине 1887. у Кракову настанио се 1890. у Шапцу.[1]
Аврам Винавер | |
---|---|
Датум рођења | 1862. |
Место рођења | Варшава, Руска Империја |
Датум смрти | 24. август 1915. |
Место смрти | Ђевђелија, Србија |
Родио се у Пољској, у јеврејској породици. У Варшави је завршио основно, средње образовање и студије медицине у Кракову. Др Аврам Винавер је захваљујући свом познанству са Вилхемом Рендгеном зачетник радиологије у Србији. Био је ожењен Ружом и њихов син је познати српски писац, ерудита и преводилац Станислав Винавер.
Према званичним подацима први рендген снимак направљен у Србији је снимак шаке краља Петра I Карађорђевића из 1908. године, али постоје докази да су први снимци прављени неколико година раније у Шапцу у ординацији др Винавера. Наиме др Винавер био је пријатељ са Вилхемом Рендгеном, проналазачем Х-зрака и творцем прве рендгенске цеви. Њихово пријатељство је изродило сарадњу која је омогућила становницима Шапца да се сликају на стаклу и пре краља и пре Београђана. Набавио је 1897. први рендген апарат у Србији, у Шапцу.[2]
У Првом светском рату био је управник III резервне болнице у Ваљеву. Заробљен је од стране окупационе аустроугарске војске и као војно лице, мајор, осуђен на смрт. Историјски догађаји који су потом уследили, Колубарска битка и брзо напредовање српске војске приморали су окупаторе на панично повлачење те казна није извршена.
Борио се против пегавог тифуса који се проширио у пандемијским размерама, па је и сам оболео. Успео је да преболи ову смртоносну болест, али је остао превише исцпрљен. Због слабости умро је од маларије у Ђевђелији 1915. По сопственој жељи сахрањен је у заједничкој гробници.[2]
О његој борби са тифусом и бризи за пацијенте његов син Станислав написао је песму: Др Аврам Винавер, која припада поетском циклусу: Ратни другови.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.