From Wikipedia, the free encyclopedia
Систем свемирског лансирања или СЛС (енгл. ), је супер-тешка ракета носач која је предвиђена од стране Националне ваздухопловне и свемирске администрације (НАСА). Ова ракета ће заменити „пензионисани“ Спејс шатл, и превозиће астронауте и терет до и ван ниске Земљине орбите.
Уметничко виђење полетања СЛС Блок 1 ракете са капсулом Орион. | |
Основне информације | |
---|---|
Функција | ракета-носач супер тешке категорије |
Земља порекла | САД |
Цена по лансирању | |
Степени | 2 |
Димензије | |
Висина | преко 100 |
Пречник | 8,4 |
Носивост | |
Капацитет у НЗО | 70–130.000 |
Историја лансирања | |
Статус | у развоју |
Локације | ЛК-39Б СЦ Кенеди |
Први лет | планиран за 2018. г. |
Значајна лансирања | Орион |
Додаци — Блок 1 | |
Број додатака | 2 петостепена ракетна мотора на чврсто гориво |
Мотори | 1 (чврсто гориво) |
Потисак | 16.000 |
• укупан потисак | 32.000 |
Специфични импулс | 269 s |
Време сагоревања | 124 |
Гориво | чврсто гориво |
Први степен — Језгро (Блок 1, 1Б, 2) | |
Мотори | 4 РС-25Д/Е |
Потисак | 7.440 |
Специфични импулс | 363 s (ниво мора) 452 s (вакуум) |
Време сагоревања | |
Гориво | Течни кисеоник/водоник |
Други степен — Блок 1 | |
Мотори | 1 РЛ-10Б-2 |
Потисак | 110,1 |
Специфични импулс | 462 s |
Време сагоревања | 1.125 |
Гориво | Течни кисеоник/водоник |
Други степен — Блок 1Б, Блок 2 | |
Мотори | 4 РЛ-10 |
Потисак | 440 |
Време сагоревања | >1.000 |
Гориво | Течни кисеоник/водоник |
НАСА је у свом прелиминарном дизајну објавила да би Систем свемирског лансирања требало да буде „шатл-изведено“ возило. То значи да ће делови који су се користили у производњи Спејс шатла бити коришћени за производњу ове ракете. То укључује спољашњи резервоар, чврсте ракетне бустере и ракетне моторе типа РС-25. Систем свемирског лансирања ће у почетку моћи да носи између 70 и 100 тона у ниску Земљину орбиту, а касније уз додатак нивоа за напуштање Земљине орбите, ракета ће моћи понети и више од 130 тона. Астронаути ће се превозити унутар „Вишенаменског возила са посадом“ (енгл. ).[1][2]
Међутим, 14. септембра 2011 НАСА објављује коначни дизајн ове ракете. Директор Чарлс Болден је званично рекао да ће ова ракета одвести астронауте где људска нога никад није крочила, и поставити камен темељац за будуће напоре америчког истраживања свемира. За почетне летове СЛС ће користити језгро пречника 8,4 метара са три РС-25Д/Е мотора, горњи ниво пречника 8,4 метара са J-2X мотором и два 5-сегментна чврста ракетна бустера. Касније верзије ће користити пет РС-25Д/Е мотора, а ракетни бустери ће такоће бити појачани. Почетна верзија ће на изглед бити веома слична ракети Сатурн ИНТ-20, док ће крајња верзија бити слична прослављеној ракети, Сатурн V.
Током заједничке презентације НАСА-е и Сената утврђено је да ће трошкови за развој ове ракете износити око 18 милијарди долара кроз 2017-ту годину и то: 10 милијарди долара за СЛС,6 милијарди долара за Вишенаменско возило са посадом и 2 милијарде долара за изградњу лансирне рампе. Разни критичари су оценили како би новац за изградњу ове ракете било боље уложити у изградњу орбиталних складишта горива и надоградити већ постојеће ракете Делта IV и Фалкон Хеви
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.