Свемирски центар Кенеди

Свемирски центар Џон Ф. Кенеди
Свемирски центар Џон Ф. Кенеди
	У смеру казаљки на сату од горе: Зграда за вертикалну монтажу, Објекат за слетање шатла, Центар за контролу лансирања, Комплекс за посетиоце, Зграда седишта KSC и Лансирни комплекс 39
	приказан бело; зелено
Скраћеница	KSC
Основана	1. јул 1962.; пре 62 године
Датум оснивања	1. јул 1962.; пре 62 године
Тип	инталације
Локација	Мерит Ајланд, Флорида
Службени језици	Енглески
Директор	Џанет Е. Петро
Буџет	2,074 долара милиона (2022)
Веб-сајт

Свемирски центар Џон Ф. Кенеди (енгл. ) је простор и постројење које се налази у близини рта Канаверал на Флориди у САД, које је од стране НАСА намењено лансирању свемирских летелица и за друге сврхе усмерене остваривању свемирских програма САД.^[3] Покрива подручје од око 219 квадратних миља. На подручју свемирског центра запослено је око 17.000 људи. Центар је осим као лансирно постројење познат и као врло посећено туристичко одредиште.

Кратке чињенице Свемирски центар Џон Ф. Кенеди, Скраћеница ...

Затвори

Свој назив центар је добио у новембру 1963. године али су свемирска истраживања на њему започела још у октобру 1957. године; слањем у свемир ракете Атлас. Почетак своје славе широм света центар је доживио почетком остваривања програма Аполо, а са њега је од тада остварено много успешних свемирских пројеката САД.

Иако су први Аполо летови и сви летови пројекта Меркури и пројекта Џемини полетели са тадашње ваздухопловне станице Кејп Канаверал, лансирањима су управљали и његова претходећа организација, Директорат за лансирне операције.^[4]^[5] Почевши од четврте мисије Џемини, Насин центар за контролу лансирања на Флориди (Меркури контролни центар, касније Центар за контролу лансирања) почео је да предаје контролу над возилом Центру за контролу мисије у Хјустону, убрзо након полетања; у претходним мисијама држао је контролу током целе мисије.^[6]^[7]

Поред тога, центар управља покретањем роботских и комерцијалних посадних мисија и истражује производњу хране и коришћење ресурса ин-ситу места за ванземаљска истраживања..^[8] Од 2010. године, центар је радио на томе да постане вишекорисничка свемирска лука кроз партнерства у индустрији,^[9] чак је додао и нову лансирну платформу (LC-39C) 2015. године.

Постоји око 700 објеката и зграда груписаних на 144,000 acres (0,58275 km²) центра.^[10] Међу јединственим објектима у -у су 525 ft (160 m) висока Зграда за монтажу возила за монтажу највећих Насиних ракета, Центар за контролу лансирања, који спроводи свемирска лансирања у -у, Зграда операција и полетања, у којој се налазе спаваонице за астронауте и свемирска одела, Фабрика свемирске станице и 3 mi (4,8 km) дугачко постројење за слетање шатла. Та тој локацији се исто тако налази Комплекс за посетиоце који је отворен за јавност.

Remove ads

Војска је изводила операције лансирања од 1949. године на станици свемирских снага Кејп Канаверал. У децембру 1959. Министарство одбране САД је пренело 5.000 људи и Лабораторију за испаљивање пројектила на Насу како би оформио Директорат за лансирне операције под Насиним центром за свемирске летове Маршал.^[11]

Циљ председника Џона Ф. Кенедија из 1961. о слетању на Месец са посадом до 1970. захтевао је проширење операција лансирања. Дана 1. јула 1962. Дирекција за лансирне операције је одвојена од -а да би постала Лансирни операциони центар (ЛОЦ). Такође, Кејп Канаверал није био адекватан да угости нови дизајн лансирног постројења потребног за мамутску ракету Сатурн V високу 363 ft (111 m), са потиском од 7.500.000 lbf (33.000 kN), која би била састављена вертикално у великом хангару и транспортована мобилном платформом до једне од неколико лансирних платформи. Због тога је донета одлука да се изгради нова локација која се налази поред Кејп Канаверала на острву Мерит.^[12]

је почела да откупљује земљиште 1962. године, купујући власништво над 131 sq mi (340 km²) и преговарајући са државом Флорида за додатних 87 sq mi (230 km²).^[13] Главне зграде у индустријској зони -а пројектовао је архитекта Чарлс Лукман.^[14] Изградња је почела у новембру 1962, а Кенеди је посетио ово место два пута 1962, и поново само недељу дана пре његовог убиства 22. новембра 1963.^[15]

Дана 29. новембра 1963, објекту је дато његово садашње име од стране председника Линдона Б. Џонсона на основу извршног налога 11129.^[16]^[17] Џонсонов указ је спојио цивилни ЛОЦ и војну станицу Кејп Канаверал („објекти станице бр. 1 Атлантског ракетног домета“) под ознаком „Свемирски центар Џона Ф. Кенедија“, што је изазвало извесну забуну у јавности. Администратор агенције Џејмс Е. Веб је то разјаснио издавањем директиве у којој се наводи да се назив Кенеди свемирског центра примењује само на , док је Ваздухопловство издало општу наредбу о преименовању војног лансирног места Кејп Кенеди Ер Форс Стејшон.^[18]

Remove ads

[1]
Kennedy Space Center gets first woman director, Janet Petro, after Bob Cabana promoted to NASA.
[2]
2021 Kennedy Space Center Annual Report (PDF). NASA. 2021. стр. 50, 48. Приступљено 13. 1. 2023.
[3]
„Kennedy Space Center Implementing NASA's Strategies” (PDF). NASA. 2000. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2022. г. Приступљено 5. 11. 2015.
[4]
„Appendix 10 – Government Organizations Supporting Project Mercury”. NASA History Program Office. NASA. Приступљено 6. 11. 2015.
[5]
„2. Project Support from the NASA Centers”. Mercury Project Summary (NASA SP-45). NASA. Приступљено 6. 11. 2015.
[6]
„Mercury Mission Control”. NASA. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 6. 11. 2015.
[7]
Lipartito, Kenneth; Butler, Orville (2007). 'A History of the Kennedy Space Center. University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-3069-2.
[8]
„Research & Technology”. Kennedy Space Center. NASA. 3. 3. 2015. Приступљено 5. 11. 2015.
[9]
„NASA Partnerships Launch Multi-User Spaceport”. NASA. 1. 5. 2014. Приступљено 5. 11. 2015.
[10]
„Kennedy Creating New Master Plan”. NASA. 12. 3. 2012. Архивирано из оригинала 27. 05. 2020. г. Приступљено 5. 11. 2015.
[11]
„Kennedy Space Center Story”. NASA. Архивирано из оригинала 03. 06. 2017. г. Приступљено 13. 5. 2019.
[12]
„History of Cape Canaveral Chapter 3 | Spaceline” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27.
[13]
Charles D. Benson; William Barnaby Faherty. „Land, Lots of Land – Much of It Marshy”. Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations. NASA. Архивирано из оригинала 14. 07. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2009.
[14]
Muschamp, Herbert (28. 1. 1999). „Charles Luckman, Architect Who Designed Penn Station's Replacement, Dies at 89”. The New York Times. Приступљено 22. 8. 2011.
[15]
„Kennedy History Quiz”. NASA. Архивирано из оригинала 03. 06. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2015.
[16]
„The National Archives, Lyndon B. Johnson Executive Order 11129”. Приступљено 26. 4. 2010.
[17]
„Kennedy Space Center Story”. NASA. 1991. Архивирано из оригинала 20. 05. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2015.
[18]
Benson, Charles D.; Faherty, William B. (август 1977). „Chapter 7: The Launch Directorate Becomes an Operational Center – Kennedy's Last Visit”. Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations. History Series. SP-4204. NASA. Архивирано из оригинала 6. 11. 2004. г.

Remove ads

Benson, Charles W.; Faherty, William Barnaby (1978). Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations. Scientific and Technical Information Office, NASA. Архивирано из оригинала 17. 11. 2004. г..
Middleton, Sallie. "Space Rush: Local Impact of Federal Aerospace Programs on Brevard and Surrounding Counties," Florida Historical Quarterly, Fall 2008, Vol. 87 Issue 2, pp. 258–289.
Reynolds, David West (септембар 2006). Kennedy Space Center: Gateway to Space. Buffalo, NY: Firefly Books. ISBN 978-1-55407-039-8. Приступљено 30. 1. 2010.
Bulletin of the Atomic Scientists. фебруар 1973. стр. 39.
Pielke Jr., Roger; Radford Byerly (7. 4. 2011). „Shuttle programme lifetime cost”. Nature. 472 (7341): 38. Bibcode:2011Natur.472...38P. PMID 21475182. doi:10.1038/472038d .
Weinrich, Heinz (2013). Management: A Global, Innovative, and Entrepreneurial Perspective.
Klikauer, Thomas (2016). Management Education: Fragments of an Emancipatory Theory.
Keuper, Franz (2013). Finance Bundling and Finance Transformation: Shared Services Next Level.
Jenkins, Dennis R. (2016). Space Shuttle: Developing an Icon − 1972–2013. Specialty Press. ISBN 978-1-58007-249-6.
Shuttle Reference manual
Orbiter Vehicles Архивирано на сајту (9. фебруар 2021)
Shuttle Program Funding 1992 – 2002
NASA Space Shuttle News Reference – 1981 (PDF document)
R. A. Pielke, "Space Shuttle Value open to Interpretation", Aviation Week, issue 26. July 1993, p. 57 (.pdf)

Remove ads

Kennedy Space Center Web site
Kennedy History Vault
Spaceport News KSC Employee Magazine
KSC Visitor Complex Web site
Streaming audio of KSC radio communications
Astronauts Memorial Foundation Web site
"America's Space Program: Exploring a New Frontier", a National Park Service Teaching with Historic Places lesson plan
"Aviation: From Sand Dunes to Sonic Booms", a National Park Service Discover Our Shared Heritage travel itinerary
A Field Guide to American Spacecraft
Documentary of the U.S. Space Program Архивирано на сајту (5. март 2016) in Florida

Remove ads

[1] [1]
Kennedy Space Center gets first woman director, Janet Petro, after Bob Cabana promoted to NASA.

[2022_KSC_Report-2] [2]
2021 Kennedy Space Center Annual Report (PDF). NASA. 2021. стр. 50, 48. Приступљено 13. 1. 2023.

[3] [3]
„Kennedy Space Center Implementing NASA's Strategies” (PDF). NASA. 2000. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2022. г. Приступљено 5. 11. 2015.

[4] [4]
„Appendix 10 – Government Organizations Supporting Project Mercury”. NASA History Program Office. NASA. Приступљено 6. 11. 2015.

[5] [5]
„2. Project Support from the NASA Centers”. Mercury Project Summary (NASA SP-45). NASA. Приступљено 6. 11. 2015.

[6] [6]
„Mercury Mission Control”. NASA. Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 6. 11. 2015.

[Lipartito-7] [7]
Lipartito, Kenneth; Butler, Orville (2007). 'A History of the Kennedy Space Center. University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-3069-2.

[Research_&_Tech-8] [8]
„Research & Technology”. Kennedy Space Center. NASA. 3. 3. 2015. Приступљено 5. 11. 2015.

[9] [9]
„NASA Partnerships Launch Multi-User Spaceport”. NASA. 1. 5. 2014. Приступљено 5. 11. 2015.

[Master_Plan_2012-10] [10]
„Kennedy Creating New Master Plan”. NASA. 12. 3. 2012. Архивирано из оригинала 27. 05. 2020. г. Приступљено 5. 11. 2015.

[11] [11]
„Kennedy Space Center Story”. NASA. Архивирано из оригинала 03. 06. 2017. г. Приступљено 13. 5. 2019.

[12] [12]
„History of Cape Canaveral Chapter 3 | Spaceline” (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-27.

[MOONPORT5-11-13] [13]
Charles D. Benson; William Barnaby Faherty. „Land, Lots of Land – Much of It Marshy”. Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations. NASA. Архивирано из оригинала 14. 07. 2019. г. Приступљено 27. 8. 2009.

[14] [14]
Muschamp, Herbert (28. 1. 1999). „Charles Luckman, Architect Who Designed Penn Station's Replacement, Dies at 89”. The New York Times. Приступљено 22. 8. 2011.

[KSC_History_Quiz-15] [15]
„Kennedy History Quiz”. NASA. Архивирано из оригинала 03. 06. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2015.

[16] [16]
„The National Archives, Lyndon B. Johnson Executive Order 11129”. Приступљено 26. 4. 2010.

[KSC_Story-17] [17]
„Kennedy Space Center Story”. NASA. 1991. Архивирано из оригинала 20. 05. 2017. г. Приступљено 5. 11. 2015.

[Moonport_appendixb-18] [18]
Benson, Charles D.; Faherty, William B. (август 1977). „Chapter 7: The Launch Directorate Becomes an Operational Center – Kennedy's Last Visit”. Moonport: A History of Apollo Launch Facilities and Operations. History Series. SP-4204. NASA. Архивирано из оригинала 6. 11. 2004. г.

[3]

[1]

[2]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

Свемирски центар Кенеди

Wikiwand in your browser!

Свемирски центар Кенеди

Wikiwand in your browser!

Формирање

Референце

Литература

Спољашње везе