Миља (енгл. ) је назив за јединицу дужине која се обично користи за мерење растојања а у употреби је у разним системима јединица мерења, укључујући енглеске јединице мере, империјалне јединице мере, америчке јединице мере и норвешко-шведски „мил“ (). Дужина једне миље може да варира од система до система, али је у принципу свака дужине у опсегу од 1 до 10 km.[1]
Кратке чињенице Миља, Информације о јединици ...
| Миља |
|---|
 Миљоказ у Вестминстеру која показује удаљеност од Кенсингтон роуда до Хаунзлова и Хајд Парк угла у миљама |
|
| Систем | Британски империјални/УС уобичајени |
|---|
| Јединица | дужина |
|---|
| Симбол | или или (ретко) |
|---|
|
| 1 или у ... | ... је једнак са ... |
|
|
|---|
| СИ јединице | 7003160934400000000♠1609,344 m |
|---|
| империјалне/САД јединице | - 7004633600000000000♠63360 инчи
- 7003160934400000000♠5280 ft
- 7003160934400000000♠1760 yd
- 80 ch
- 8 fur
|
|---|
| УС геодетска миља | 0,999998 геодетске миље |
|---|
| наутичке јединице | 0,86898 nmi |
|---|
Затвори
У савременом енглеском термин „миља“ има два значења: законска миља, коју чини 1.760 јарди (1.609,344 ),[2], и интернационална наутичка миља (тачно 1.852 ).[3][4][5][6] Постоји неколико скраћеница за миљу: . Национални институт за стандарде сада користи и препоручује „“, али миље на сат које су мера за брзину су и даље обично скраћене са „“ или „“ уместо са „/“.
Савремена енглеска реч потиче од средњоенглескe и староенглескe mīl, која је била сродан са свим осталим германским изразима за миљу. Они потичу од номиналног облика елипсе mīlle passus 'миља' или mīlia passuum 'миља', римска миља од хиљаду корака.
Садашња међународна миља обично је оно што се подразумева под неквалификованим термином миља. Када ову удаљеност треба разликовати од наутичке миље, међународна миља се такође може описати као копнена миља или статутна миља. У британском енглеском језику, статутна миља се може односити на садашњу међународну миљу или на било који други облик енглеске миље од Парламентарног закона из 1593, који је миљу одредио као удаљеност од 1.760 јарди. Према америчким законима, међутим, статутна миља се односи на УС геодетску миљу. Стране и историјске јединице преведене на енглески као миље обично користе квалификатор за описивање врсте миље која се користи, али то се може изоставити ако је то очигледно из контекста, попут расправе о Антониновом итинерару из другог века која описује своје удаљености у миљама, а не у римским миљама.
Миља се различито скраћено записује - са и без завршне тачке - као ми, М, мл и м.[10] Амерички Национални институт за стандарде и технологију сада користи и препоручује да избегне забуна са СИ метром () и милилитром (). Међутим, изведене јединице, као што су миља на сат или миља по галону, и даље се скраћују као и уместо на и . У Уједињеном Краљевству, путокази користе као скраћеницу за миљу, иако ограничења висине и ширине такође користе као скраћеницу за метар, који може бити приказан поред стопа и инча.[12] BBC стил сматра да „не постоји прихватљива скраћеница за миље”, те да би је требало навести када се користи за описивање подручја.[13]
- Adams, Cecil (1990), „What's the origin of miles and yards?”, The Straight Dope, Chicago, Приступљено 6. 4. 2015.
- The American Heritage Dictionary of the English Language
(4 изд.), Boston: Houghton Mifflin Co., 2006 [Originally published 2001], ISBN 978-0-618-70172-8.
- Andrews, J.H. (15. 9. 2003), „Sir Richard Bingham and the Mapping of Western Ireland” (PDF), Proceedings of the Royal Irish Academy, Vol. 103C, No. 3, Dublin: Royal Irish Academy, Архивирано из оригинала (PDF) 17. 2. 2012. г., Приступљено 27. 10. 2011.
- Astin, A.V.; . (25. 6. 1959), Doc. 59-5442: Refinement of values for the yard and the pound (PDF), Washington, D.C.: National Bureau of Standards.
- Barbrow, Louis E.; . (1976), Weights and Measures Standards of the United States—A Brief History (PDF), National Institute of Standards and Technology, doi:10.6028/NBS.SP.447
.
- Bigg, P.H.; . (1964), „The United Kingdom Standards of the Yard in Terms of the Metre”, British Journal of Applied Physics, Vol. 15, No. 3, стр. 291—300, Bibcode:1964BJAP...15..291B, doi:10.1088/0508-3443/15/3/308, Архивирано из оригинала 03. 08. 2012. г., Приступљено 06. 10. 2021.
- Burke, James (1978), Connections, Little, Brown, & Co., ISBN 0-316-11685-8.
- Butcher, Tina, ур. (2014), „Appendix C”, NIST Handbook 44: Specifications, Tolerances, and Other Technical Requirements for Weighing and Measuring Devices.
- Klein, Herbert Arthur (1988) [Originally published 1974], The Science of Measurement: A Historical Survey, New York: Dover Publications (Previously published by Simon & Schuster as The World of Measurements: Masterpieces, Mysteries and Muddles of Metrology).
- Livy (1905), Lease, Emory Bair, ур., Ab Urbe Condita, Vol. I, XXI, & XXII, New York: University Publishing.
- Maloney, Elbert S. (1978), Dutton's Navigation and Piloting (13 изд.), Annapolis: Naval Institute Press.
- Morden, Robert (1695), Dorsetshire, Приступљено 17. 8. 2011.
- „History of Length Measurement”, Factsheets, Teddington: National Physical Laboratory.
- Norgate, Martin; . (1998), „Morden's Hampshire 1695”, Old Hampshire Mapped, Hampshire County Council, ISBN 1-85975-134-2, Архивирано из оригинала 08. 06. 2011. г., Приступљено 17. 8. 2011.
- Owen, Aneurin, ур. (1841), „The Venedotian Code”, Ancient Laws and Institutes of Wales; Comprising Laws Supposed to be Enacted by Howel the Good, Modified by Subsequent Regulations under the Native Princes prior to the Conquest by Edward the First: And Anomalous Laws, Consisting Principally of Institutions which by the Statute of Ruddlan were Admitted to Continue in Force: With an English Translation of the Welsh Text, to which are Added A few Latin Transcripts, Containing Digests of the Welsh Laws, Principally of the Dimetian Code, London: Commissioners on the Public Records of the Kingdom
- Oxford English Dictionary, 3rd ed., Oxford: Oxford University Press, 2002.
- Rowlett, Russ (2018), How Many? A Dictionary of Units of Measurement, Chapel Hill: University of North Carolina, Приступљено 5. 11. 2019.
- Shuttleworth, M., Building Roman roads, Experiment Resources, Архивирано из оригинала 21. 4. 2011. г., Приступљено 2. 5. 2011.
- Smith, William, ур. (1875), Dictionary of Greek and Roman Antiquities, London: John Murray.
- Soren, D.; . (1999), „A Roman villa and a late Roman infant cemetery : excavation at Poggio Gramignano, Lugnano in Teverina”, Bibliotheca Archaeologica (No. 23), Rome: L'Erma di Bretschneider.
- Thompson, Ambler; . (2008), Special Publication 811: Guide for the Use of the International System of Units (SI) (PDF), Gaithersburg: National Institute of Standards and Technology.
- Zupko, Ronald Edward (1977), British weights & measures: a history from antiquity to the seventeenth century, University of Wisconsin Press, ISBN 978-0-299-07340-4, Приступљено 26. 11. 2011.
- Zupko, Ronald Edward (1981), Italian Weights and Measures from the Middle Ages to the Nineteenth Century, Philadelphia: American Philosophical Society, ISBN 0-87169-145-0.
- NIST General Tables of Units of Measurement, United States National Institute of Standards and Technology, Архивирано из оригинала 10. 12. 2011. г.
- „Tafel zur Vergleichung und Bestimmung der Wegemaasse”, Naturhistorische und chemischtechnische Notizen nach den neuesten Erfahrungen zur Nutzanwendung für Gewerbe, Fabrikwesen und Landwirthschaft, Expedition der Medicinischen Centralzeitung, 1856, стр. 320—326 (Item notes: Sammlung5-6 (1856–57) Original from Harvard University Digitized 9 January 2008)
- Smits, Jan (15. 2. 2013) [1996], Mathematical data for bibliographic descriptions of cartographic materials and spatial data, Personal page on website ICA Commission on Map Projections, Архивирано из оригинала 12. 2. 2014. г.
- Wigglesworth Clarke, Frank (1875), Weights, measures, and money, of all nations, стр. 91
- aul Lunde. “Al-Faraghani and the Short Degree.” The Middle East and the Age of Discovery Aramco World Magazine Exhibition Issue, 43:3. pp. 15–17.
- Rashed, Roshdi; Morelon, Régis (1996), Encyclopedia of the History of Arabic Science, 1, Routledge, ISBN 0-415-12410-7
Медији везани за чланак Миља на Викимедијиној остави
