Југозападна Азија је подрегија Азије која обухвата њен југозапад. Термин западна Азија (енгл. ; географски појам који користе Уједињене нације у својој категоризацији геополитичких подрегија) обично се користи у писању о археологији и касној праисторији регије. Висока цивилизација Југозападне Азије се развила већ средином 4. миленијума пре нове ере. За разлику од Блиског истока који је нејасно дефинисана регија и који обично укључује државу Египат, западна Азија је чисто географски термин који обухвата југозападни крај Азије.
.svg)
Југозападна Азија се делимично подудара с традиционалним европским називима Блиски исток и Средњи исток, који описују географски положај регије у односу на Европу пре него властити положај унутар Азији. Међународне организације (посебно УН) и афричке и азијске земље преферирају употребу термина западна Азија уместо Средњи исток због перципираног еуроцентризма овог историјског термина. У оквиру културне и политичке географије Средњи исток понекад обухвата северноафричке земље попут Египта. Из сличних се разлога регији припајају Авганистан, средња Азија и/или Пакистан.
Уједињене нације у својој дефиницији западноазијске подрегије такође укључују Јерменију, Азербејџан и Грузију, иако се налазе на Кавказу који раздваја Азију и Европу. Наведене три земље такође имају социополитичке везе с Европом. Насупрот томе Уједињене нације придружују Иран јужној Азији, а Египат северној Африци.
Азијски део Арапског света (укључујући Арабију) назива се на арапском Машрек.
Положај
Југозападна Азија је део азијског континента између Средоземног и Црвеног мора на западу, Пакистана на истоку, Црног мора, Кавказа, Каспијског језера,[1] Персијски залив,[2] Туранске низије и планинског масива Памира на северу и западног дела Индијског океана на југу. У Југозападној Азији преовлађују велике пустиње и сушне висоравни, а највише планине пружају се дуж северног обода регије. Сува клима условљава оскудну вегетацију. Најплоднији је тзв. Зелени плодни полумесец, појас који се у облику лука пружа од делте Шат ел Араба преко низија река Тигра и Еуфрата (Месопотамија) до приморја источног Средоземља (Левант)! Тај простор познат је као колевка неколико древних цивилизација (асирске, вавилонске, феничанске, јеврејске).[3]
Географске одлике
Дуж северног дела регије, од Турске до Ирана и Авганистана, пружају се геолошки млађе, набране планине с мањим или већим висоравнима између њих. Највеће су Анатолијска висораван у Турској и Иранска висораван у Ирану. Подручје је сеизмички врло нестабилно и немирно, па су чести катастрофални земљотреси.[4] На југу регије пружају се геолошки старе и заравњене плоче с бројним раседима. На западу се истиче дубока потолина Мртвог мора, која са 418 метара испод површине мора представља најнижу тачку на Земљи.[5] У централном делу регије налази се пространа и наплавна низија река Еуфрат и Тигар која дели планински север од плочастог југа.
Осим у планинским крајевима и неким нижим ивичним деловима на северу, широм регије влада несташица воде.[6] Изузетак су Зелени плодни полумесец с Еуфратом и Тигром, највећим рекама Југозападне Азије. Обиље вода из планинског изворишног подручја дају овом појасу обележја питомости и плодности у пустињском окружењу.
Вегетација и клима
У климатском погледу Југозападну Азију обележавају велики контрасти. У највећем делу регије свуда је вруће и врло сушно, често са мање од 200 милиметара падавина током године. Идући према северу количине падавина се повећавају па се губи полупустињски и пустињски карактер. Западне обале регије имају средоземна обележја и најгушће су насељени крајеви. У складу с климатским приликама развијен је и вегетацијски покривач. Суве степе и полупустиње преовлађују у низијама и затвореним висоравнима, на југу су огромна пустињска пространства (пешчане и камене пустиње), уз обалу Средоземног мора је уски појас медитеранске вегетације, а биљни свет је најразноврснији и најбогатији на Кавказу, где је врло изражена климатско-вегетацијска вертикална зоналност.[3]
Становништво и привреда
.jpg)
Састав становништва Југозападне Азије прилично је сложен. Трећину чине Арапи, а од неарапског становништва највише има Турака и Иранаца. На северозападу живи око 10 милиона припадника кавкаских народа (Јермени, Азербејџанци и Грузијци), на истоку су Афганци или Паштуни и Таџици, а у Левантском приморју живи око 5 милиона Јевреја. Курди (око 20 милиона) немају сопствену државу, већ су раштркани у планинском Курдистану (земља Курда) који се налази у деловима Турске, Сирије и Ирана. За властиту државу боре се већ деценијама и палестински Арапи.
У Југозападној Азији настале су две велике религије, хришћанска и исламска, чији следбеници чине више од половине човечанства. Огромна већина становништва је исламске вере, док су припадници јеврејске и хришћанске вере ограничени на Израел, Јерменију и делове Кипра, Грузије и Либана.
У економији Југозападне Азије вековима је преовладавало номадско сточарство, земљорадња у наводњаваним подручјима и трговина. Откриће огромних налазишта нафте и њена све већа примена у индустрији и саобраћају сасвим су изменили живот неких држава регије. Процењује се да Југозападна Азија располаже с 50% пронађених светских резерви нафте, а сваке године из тог дела Азије долази око 30% светске производње исте. По резервама и производњи истичу се Саудијска Арабија, Иран, Ирак, Кувајт и Уједињени Арапски Емирати.[3]
Југозападна Азија је деценијама политички најпроблематичније подручје на свету. Палестински проблем, арапско-израелски сукоби, борба Курда за своју државу и плодно тле за бујање тероризма само су неки од узрока криза које привлаче пажњу целог света.
Референце
Литература
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
