RAI

За друга значења, погледајте страницу Rai.

— Италијанска радио-телевизија (итал. ,^[2] : ; комерцијално стилизовано: ; до 1954. под именом итал. )^[3] италијански је национални јавни емитер, компанија у власништву Министарства економије и финансија Италије.

Радио-телевизија Италије —
Изворни назив	RAI − Radiotelevisione italiana S.p.A.
Транскрибовани назив	Раи – Радиотелевизјоне италијана Спа
Ранији назив
Врста	деоничарско друштво (у власништву државе)
Индустрија	медији
Делатност	емитовање ТВ програма
Основано	1924.; пре 101 г. (1924) (), 1944.; пре 81 г. (1944) (), 1954.; пре 71 г. (1954) ()
Оснивач	Влада Италије
Седиште	Рим, Италија
Подручје покривености	Италија (такође суседне земље)
Руководиоци	Марио Орфео (ГИД), Моника Мађони (предс.)
Приход	2,4 милијарде € (2014)[1]
Оперативни приход	257 милиона € (2014)[1] (зарада)
Профит	48 милиона € (2014)[1]
Власник	Министарство економије и финансија Италије
Број запослених	11.635 (2014)[1]
Подружнице
Слоган	(срп. „За тебе. За све.”)
Веб-сајт

емитује много и телевизијских канала и радијских станица, и то користећи дигитални земаљски пренос (15 телевизијских канала и 7 радијских станица на нивоу државе) и неколико сателитских платформи. Највећи је телевизијски емитер у Италији и конкуренција је за и друге мање телевизијске и радијске мреже. има релативно високу телевизијску гледаност од 33,8%.^[4]

јев сигнал такође примају и суседне земље, укључујући Албанију, Босну и Херцеговину, Хрватску, Малту, Монако, Црну Гору, Сан Марино, Словенију, Ватикан, Швајцарску и Тунис, а дистрибуира се и преко кабловске и сателитске телевизије. Сигнал 1 се једно време могао примати и у другим деловима Европе, преко пропагације Sporadic E, све док није извршено дигитално гашење јула 2012. године.

Половина јевих прихода долази од накнада лиценце за примање сигнала, а остатак од закупљивања термина за рекламе.^[5][6]

Године 1950, је постао једна од 23 оснивачка јавна емитера Европске радиодифузне уније ().

Историја

1924

() била је формирана 1924. године уз подршку Компаније Маркони а по узору на модел усвојен у другим европским земљама. је свој инаугурални пренос — говор Бенита Мусолинија у Театро Констанцију — емитовао 5. октобра. Редовни програм је почео да се емитује следеће вечери, и то квартет у Палацо Корадију који је изводио Хајднов квартет бр. 7 у А-дуру. У 21.00 , Инес Донарели Вивијани је објавила први пут: „, римска станица, 1 425 метара таласна дужина. Свима који слушају упућујемо поздрав, добро вече.”^[7] () Гуљелма Марконија имало је у власништву 85% деоница URI-ја, док је () Вестерн електрика располагало са осталих 15%.

У складу са одредбама Краљевског декрета бр. 1067 из 8. фебруара 1923. године, бежично емитовање је постало државни монопол под контролом Министарства пошти и телеграфа; је морао да пружа услуге минимално шест година од датума доношења Краљевског декрета бр. 2191 из 14. октобра 1924. године ().^[8] Међутим, када је URI-јев договор истекао 1927. године, наследио га је Краљевски декретни закон бр. 2207 из 17. новембра 1927. — делимично национализована (), која је постала () инвестицијом из () године 1944.

1940-е

Током реконструкције након Другог светског рата, већина првог јевог програма била је под утицајем рајтанског стила BBC-ја. Нагласак је био на едукацијском садржају. Програми као што је или пружали су људима увид у животне околности у другим деловима земље, у време када већина становништва није могла да приушти путовања.

Током следећих година, је направио разне измене у својим услугама. Реорганизовао је своје радијске станице новембра 1946. године у две националне мреже, и (Црвена мрежа и Плава мрежа). Додао је културни октобра 1950. године. На датум 1. јануар 1952. године је постао (фокусирајући се на информацијски садржај), док је постао (са већим нагласком на забаву). Три радијске станице су на крају постале данашњи , и .

1950-е

Године 1954, деоничарско друштво у власништву државе () постало је једини власник деоница и — сада преименован у да би се истакле новоуведене одговорности — коначно је почео са редовном телевизијском службом. Први телевизијски водитељ ја објавио је 3. јануара у 11.00 CET дневни преглед програма, који је емитован из центра односно седишта у Милану и релејских станица у Торину и Риму. У 14.30, први редовни програм у историји италијанске телевизије био је емитован: , са водитељем Армандом Пицом и Мајком Бонђорном. Вечерњи забавни програм била је театарска изведба дела Карла Голдонија по имену . У 23.15 је почео завршни програм за тај дан: , прво издање седмичне серије која се емитује до дан-данас.^[9]

2000-е

Лого ја, 1987—2000

Лого ја, 2000—2010

Лого ја, 2010—2016

Руководство

је оригинално била подружница компаније . је постао део ја 1. децембра 2004. године, према Чланку 21 Закона 112/04.

јем управља деветочлани Административни савет. Седам чланова бира комитет Парламента Италије. Остала два (од којих је један председник) номинује већински власник деоница: Министарство за економски развој. Савет именује генералног директора. Генерални директор и чланови Административног савета се бирају за обновљиве трогодишње мандате.

Године 2005, влада Силвија Берлусконија је предложила делимичну приватизацију ја продајом 20% деоница. Овај предлог је био веома контроверзан, делом због тога што је Берлускони био на челу водећег приватног емитера . Неки критичари су тврдили да би могао да постане купац и тиме повећа своју доминантну позицију. Међутим, након откривања чињенице да би изгубио 80 милиона евра (96 милиона долара, 54 милиона фунти) 2006. године, план приватизације је обустављен октобра 2005.^[10]

2010-е

је 17. маја 2010. године добио велику надоградњу и поново је брендиран новим логом и новим именом. Овај и сви његови сестрински канали одбацили су део из имена и постали су , (претходно познат као ), и (претходно познат као ).

је 11. јуна 2013. године био један од ретких европских јавних емитера који је осуђивао и критиковао затварање грчког јавног емитера Hellenic Broadcasting Corporation (ERT).

Критика

Бројно руководство

Компанија је била критикована јер је до 2015. године имала 46 директора и 262 главна седишта, што се сматра прекомерним; је приватна компанија али је 100% у власништву Владе Италије, тако да Италијани морају да плаћају високе таксе да би потпомогли рад приватних компанија деоничарских друштава у власништву владе ове земље као што је .^[11] Претплатници плаћају обавезну годишњу таксу у износу од 100 евра.

Политичка пропаганда

Компанија је 99% у власништву Министарства економије и финансија Владе Италије, тако да се може рећи да емитује садржај који оставља политички утицај на грађане.^[12][13]

Програм о мафији

Канал је 6. априла 2016. године угостио мафијашког боса Салватореа „Тота” Рину, који је причао о својим будућим пројектима.^[14]

Дуг

је до марта 2015. године акумулирао дуг од 442 милиона евра, а италијански „Корте деи Конти” (италијанска јавна институција за преглед финансија) био је забринут о утицају овако великог јевог дуга на саме грађане Италије (Италијани ако желе да имају ТВ или ТВ високе резолуције морају да плаћају обавезну годишњу накнаду од 100 евра која представља таксу за ).^[15]

јева обавезна годишња накнада за све телевизије у Италији

Италијани морају да плаћају годишњу телевизијску лиценцу (позната као итал. — „јева такса”) од око 100 евра да би легално поседовали сам ТВ или ТВ високе резолуције. (За разлику од ТВ лиценцирања у Уједињеном Краљевству, не изузимају се они који користе ТВ за примање неемитованог сигнала као што је пуштање DVD-а или гледање онлајн видеа.) Телевизијска такса у Италији постоји од 1938. године; заснована је на закону који се користио у Краљевини Италији.

ТВ канали

№	Лого	Канал	на	Емитовање	Покренут	Опис
01			1	Национални DTV Сателит	3. јануар 1954.	општи
02			2	Национални DTV Сателит	4. новембар 1961.	општи
03			3	Национални DTV Сателит	15. децембар 1979.	општи
04			21	Национални DTV Сателит	14. јул 2008.	филмски, забавни
05			23	Национални DTV Сателит	26. новембар 2010.	културни, музички, документарни
06			42	Национални DTV Сателит	1. јун 2007.	дечји/тинејџерски
07			24	Национални DTV Сателит	1. јул 1999.	филмски
08			48	Национални DTV Сателит	26. април 1999.	информативни
09			25	Национални DTV Сателит	31. јул 2003.	фикцијски
10			146	Национални DTV Сателит	19. октобар 2009.	образовни
11			54	Национални DTV Сателит	2. фебруар 2009.	историјски
12			43	Национални DTV Сателит	1. новембар 2006.	дечји
13			501	Национални DTV Сателит	25. октобар 2013.	висока дефиниција
14			502	Национални DTV Сателит	25. октобар 2013.	висока дефиниција
15			503	Национални DTV Сателит	25. октобар 2013.	висока дефиниција
16			521	Национални DTV Сателит	22. јануар 2016.	висока дефиниција
17			113	Тивусат	19. септембар 2016.	висока дефиниција
18			114	Тивусат	26. мај 2016.	висока дефиниција
19			525	Национални DTV Сателит	26. мај 2016.	висока дефиниција
20			58, 146	Национални DTV Сателит	14. септембар 2015.	спортски
21			210	Тивусат	17. јун 2016.	висока дефиниција
22				Међународни Сателит	1. јануар 1992.	међународни
23				Међународни Сателит	2013.	културни
24				Регионални	1998.	ладински
25				Регионални	7. фебруар 1996.	немачки
26			103	Регионални	1995.	словеначки

Угашени

• : Европско првенство у фудбалу 2004. (2004, емитовао користећи фреквенције )
• : културе, стилови (1. април 2004 — 1. јун 2007)
• : општи (31. јул 2003 — 26. новембар 2010)
• (емитовао користећи фреквенције )
• : технологије, игре... (30. мај 2005 — 1. фебруар 2007, емитовао на истим фреквенцијама као и у уклопљеним терминима)
• (22. април 2008 — 18. септембар 2016)
• (26. април 2001 — април 2014)
• : Летње олимпијске игре 2004. (2004, емитовао користећи фреквенције )
• : (18. мај 2010 — 5. фебруар 2017)
• (1. август 2016 — 19. септембар 2016)
• (1998 — април 2014)
• (2003 — 1. фебруар 2009)
• (4. јануар 2004 — 1. јануар 2008)
• : Светско првенство у фудбалу 1998. (1998—1999)
• (1997—1999)
• (1997—1999)
• (1997—2000)
• (1. јун 1999 — 30. јул 2003)
• (1999 — 30. јул 2003)
• (2000 — 30. јул 2003)
• (1999 — 31. јул 2009)
• (1. јул 1999 — 31. октобар 2006)
• (1. јун 1999 — 31. јул 2003)
• (1. новембар 2006 — 1. август 2009)
• (IPTV)
• (IPTV)
• (IPTV)
• (IPTV)
• (IPTV)
• (IPTV)
• (IPTV)

Радијске станице

:

• : вести и информације
• : савремена музика и разговори за одрасле
• : класична музика и култура
• : само италијанска музика
• : класична и оперска музика
• : пуштање одабраних радијских архива
• : музика
• : за децу од 2 до 10 година старости
• : извештавање о деловању Парламента Италије
• : за кориснике ауто-путева
• : програм на немачком језику за регион Трентино-Јужни Тирол
• : програм на словеначком језику за регион Фурланија-Јулијска крајина

Угашене станице

• (1982—1991)
• (1991—1994)
• (1. јул 1930 — 31. децембар 2011)
• (6. август 2015 — 11. јун 2017)

Сервис на услузи

Седишта и уреди

Седиште	Центри телевизијске продукције	Аудиторијуми/театри	Студији
Рим			9
Рим			14
Рим			6
Рим		1 театар
Рим		1 аудиторијум
Милано		3 аудиторијума	5
Милано			4
Напуљ		1 аудиторијум	7
Торино		1 аудиторијум	6
Торино			5
Палермо			4

Локални уреди

• Северозапад: Ђенова, Сен Кристоф
• Североисток: Болоња, Болцано, Тренто, Трст, Венеција
• Центар: Анкона, Фиренца, Перуђа, Пескара
• Југ: Бари, Кампобасо, Козенца, Потенца
• Острва: Каљари, Палермо

Страни уреди

Постоји неколико уреда ја у иностранству, а служе за извештавање вести које се емитују уживо у Италији. Ови уреди су у: Бриселу, Паризу, Берлину, Лондону, Њујорку, Пекингу, Каиру, Јерусалиму, Најробију, Москви и Рио де Жанеиру.

Евровизија

је један од чланова-оснивача Европске радиодифузне уније (енгл. ), коју су 1950. године основале 22 западноевропске телевизијске станице које су се одвојиле од а. Песма Евровизије је такмичење које организује да би се у Европи развијали одређени национални и међународни програми од значаја. уз евровизијски емитује и Фестивал у Санрему, Палио ди Сијену, Цекино д’Оро... као и свечаности у којима се снима папа за шта је задужен (исто тако се преноси и Ангелус и други догађаји који су битни у Европи). Такође, је био међу првим јавним емитерима који су организовали учешће за своју државу на Песми Евровизије; Италија је учествовала готово непрекидно од 1956. до 1997. године. Године 1965. и 1991. је организовао такмичење. Од 1997. до 2010. је било дуго раздобље неучествовања које никад није у потпуности оправдано, али 2011. године је поново забележио учешће и створио „велику петорку” односно придружио се четирима великим нацијама које су од 2000. као „велика четворка” предводиле активности а; ових пет земаља пролази директно у финале. је исто тако испратио сва летња издања другог успешног овог пројекта, Игре без граница.

Програм који се емитује за Евровизију има посебну тему односно симбол (од деведесетих је заједнички за све придружене емитенте) који, иако се мењао током година и у зависности од графике, увек мора да садржи прелудијум дела Марк-Антоана Шарпантјеа по имену Те Деум који се изнова прерађује.

Слоган

је користио неколико слогана кроз своју историју. Најпознатији је:

. Више свега. (итал. )

Ово се мењало током година према различитим потребама:

. Од свега, више. (итал. )”
   „. Од свега, још више. (итал. )

Поводом Еура 2012. уведен је нови слоган:

Ако је за свакога, на ју је. (итал. )

Две кампање за плаћање телевизијске лиценце провођене су 2012. и 2013. и кроз слогане:

Нешто више од ТВ-а (итал. )”
   „Много више од ТВ-а (итал. )

Претпоследњи слоган је био:

Јавни сервис се види (итал. )

Тренутни слоган уведен 1. септембра 2016. године је:

За тебе. За све. (итал. )

јеви коњи

Два битна италијанска скулптора направила су коњичке статуе за два главна уреда ја у Риму:

• Франческо Месина (1966) направио је познатог Коња који умире (итал. ), рад у бронзи на улазу седишта у улици Вијале Мацини 14 где борави председавајућа, генерална управа и управа телевизијских мрежа.
• Марио Чероли (1980) направио је Крилатог коња (итал. ), смештеног испред седишта Сакса Рубра — јеве информацијске цитаделе — и посвећеног Бјађу Ањесу, у оквиру чега су студији , , , , , , , , , , , , итд.

Почасти

	Медаља за заслуге прве класе Цивилне заштите (итал. )
	»За ’учешће у сеизмичком догађају’ из 6. априла 2009. у Абруцу, због изузетног доприноса начињеног директно употребом људских и материјалних ресурса да се преброди хитан случај.« (итал. ) — 11. октобар 2010.

Види још

• Телевизија у Италији
• Телевизијско лиценцирање у Италији
• Дигитална земаљска телевизија у Италији