Propionska kiselina

Propionska kiselina (propanska kiseline) je karboksilna kiselina koja se javlja u prirodi. Njena hemijska formula je ₃₂O. Ona je čista tečnost oporog mirisa. Anjon , kao i soli i estri propiponske kiseline su poznati kao propionati (ili propanati).^[3][4]

Propionska kiselina

Simplified skeletal formula Full structural formula
Ball-and-stick model Space-filling model
Nazivi
naziv
Drugi nazivi etankarboksilna kiselina
Identifikacija
broj	79-09-4 Y
3D model ()	interaktivna slika
	CHEBI:30768 Y
	1005 Y
	DB03766 Y
	100.001.070
E-brojevi	E280 (konzervansi)
[1][2]	1032
	UE5950000
Svojstva
Hemijska formula
Molarna masa
Agregatno stanje	bezbojna tečnost
Gustina
Tačka topljenja
Tačka ključanja
Rastvorljivost u vodi	meša se
Kiselost (pKa)	4.87
Viskoznost	10
Struktura
Dipolni moment	0.63
Opasnosti
Opasnost u toku rada	Korozivna je
Bezbednost prilikom rukovanja
R-oznake	R34
S-oznake	(S1/2) S23 S36 S45
NFPA 704	2 3
Tačka paljenja	327
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Propionat
Srodne karboksilne kiseline	Sirćetna kiselina Mlečna kiselina 3-hidroksipropionska kiselina Tartronska kiselina Akrilna kiselina Buterna kiselina
Srodna jedinjenja	1-propanol Propionaldehid Natrijum propionat Propionski anhidrid
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 ° [77 °], 100 ).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Osobine

Propionska kiselina ima fizičke osobine koje su između osobina malih karboksilnih kiselina, mravlje i sirćetne kiseline, i većih masnih kiselina. Ona se meša sa vodom, ali se može odvojiti dodatkom soli. Kao i sirćetna i mravlja kiselina, ona se sastoji od vodonično vezanih parova molekula u tečnom stanju i pari.

Propionska kiselina manifestuje opšta svojstva karboksilnih kiselina: ona može da formira amide, estre, kisele anhidride, i hloridne derivate. On može da podlegne alfa-halogenaciji sa bromom u prisustvu katalizatora (HVZ reakcija) da formira .^[5]

Reference

1.  уреди
2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
3. Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
4. McMurry John E. (1992). Fundamentals of Organic Chemistry (3rd изд.). Belmont: Wadsworth. 0-534-16218-5.
5. C. S. Marvel; V. du Vigneaud (1931). „α-bromo-Isovaleric acid”. Org. Synth. 11: 20.; Coll. Vol., 2, стр. 93

Literatura

Spoljašnje veze

• Portal Hemija