Petrobras
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Tip | Javna |
---|---|
Simbol | |
Industrija | Energija: nafta i gas |
Osnovana | 1953. oktobar 3. god.[1] |
Osnivač | Getulio Vargas |
Područja | Širom sveta |
Ključni ljudi |
|
Proizvod(i) | Nafta naftni derivati prirodni gas maziva petrohemijski proizvodi đubriva biogoriva |
Proizvodnja | 2,07×10 6 BOE (12.700.000 GJ) dnevno[2] |
Prihod | US$ 76,6 milijardi[3] |
Zarada | US$ 20,6 milijardi[4] |
Neto zarada | US$ 10,1 milijardi[5] |
Aktiva | US$ 229,7 milijardi[6] |
Akcijski kapital | US$ 74,4 milijardi[7] |
Vlasnik | Brazilska vlada (50,26%)[8] |
Zaposlenih | 46.416[9] |
Podružnice |
|
Vebsajt |
, bolje poznata po akronimu Petrobras, državna je brazilska multinacionalna korporacija u naftnoj industriji sa sedištem u Rio de Ženeiru u Brazilu. Pun naziv kompanije je Brazilska naftna korporacija - Petrobras.
Kompanija je rangirana na 120. mestu na nedavnoj listi Forčun Global 500.[11]
Kompanija posluje u šest poslovnih područja, ovde navedenih prema prihodu:[1]
Godina | Prihod u mil. US-$ |
Neto dohodak u mil. US-$ |
Cena po akciji u US-$ |
---|---|---|---|
2005 | 56.324 | 10.344 | 9,98 |
2006 | 72.347 | 12.826 | 17,03 |
2007 | 87.735 | 13.138 | 26,53 |
2008 | 118.257 | 18.879 | 40,07 |
2009 | 91.146 | 15.308 | 33,65 |
2010 | 120.452 | 20.055 | 33,47 |
2011 | 145.915 | 20.121 | 29,08 |
2012 | 144.103 | 11.034 | 21,68 |
2013 | 141.462 | 11.094 | 15,35 |
2014 | 143.657 | −7.367 | 13,30 |
2015 | 97.314 | −8.450 | 6,54 |
2016 | 81.405 | −4.838 | 7,52 |
2017 | 88.827 | −91 | 9,58 |
Petrobras kontroliše značajna naftna i energetska sredstva u 16 zemalja Afrike, Severne Amerike, Južne Amerike, Evrope i Azije.[1]
Međutim, Brazil je predstavljao 92% svetske proizvodnje kompanije Petrobras u 2014. godini i činio je 97% svetskih rezervi kompanije Petrobras 31. decembra 2014,[1] kada je kompanija imala razvijeno 8,1128×10 6 BOE (49.633.000 GJ) potvrđenih rezervi i 4,5997×10 6 BOE (28.140.000 GJ) dokazanih nerazvijenih rezervi u Brazilu.[1] Od toga, 62,7% se nalazilo u priobalnom basenu Kampos.[1] Najveća šansa za rast kompanije je naftno polje Tupi u slivu Santosa.[1]
U 2015. godini kompanija je proizvodila 2.284×10 6 BOE (1,397×1010 GJ) dnevno, od čega je 89% bila nafta, a 11% prirodni gas.[1]
Rezerve koje se drže izvan Brazila činile su 8,4% proizvodnje u 2014. godini.[1] Većina tih rezervi nalazi se u Južnoj Americi; kompanija ima imovinu u Argentini, Boliviji, Čileu, Kolumbiji, Venecueli, Paragvaju i Urugvaju.[1]
Petrobras je vlasnik rafinerija u Teksasu (100.000 barela dnevnog protoka), Okinavi u Japanu (100.000 barela dnevnog protoka) i Bahija Blanki, Argentina (30.000 barela dnevnog protoka).[1]
Kompanija takođe poseduje istraživačke blokove u Meksičkom zalivu, a kroz zajednička ulaganja ima proizvodnju u Nigeriji, Beninu, Gabonu i Namibiji.[1]
Brazilska vlada direktno poseduje 54% običnih akcija Petrobrasa sa pravom glasa, dok Brazilska razvojna banka i Brazilski suvereni fond bogatstva (Fundo Soberano) kontrolišu po 5%, dovodeći direktno i indirektno vlasništvo države do 64%.[13] Akcijama u privatnom vlasništvu trguje se na BM&F Bovespa, gde su deo indeksa Ibovespa.
Petrobras je vodeći pokrovitelj umetnosti u Brazilu.[14]
Petrobras je stvoren 1953. godine pod vladom brazilskog predsednika Žetulio Vargasa sa sloganom „Nafta je naša” (portugalski: „”). Njemu je dat pravni monopol u Brazilu.[15] Godine 1953, Brazil je proizvodio samo 2.700 barela nafte dnevno.[16] Godine 1961, rafinerija kompanije REDUC počela je sa radom u blizini Rio de Žaneira,[17] a 1963. godine otvoren je njen istraživački centar Kenpes u Rio de Žaneiru; koji je i dalje jedan od najvećih svetskih centara posvećenih energetskim istraživanjima.[18] Kompanija je 1968. godine osnovala , podružnicu koja se fokusirala na petrohemiju i pretvaranje nafte u eten.[19]
Petrobras je započeo preradu uljnih škriljaca 1953. godine, razvijajući Petrosiks tehnologiju za vađenje nafte iz uljnih škriljaca. Firma je počela da koristi retorte industrijske veličine za preradu škriljaca tokom 1990-ih.[20] Godine 2006, Petrobras je objavio da njihova industrijska retorta ima kapacitet da preradi 260 tona/sat uljnih škriljaca.[21]
Godine 1994, Petrobras je pustio u rad Petrobras 36, najveću svetsku naftnu platformu. Ona je potonula nakon eksplozije 2001. godine i to je bio potpuni gubitak.[22] Vlada je 1997. odobrila zakon br. 9.478, kojim je ukinut monopol Petrobrasa i dozvoljena konkurencija na brazilskim naftnim poljima, a takođe je osnovana Nacionalna naftna agencija (engl. ) odgovorna za regulaciju i nadzor naftne industrije i Nacionalni savet za energetske politike, javna agencija odgovorna za razvoj javne energetske politike.[23] Nacionalna agencija za naftu je 1999. godine potpisala sporazume sa drugim kompanijama, čime je okončan monopol kompanije.[24]
Godine 2000, Petrobras je postavio svetski rekord u istraživanju nafte u dubokim vodama, dostigavši dubinu od 1.877 m (6.158 ft) ispod nivoa mora.[25] Petrobras je 2002. godine od Perez Kompankove porodične grupe i njegove porodične fondacije kupio argentinsku kompaniju Perez Kompank Energija () za 1,18 milijardi dolara. Ovom akvizicijom obuhvaćena je imovina u Argentini, Brazilu, Venecueli, Boliviji, Peruu i Ekvadoru, 1,1 milijarda barela rezervi sirove nafte i proizvodnja od 181×10 3 BOE (1.110.000 GJ) dnevno.[26]
Godine 2005, Petrobras je najavio zajedničko ulaganje sa Nipon Alkohol Hanbaj KK za prodaju brazilskog etanola Japanu, nazvanog brazilsko-japanski etanol.[27] Dana 21. aprila 2006. kompanija je započela proizvodnju na naftnoj platformi P-50 na polju Albakora istok u basenu Kampos, što je Brazil učinilo samodovoljnim u proizvodnji nafte.[16] Do novembra 2015. godine kompanija je akumulirala 128 milijardi dolara duga, od čega je 84% denominovano u stranim valutama.[28]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.