Књижевни псеудоним

Књижевни псеудоним (фр. — „име по перу“, енгл. ) или криптоним (рус. , од стгрч. [] — „сакривено“/„тајно“ + грч. [] — „име“) псеудоним је који усваја писац. Право име писца који књиге издаје под псеудонимимом може бити познато само издавачу, али може бити познато и широј јавности. Усваја се из више разлога, првенствено једноставности, док су у прошлости то били други разлози. Као појава, присутан је у великом броју литература света.

Оловка, основни „алат“ писаца

Разлози

Обично се усваја услед сложеног или имена страног језику земље у којој се књига издаје, иако разлози могу бити други; име и презиме са „лошим призвуком“, сличност имена са именом већ познатог аутора, као и због недостатка жеље за великом славом.^[1]

Историја

У западњачкој литератури користиле су га првенствено жене да би њихове књиге биле прихваћеније. Сем псеудонима, користиле су, а чак и данас се користе, иницијали (нпр. Џ. К. Роулинг), јер се по презимену пол не може закључити.^[2]

У источњачкој литератури, ситуације су различите. У Јапану, писци хаикуа обично користе хаиго (јап. ) — јапански назив за псеудоним;^[3] у Персији су скоро па сви писци користили неку врсту псеудонима.^[4]

Референце

1. Hall, Jamie. „How to Choose a Pen Name”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2006. г. Приступљено 2. 8. 2013.
2. Marshall, Alice (1985). Pen Names of Women Writers. ISBN 978-09-61-63870-2.
3. Речник књижевних израза. БИГЗ. 1972. ASIN B009E8ZL12.
4. Browne, E.G. (1998). Literary History of Persia. ISBN 978-11-71-60401-3.

Литература

• Browne, E.G. (1998). Literary History of Persia. ISBN 978-11-71-60401-3.
• Marshall, Alice (1985). Pen Names of Women Writers. ISBN 978-09-61-63870-2.
• Речник књижевних израза. БИГЗ. 1972. ASIN B009E8ZL12.