Naučne studije

Naučne studije su interdisciplinarna istraživačka oblast koja nastoji da pozicionira naučne ekspertize u širokom društvenom, istorijskom i filozofskom kontekstu. Ona koristi razne metode za analizu proizvodnje, predstavljanja i recepcije naučnih saznanja i njegove epistemske i semiotičke uloge.

Slično kulturološkim studijama, naučne studije su definisane predmetom njihovog istraživanja i obuhvataju veliki raspon različitih teorijskih i metodoloških perspektiva i praksi. Interdisciplinarni pristup može uključivati i pozajmljivati metode iz humanističkih, prirodnih i formalnih nauka, od naukometrije do etnometodologije ili kognitivne nauke. Naučne studije imaju određeni značaj za evaluaciju i naučnu politiku. Preklapajući se sa poljem nauke, tehnologije i društva, praktičari proučavaju odnos nauke i tehnologije i interakciju stručnih i laičkih znanja u javnom domenu.

Polje

Polje je inicijalno bilo izuzetno samosvesno u svojoj genezi i primenama.^[1] Nakon početnog učešća u naučnom diskursu, praktičari su se uskoro počeli baviti odnosom naučne stručnosti prema politici i laicima.^[1] Praktični primeri uključuju bioetiku, spongiformnu encefalopatiju goveda (BSE), zagađenje, globalno zagrevanje,^[2][3] biomedicinske nauke, fizičke nauke, predviđanja prirodnih opasnosti, (navodni) uticaj Černobiljske katastrofe u Velikoj Britaniji, stvaranje i pregled naučne politika, i upravljanjem rizikom u istorijskom i geografskom kontekstu.^[1] Dok su naučne studije zadržale karakter discipline sa više metanarativa, one se prevashono bave ulogom percipiranog stručnjaka u pružanju informacija vladama i lokalnim vlastima na osnovu kojih se mogu donositi odluke.^[1] Pristup postavlja razna važna pitanja o tome šta čini osobu stručnjakom, kako se stručnjaci i njihov autoritet trebaju razlikovati od laičke populacije, i o interakcijama sa vrednostima i procesom kreiranja politika u liberalnim demokratskim društvima.^[1]

Praktičari ispituju prustupe kojima naučnici istražuju specifične pojave kao što su:

• tehnološki milje, epistemski instrumenti i kulture i laboratorijski život (uporedite Karin Knor-Cetina, Bruno Latur, Hans-Jorg Rajnberger)
• nauka i tehnologija (npr. Vibe Bijker, Trevor Pinč, Tomas Hjuz)
• nauka, tehnologija i društvo (npr. Peter Vajngart, Ulrike Felt, Helga Novotni i Rajner Grundman)
• jezik i retorika nauke (npr. Čarls Bazerman, Alan Gros, Greg Majers)
• estetika nauke i vizuelne kulture u nauci (u.a. Peter Gajmer), uloga estetskih kriterijuma u naučnoj praksi (uporedite matematičku lepotu) i odnos između emocije, spoznaje i racionalnosti u razvoju nauke.^[4]
• semiotičke studije kreativnih procesa, kao što su otkriće, konceptualizacija i realizacija novih ideja,^[5] ili interakcija i upravljanje različitim oblicima znanja u kooperativnom istraživanju.^[6]
• velike istraživačke i istraživačke institucije, npr. kolajderi čestica (Šaron Travik)^[7]
• istraživačka etika, naučna politika i uloga univerziteta.^[8][9]

Istorija polja

Marija Osovska i Stanislav Osovski započeli su sa uvođenjem koncepta tokom 1930-tih.^[10] Tomas Kunova Struktura naučne revolucije (1962) dovela je do povećanog interesa u ne samo istoriju nauke, nego i njenu filozofsku podlogu. Kunovo delo je utvrdilo da je istorija nauke bila u manjoj meri linearna sukcesija otkrića, već koncept paradigmi prema filozofiji nauke. Paradigme su širi, socio-intelektualni konstrakti koji određuju koje su vrste tvrdnji o istini dopustive. Naučne studije pokušavaju da identifikuju ključne dihotomije kao što su nauka i tehnologija, priroda i kultura, teorije i eksperimenti; nauka i likovna umetnost, koje vode razdvajanju raznih naučnih oblasti i praksi. Sociologija naučnih saznanja razvijena je na Univerzitetu u Edinburgu, gde su Dejvid Blur i njegove kolege razvili ono što se naziva snažni program. Snažni program predložio je da se „istinske” i „lažne” naučne teorije tretiraju na isti način.^[11] Obe su uzrokovane socijalnim faktorima ili uslovima, poput kulturnog konteksta i koristoljublja.^[12] Sva ljudska saznanja, kao nešto što postoji u ljudskoj spoznaji, moraju sadržati neke društvene komponente u procesu njihovog formiranja.^[13]

Međutim, pokazalo se da je teško baviti se temama prirodnih nauka sociološkim metodama, što dokazuju i američki naučni ratovi.^[14] Upotreba dekonstruktivnog pristupa (kao u radovima o umetnosti ili religiji) na prirodnim naukama nosi sa sobom rizik ugrožavanja ne samo „solidnih činjenica” prirodnih nauka, već i objektivnost i pozitivističku tradiciju same sociologije.^[14] Razmatranje produkcije naučnog znanja kao (bar delimično) društvenog konstrakta nije lako prihvaćeno.^[1] Latur i drugi su identifikovali ključnu dihotomiju za modernost, podelu između prirode (stvari, predmeta) kao transcendentnog aspekta, što omogućava njenu detekciju, i društva (subjekta, države) kao imanentnog aspekta koji je veštački, konstruisan. Dihotomija je omogućila masovnu produkciju stvari (tehničkih-prirodnih hibrida) i globalna pitanja velikih razmera koja su u međuvremenu ugrozila distinkciju kao takvu. Na primer knjiga Nikada nismo bili moderni nastoji da ponovno poveže društveni i prirodni svet vraćajući se premodernoj upotrebi „stvari”^[15] - adresirajući objekate kao hibride koji su napravljeni i pomno ispitivani javnom interakcijom ljudi, stvari i koncepata.^[16]

Reference

1. Amy Donovan, Clive Oppenheimer, Michael Bravo. Social studies of volcanology: knowledge generation and expert advice on active volcanoes. Bulletin of Volcanology, Springer Verlag (Germany). . 74 (3). 2012: 677—689. doi:10.1007/s00445-011-0547-zinsu-00691620. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ).
2. Martello, M. (2004). „Global change science and the Arctic citizen”. Sci Public Policy. 31 (2): 107—115.
3. Jasanoff S (ed) (2004) States of knowledge: the co-production of science and social order. Routledge, Abingdon
4. McAllister, James W. (2002). „Recent work on aesthetics of science”. International Studies in the Philosophy of Science. 16: 7—11. S2CID 121344533. doi:10.1080/02698590120118783.
5. Zeichen für Kunst: Zur Organisierbarkeit von Kreativität Detlev Nothnagel, ZfS, Band 29, Heft 4/2007 ZfS, Band 29, Heft 4/2007 978-3-86057-887-2
6. Organisierte Kreativität: Die vielen Gesichter der Innovation, Rene J.Jorna, in Zeichen für Kunst: Zur Organisierbarkeit von Kreativität Detlev Nothnagel, ZfS, Band 29, Heft 4/2007 ZfS, Band 29, Heft 4/2007 978-3-86057-887-2
7. Traweek, Sharon (1992). Beamtimes and lifetimes: the world of high energy physicists. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 9780674044449.
8. Mario Biagioli: The science studies reader. Routledge, New York (1999) 0-415-91867-7
9. Derek de Solla Price: Little Science, Big Science. Von der Studierstube zur Großforschung. Suhrkamp, (1982) 978-3518076484.
10. Matthias Kölbel: Wissensmanagement in der Wissenschaft Архивирано на сајту (15. јул 2020), Berlin: Gesellschaft für Wissenschaftsforschung e.V. c/o Inst. f. Bibliotheks- und Informationswissenschaft der Humboldt-Universität zu Berlin, 2002, elektronische Bereitstellung 2011.
11. David Bloor, "The strengths of the strong programme." Scientific rationality: The sociological turn (Springer Netherlands, (1984), pp. 75–94.
12. Wiebe E. Bijker, et al. The social construction of technological systems: New directions in the sociology and history of technology (MIT press, 2012)
13. Harry M. Collins, "Introduction: Stages in the empirical programme of relativism." Social studies of science (1981): 3-10. in JSTOR
14. Latour, Bruno (mart 2000). „When things strike back: a possible contribution of 'science studies' to the social sciences” (PDF). British Journal of Sociology. 51 (1): 107—123. doi:10.1111/j.1468-4446.2000.00107.x.
15. In premodern times (and various languages) the term both meant an object and an assembly
16. Lash, Scott (1999). Objects that judge: Latour's parliament of things, in another modernity, a different rationality. Oxford: Blackwell. ISBN 9780631164999.

Literatura

• Bauchspies, W., Jennifer Croissant and Sal Restivo: Science, Technology, and Society: A Sociological Perspective (Oxford: Blackwell, 2005).
• Biagioli, Mario, ed (1999). The Science Studies Reader. New York: Routledge.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
• Bloor, David; Barnes, Barry & Henry, John, Scientific knowledge: a sociological analysis (Chicago: University Press, 1996).
• Gross, Alan. (2006). Starring the Text: The Place of Rhetoric in Science Studies. Carbondale: SIU Press..
• Fuller, Steve, (2006). The Philosophy of Science and Technology Studies. New York: Routledge.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
• Hess, David J (1997). Science Studies: An Advanced Introduction. New York: NYU Press..
• Latour, Bruno, "The Last Critique," Harper's Magazine (April 2004): 15-20.
• Latour, Bruno. Science in Action. Cambridge. 1987.
• Latour, Bruno, "Do You Believe in Reality: News from the Trenches of the Science Wars," in Pandora's Hope (Cambridge: Harvard University Press, 1999)
• Vinck, Dominique (2010). The Sociology of Scientific Work. The Fundamental Relationship between Science and Society. Cheltenham: Edward Elgar..
• Wyer, Mary; Donna Cookmeyer; Mary Barbercheck, eds. Women, Science and Technology: A Reader in Feminist Science Studies, Routledge 2001
• Haraway, Donna J. „Situated Knowledges: The Science Question in Feminism and the Privilege of Partial Perspective,” (PDF). Simians, Cyborgs, and Women: the Reinvention of Nature (New York: Routledge, 1991), 183-201. Originally published in Feminist Studies. 14 (3). Архивирано из оригинала 29. 08. 2017. г. Приступљено 02. 09. 2019.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)(Autumn, 1988), pp. 575–599. ()
• Foucault, Michel, "Truth and Power," in Power/Knowledge (New York: Pantheon Books, 1997), 109-133.
• Porter, Theodore M (1995). Trust in Numbers: The Pursuit of Objectivity in Science and Public Life. Princeton: Princeton University Press..
• Restivo, Sal: "Science, Society, and Values: Toward a Sociology of Objectivity" (Lehigh PA: Lehigh University Press, 1994).
• Dumit, Joseph (2003). Picturing Personhood: Brain Scans and Biomedical Identity. Princeton: Princeton University Press. ISBN 9780691113982.
• Fadiman, Anne (1997). The Spirit Catches You and You Fall Down. New York: Farrar, Straus and Giroux.
• Martin, Emily (1999). „Toward an Anthropology of Immunology: The Body as Nation State”. Ур.: Biagioli, Mario. The Science Studies Reader. New York: Routledge. стр. 358—71.
• Hancock, Jeff. Deception and design: the impact of communication technology on lying behavior
• Lessig, Lawrence. Free Culture. Penguin USA, (2004) 1-59420-006-8
• MacKenzie, Donald (1999). The Social Shaping of Technology (2nd изд.). Open University Press. ISBN 0-335-19913-5.
• Mitchell, William J. Rethinking Media Change^{[мртва веза]} Thorburn and Jennings eds. Cambridge, Massachusetts : MIT Press, 2003.
• Postman, Neil. Amusing Ourselves to Death: Public Discourse in the Age of Show Business. Penguin USA, (1985) 0-670-80454-1
• Rheingold, Howard. Smart Mobs: The Next Social Revolution. Cambridge: Mass., Perseus Publishing. 2002.
• Bauchspies, Wenda; Croissant, Jennifer; Restivo, Sal (2005). Science, Technology, and Socity: A Sociological Approach. Wiley-Blackwell. ISBN 9780631232100.
• Bijker, Wiebe; Hughes, Thomas; Pinch, Trevor, ур. (1987). The Social Construction of Technological Systems: New Directions in the Sociology and History of Technology. Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 978-0262022620.
• Felt, Ulrike; Fouché, Rayvon; Miller, Clark A.; Smith-Doerr, Laruel, ур. (2017). The Handbook of Science and Technology Studies (4th изд.). Cambridge, MA: MIT Press. ISBN 9780262035682.
• Fuller, Steve (1993). Philosophy, Rhetoric, and the End of Knowledge: The Coming of Science and Technology Studies. Madison, WI: University of Wisconsin Press. (2nd edition, with James H. Collier, Lawrence Erlbaum Associates, 2004)
• Hess, David J. (1997). Science Studies: An Advanced Introduction. New York: NYU Press. ISBN 9780814735640.
• Jasanoff, Sheila; Markle, Gerald; Petersen, James; Pinch, Trevor, ур. (1994). Handbook of Science and Technology Studies. Thousand Oaks, CA: Sage. ISBN 978-0803940215.
• Kuhn, Thomas (1962). The structure of scientific revolutions. Chicago: University of Chicago Press.
• Latour, Bruno (1987). Science in action: How to follow scientists and engineers through society. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.
• Restivo, Sal, ур. (2005). Science, Technology, and Society: An Encyclopedia. New York: Oxford University Press. ISBN 9780195141931.

Spoljašnje veze