Милтон Фридман (енгл. ; Њујорк, 31. јул 1912 — Сан Франциско, 16. новембар 2006) је био амерички економиста, добитник Нобелове награде за „свој допринос на пољу анализе потрошње, монетарне историје и теорије и за демонстрацију сложености стабилизационе политике”.[1]
Кратке чињенице Милтон Фридман, Датум рођења ...
| Милтон Фридман |
|---|
 |
|
| Датум рођења | (1912-07-31)31. јул 1912. |
|---|
| Место рођења | Њујорк, САД |
|---|
| Датум смрти | 16. новембар 2006.(2006-11-16) (94 год.) |
|---|
| Место смрти | Сан Франциско, САД |
|---|
|
| Епоха | 20. век |
|---|
| Школа филозофије | Чикашка школа |
|---|
| Интересовања | Економија |
|---|
| Идеје | Слобода, Слободно тржиште, Монетаризам, Теорија цена, Флуктуирајући курс валута, Природна стопа незапослености Фридманов тест |
|---|
| Утицаји од | Адам Смит, Џон Стјуарт Мил, Томас Пејн, Фридрих Хајек |
|---|
| Утицао на | Маргарет Тачер, Роналд Реган, Рон Пол, Аугусто Пиноче |
|---|
|
| Потпис |  |
|---|
Затвори
Основне доприносе Фридман је дао на подручју теорије цена, инфлације и монетарне политике. Готово сам је током 1950-их и 1960-их година држао опозицију владајућем кејнзијанизму. Тврдио је да ниво цена зависи од количине новца у оптицају, чиме је васкрснуо класичну квантитативну теорију новца. У дугом року, по Фридману, повећање новчане масе повећава цене, али не и економску активност и запосленост. Само у кратком року монетарни раст повећава производњу и запосленост. Решење проблема инфлације и краткорочних флуктуација запослености и реалног националног дохотка Фридман је видео у једноставном монетарном правилу: новчана маса треба да расте једнако као реални друштвени производ (ГНП).
Није имао поверења у способност државе да коригује грешке тржишта. Тражио је и да се смањи јавна потрошња како би привреди и становништву остајало више новца. Био је саветник Роналда Регана[2] и Маргарет Тачер.[3] Његове књиге, есеји остварили су велики утицај широм света, укључујући комунистичке земље.[4][5][6] Уопште, био је један од највећих либерала 20. века.
У књизи Капитализам и слобода доказивао је да систем заснован на слободама даје најбоље резултате и залагао се, између осталог, за добровољну војску, негативан порез на доходак, флуктуирајуће курсеве валута, укидање лиценцирања за лекаре и друге итд. ТВ серија и књига под називом Слобода избора, које је припремио заједно са супругом Роуз, учинили су га популарним широм света. Основао је, заједно са Хајеком, Друштво Монт Пелерин, где је преиспитивана и јачана либерална идеја.
Фридман је рођен у Бруклину, у Њујорку, у породици јеврејских досељеника Саре Етхел (рођ Ландау) и Јена Саула Фридмана,[7] из Берегзасима у Закарпатима, краљевина Угарска (данас Берехове у Украјини), трговаца текстилном робом. Након Милтоновог рођења, породица се преселила у Рехвеј, Њу Џерзи. У својим тинејџерским данима, Фридман је страдао у саобраћајној несрећи услед чега му је остао трајни ожиљак на горњој усни.[8] Као надарени ученик, Фридман матурира нешто пре свог шеснаестог рођендана.[9] Након дипломирања понуђене су му две стипендије за дипломски рад. Једна из математике на Универзитету Браун, друга из економије на Универзитету у Чикагу.[11] Фридман бира потоњу, те тако 1933. године стиче титулу магистра наука. На њега су снажно утицали Џејкоб Винер, Франк Најт и Хенри Симонс. У Чикагу је Фридман упознао своју будућу супругу, економисткињу Роуз. Током школске 1933/1934. на Универзитету Колумбија је студирао статистику с познатим статистичарем и економистом Харолдом Хотелингом. Враћа се у Чикаго школске 1934/1935. године као асистент Хенрију Шулцу, који је тада радио на "теорији и мерењу потражње". Те године Фридман се упознао са Џорџом Стиглером и Вилсоном Аленом Валисом са којима ће остати пријатељ до краја живота.
Фридман је најпознатији по оживљавању интереса за понуду новца као одреднице номиналне вредности производње, то јест, квантитативну теорију новца. Монетаризам је скуп ставова повезаних са модерном квантитативном теоријом Његови почеци могу се пратити уназад до школе Саламанка из 16. века или чак и даље. Међутим, Фридманов допринос је у великој мери одговоран за модерну популаризацију. Он је коаутор, са Аном Шварц, "Монетарне историје САД, 1867-1960" (1963), која је испитивала улоге понуде новца и економске активности у историји САД. Упечатљив је закључак њиховог истраживања у вези начина на који промене понуде новца доприносе економским флуктуацијама. Неколико студија регресије са Давидом Мизелманом током 1960-их предлагале су примат понуде новца у односу на инвестиције и државну потрошњу у одређивању потрошње и производње.
Фридман је био главни заговорник монетаристичке школе економије. Он је тврдио да постоји блиска и стабилна веза између инфлације и понуде новца, углавном да се инфлација може избећи уз правилну регулацију стопе раста монетарне базе. Он је користио славну аналогију о "бацању новца из хеликоптера.", како би се избегли механизми за убризгавање новца и други фактори који би његове моделе чинило прекомпликованим. Фридманови аргументи су се супротстављали популарном концепту инфлације трошкова, да је повећан општи ниво цена у то време био резултат повећања цена нафте, односно повећања плата; као што је он писао,
Инфлација је увек и свугде новчани феномен 1963.[13]
Фридман је такође познат по свом раду на функцији потрошње, хипотезе о сталном приходу (1957), који је сам Фридман називао својим најбољим научним радом.[14] Ово дело је тврдило да ће рационални потрошачи трошити пропорционалну количину онога што перципирају да је њихов стални приход. Случајне добитке ће углавном сачувати. Пореска одбијања исто тако, јер рационални потрошачи предвиђају да ће порез морати да се повећа због балансирања буџета. Други важни доприноси су његова критика Филипсове криве и концепта природне стопе незапослености (1968). Влада која доноси већу инфлацију не може трајно смањити незапосленост на тај начин. Незапосленост може бити привремено мања, ако је инфлација неочекивана, али на дуге стазе незапослености ће бити одређена трвењима и несавршеностима на тржишту рада.
Јавна добра и монополи
Фридман је подржавао државно управљање јавним добрима тамо где се сматрало да приватне фирме не могу да пруже задовољавајуће услуге, међутим, тврдио је да би многе услуге које пружа Влада биле боље пружене од стране приватног сектора.
Војна обавеза
Милтон Фридман је био главни заговорник добровољног служења војске, наводећи да је регрутација у "нескладу са слободним друштвом."[15][16] У делу "Капитализам и слобода", он је тврдио да је војни рок неправедан и произвољан и спречава младиће у обликовању живота по својој мери.[17] Током Никсонове администрације био је на челу одбора како би истражио пребацивање на плаћене / добровољачке оружане снаге. Он ће касније тврдити да је његова улога у уклањању регрутације у Сједињеним Америчким Државама било његово најпоносније постигнуће.[18] Фридман је, међутим, сматрао да би се народ могао присилити на војну обуку као резерву у случају рата.[17]
Економске слободе
Мајкл Вокер из Фрејзер института и Фридман угостили су низ конференција од 1986. до 1994. Циљ је био да се створи јасна дефиниција економске слободе и метода за њено мерење. На крају је то резултирало првим извештајем о светској економској слободи, "економске слободе у свету". Фридман је заговарао јачу основну правну (уставну) заштиту економских права и слобода у циљу даљег промовисања индустријско-комерцијалног развоја, просперитета и подупирао демократију и слободу те уопштено владавину права у друштву.[19]
Политика у вези социјалних давања
Фридман предлаже да ако би систем социјалних давања уопште постојао, заменио би постојећи систем негативним порезом на доходак, односно прогресивним пореским системом, у којем би сиромашни од Владе примали основни животни приход.[20]
Према Њјујорк тајмсу, Фридманово становиште по овом питању су следећа: ″Тржиште постиже сјајне ствари, али не може вршити дистрибуцију прихода који свим грађанима омогућава задовољење основних животних потреба″[20]
Геј права
Фридман је био присталица геј права. Никада није јасно подржао истополне бракове, уместо тога је рекао „Не сматрам да би требало бити било какве дискриминације према хомосексуалцима[21][22]
Политика у вези дрога
Фридман се такође залагао за либертаријанску политику као што је легализација дроге и проституције. Током 2005. године Фридман и још пет стотина економиста представили су економске предности у легализацији марихуане.[23]
Фридман је преминуо у 94. години у Сан Франциску 16. новембра 2006. године.[24] Још увек је радио као економиста, његова последња колумна објављена је дан након смрти.[25]
- "Why Money Matters," Wall Street Journal, Nov. 17, 2006, p. A20 (last words)
- J. Daniel Hammond and Claire H. Hammond,, ур. (2006). Making Chicago Price Theory: Friedman-Stigler Correspondence, 1945–1957. Routledge: Routledge. ISBN 0-415-70078-7., 2006. 165 pp. .
- "Reflections on A Monetary History," The Cato Journal, Vol. 23, 2004, essay
- Two Lucky People: Memoirs. ISBN 0-226-26414-9. (with Rose Friedman) (1998) excerpt and text search
- George J. Stigler, 1911–1991: Biographical Memoir, (National Academy of Sciences: 1998), online
- "The Case for Free Trade" with Rose Friedman, 1997, Hoover Digest magazine article
- Money Mischief: Episodes in Monetary History. 1994. ISBN 0-15-162042-3. , 28 6 pp.
- Friedman, Milton (1993). „George Stigler: A Personal Reminiscence”. Journal of Political Economy. 101 (5): 768—773. JSTOR 2138591. doi:10.1086/261898.
- "The Drug War as a Socialist Enterprise," in Arnold S. Trebach, ed. Friedman and Szasz on Liberty and Drugs: Essays on the Free Market and Prohibition (Drug Policy Foundation Press: 1992)
- Economic Freedom, Human Freedom, Political Freedom. 1992. ISBN 1-883969-00-X., short pamphlet
- "Milton Friedman’s extempore comments at the 1989 Hawaii conference: on India, Israel, Palestine, the USA, Debt and its uses, Erhardt abolishing exchange controls, Etc", provided by Indian economist Subroto Roy (May 21, 1989)
- The Essence of Friedman. ISBN 0-8179-8662-6., essays edited by Kurt R. Leube, (1987) ()
- "The Case for Overhauling the Federal Reserve," (1985), Challenge magazine article
- The Tyranny of the Status Quo. 1984. ISBN 0-15-192379-5. , 192 pp
- Free to Choose: A Personal Statement, with Rose Friedman, (1980), highly influential restatement of policy views
- From Galbraith to Economic Freedom, Institute of Economic Affairs, Occasional Paper 49 (1977)
- There's No Such Thing as a Free Lunch (1975), columns from Newsweek magazine „version”. Архивирано на сајту (14. август 2011)
- Unemployment versus Inflation?, Institute of Economic Affairs, Occasional Paper 44 (1975)
- Social Security: Universal or Selective? with Wilbur J. Cohen (1972)
- "The Social Responsibility of Business is to Increase its Profits", The New York Times Magazine, September 13, 1970
- "Why Not a Volunteer Army?", New Individualist Review, Spring 1967
- An Economist's Protest: Columns in Political Economy, Thomas Horton and Company (1966)
- Capitalism and Freedom (1962), highly influential series of essays that established Friedman's position on major issues of public policy „excerpts”.
- Roofs or Ceilings?: The Current Housing Problem with George J. Stigler. (Foundation for Economic Education, 1946), 22 pp. attacks rent control
Lanny Ebenstein (2007). Milton Friedman: A Biography. St. Martin's Press. p. 208.
Charles Moore (2013). Margaret Thatcher: The Authorized Biography, Volume One: Not For Turning. Penguin. p. 576–77
"Capitalism and Friedman" (editorial), The Wall Street Journal November 17, 2006
Václav Klaus (January 29, 2007). "Remarks at Milton Friedman Memorial Service"
Johan Norberg, Defaming Milton Friedman: Naomi Klein's disastrous yet popular polemic against the great free market economist, Reason Magazine, Washington, D.C., Oct. 2008
Ebenstein, Alan O. Friedman: a biography (2007). Milton. стр. 10. Eamonn Butler, Milton Friedman (2011) 1. poglavlje
"Milton Friedman and his start in economics". Young America's Foundation. August 2006.
Friedman, Milton. Inflation: Causes and Consequences. New York: Asia Publishing House.
"Charlie Rose Show". December 26, 2005.
Milton Friedman (1991).The War on Drugs. America's Drug Forum.
Friedman, Milton (November 15, 2002). Capitalism and Freedom. University Of Chicago Press. p. 36.
Alan O. Ebenstein, (2007). Milton Friedman: A Biography. стр. 228.
- McCloskey, Deirdre (зима 2003). „Other Things Equal: Milton”. Eastern Economic Journal. Palgrave Macmillan. 29 (1): 143—146. JSTOR 40326463.
- Rostker, Bernard (2006). I Want You!: The Evolution of the All-Volunteer Force. Rand Corporation. стр. 4. ISBN 978-0-8330-3895-1.
- Bernanke, Ben (2004). Essays on the Great Depression. Princeton University Press. ISBN 978-0691118208.
- Friedman, Milton (1999). Two Lucky People: Memoirs
. University of Chicago Press. ISBN 978-0226264158.
- Burns, Jennifer (2023). Milton Friedman: The Last Conservative. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 9780374601140. OCLC 1355021202.
- „Symposium: Why Is There No Milton Friedman Today?”. Econ Journal Watch. 10 (2). мај 2013.
- Jones, Daniel Stedman. (2014). Masters of the Universe: Hayek, Friedman, and the Birth of Neoliberal Politics (2nd изд.).
- Steelman, Aaron (2008). „Friedman, Milton (1912–2006)”. Ур.: Hamowy, Ronald. The Encyclopedia of Libertarianism. Thousand Oaks, CA: Sage; Cato Institute. стр. 195—197. ISBN 978-1412965804. LCCN 2008009151. OCLC 750831024. doi:10.4135/9781412965811.n118.
- Wood, John Cunningham; Ronald N. Wood, ур. (1990). Milton Friedman: Critical Assessments. Critical Assessments of Contemporary Economists Vol. IV. London: Routledge. ISBN 9780415020053. OCLC 20296405.
- Butler, Eamonn. "Milton Friedman: A Guide to His Economic Thought" 978-0-87663-476-9 Introductory guide to Milton Friedman
- Chao, Hsiang-ke (2003). „Milton Friedman and the Emergence of the Permanent Income Hypothesis”. History of Political Economy. 35 (1): 77—104. ISSN 0018-2702. Fulltext in Project Muse
- A.W. (Bob) Coats; "The Legacy of Milton Friedman as Teacher" Economic Record, Vol. 77, 2001
- Doherty, Brian. Radicals for Capitalism: A Freewheeling History of the Modern American Libertarian Movement (2007)
- Ebenstein, Lanny (2007). Milton Friedman: A Biography. ISBN 1403976279.
- Frazer, William. Power and Ideas: Milton Friedman and the Big U-Turn. Vol. 1: The Background. Vol. 2: The U-Turn.. Gainesville, Fla.: Gulf/Atlantic, 1988. 867 pp.
- Hammond, J. Daniel (2003). „Remembering Economics”. Journal of the History of Economic Thought. 25 (2): 133—43. ISSN 1042-7716.; focus is on Friedman
- Hirsch, Abraham, and Neil de Marchi (1990). Milton Friedman: Economics in Theory and Practice. his methodology
- Jordan, Jerry L., Allan H. Meltzer, Thomas J. Sargent and Anna J. Schwartz; "Milton, Money, and Mischief: Symposium and Articles in Honor of Milton Friedman's 80th Birthday" Economic Inquiry. Volume: 31. Issue: 2. 1993. pp. 197+. in JSTOR
- Kasper, Sherryl (2002). The Revival of Laissez-Faire in American Macroeconomic Theory: A Case Study of Its Pioneers.
- Krugman, Paul. „Who Was Milton Friedman?”. New York Review of Books. 54 (2). Feb. 15, 2007 online version
- Leeson, Robert,, ур. (2003). Ideology and International Economy: The Decline and Fall of Bretton Woods.
- Powell, Jim (2000). The Triumph of Liberty. New York: Free Press.. See profile of Friedman in the chapter "Inflation and Depression."
- Rayack; Elton (1987). Not So Free to Choose: The Political Economy of Milton Friedman and Ronald Reagan. Praeger.; attacks Friedman's policies from the left
- Roy, Subroto, "Milton Friedman, A Man of Reason (1912–2006)", Obituary in The Statesman newspaper Perspective Page, www.thestatesman.net, November 22, 2006, also available at http://independentindian.com/2006/11/22/milton-friedman-a-man-of-reason-1912-2006/
- Tavlas, George S (1998). „Retrospectives: Was the Monetarist Tradition Invented?”. Journal of Economic Perspectives. 12 (4): 211—22. ISSN 0895-3309. Fulltext in JSTOR
- Stigler, George Joseph (1988). Memoirs of an Unregulated Economist.
- Wahid, Abu N. M. ed; (2002). Frontiers of Economics: Nobel Laureates of the Twentieth Century. Greenwood Press. стр. 109—15..
- Walters, Alan (1987), “Friedman, Milton," New Palgrave: A Dictionary of Economics, v. 2, pp. 422–26
- „Milton and Rose Friedman: An Uncommon Couple”. Архивирано на сајту (19. фебруар 2015) (Multiple Text, audio, video)
- The Milton Friedman papers at the Hoover Institution Archives
- Selected Bibliography for Milton Friedman at the University of Chicago Library
- Profile and Papers at Research Papers in Economics/RePEc
- Милтон Фридман на сајту (језик: енглески)
- Becker Friedman Institute at the University of Chicago
- The Foundation for Educational Choice
- Milton Fridman at Scarlett
- Inflation and Unemployment 1976 lecture at NobelPrize.org
- Nobel Prize acceptance speech
- Milton Friedman (1912–2006). The Concise Encyclopedia of Economics. Library of Economics and Liberty (2nd изд.). Liberty Fund. 2008.
- Milton Friedman:Why Not a Volunteer Army?, New Individualist Review, Spring 1967
- The Social Responsibility of Business is to Increase its Profits, Milton Friedman, The New York Times Magazine, September 13, 1970
- „Interview with Milton Friedman”., Dominic Streatfeild, May 25, 2000, source material for Cocaine: An Unauthorised Biography
- Milton Friedman vs. The Fed Bailout by Michael Hirsh, Newsweek, July 17, 2009
- Four Deformations of the Apocalypse, David Stockman, The New York Times, July 31, 2010
- The Case for Free Trade by Milton and Rose Friedman
- Roberts, Russ. „Milton Friedman Podcasts”. EconTalk. Library of Economics and Liberty.
