Meklohalon

Meklohalon (Nubaren, Kasfen) je GABAergik klase hinazolinona i analog je metahalona koji je prvi put napravljen 1960. godine^[1] i plasiran je na tržište uglavnom u Francuskoj i nekim drugim evropskim zemljama. On ima sedativna, hipnotička i anksiolitička svojstva uzrokovana njegovom agonističkom aktivnošću na β podtipu GABA_a receptora i korišćen je za lečenje nesanice.^[2] Meklohalon deluje brže, ali kraće traje od metahalona, te je korišćen samo kao pilula za spavanje,^[3] za razliku od metahalona, koji je korišćen i kao anksiolitik opšte namene. Meklohalon nikada nije bio tako široko korišćen kao metahalon i više se ne propisuje usled zabrinutosti zbog njegovog potencijala za zloupotrebu i predoziranje. U Sjedinjenim Državama to je nenarkotička (depresivna) kontrolisana supstanca sa liste I sa ACSCN brojem 2572 i 30 g^[4] godišnje proizvodne kvote agregata.

ime
3-(2-hlorofenil)-2-metilhinazolin-4(3H)-on
Pravni status
Pravni status	CA: Plan III DE: Anlage I (Controlled) UK: Klasa B US: Plan I UN: Psychotropic Schedule II
Identifikatori
	340-57-8 Н
kod
	9567
	9192 Y
	Y
	Y
	279960 Y
Hemijski podaci
Formula	15112
Molarna masa	270.714
Y  Y

Osobine

Meklohalon je organsko jedinjenje, koje sadrži 15 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 270,714 .

Osobina	Vrednost
Broj akceptora vodonika	2
Broj donora vodonika	0
Broj rotacionih veza	1
Particioni koeficijent[5] (	3,3
Rastvorljivost[6] ())	-4,4
Polarna površina[7] (, Å2)	32,7

Reference

1. Jackman GB, Petrow V, Stephenson O (септембар 1960). „Some 2, 3-disubstituted 3H-4-quinazolones and 3H-4-thioquinazolones”. The Journal of Pharmacy and Pharmacology. 12: 529—38. PMID 14406263. S2CID 31254238. doi:10.1111/j.2042-7158.1960.tb12705.x.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Mouren P, Giraud F, Pinsard N (1963). „[Clinical use of a new psycholeptic: Mecloqualone]”. Marseille Medical. 100: 599—602. PMID 13936358.
3. Dubnk B, Towne CA, Bush MT (новембар 1969). „Detection, assay and rate of excretion of mecloqualone in animals and man”. Toxicology and Applied Pharmacology. 15 (3): 632—41. PMID 5353825. doi:10.1016/0041-008X(69)90065-9.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. „Established Aggregate Production Quotas for Schedule I and II Controlled Substances and Assessment of Annual Needs for the List I Chemicals Ephedrine, Pseudoephedrine, and Phenylpropanolamine for 2022”.
5. Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.

Literatura

• Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
• Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
• Anvisa (2023-07-24). „RDC Nº 804 - Listas de Substâncias Entorpecentes, Psicotrópicas, Precursoras e Outras sob Controle Especial” [Collegiate Board Resolution No. 804 - Lists of Narcotic, Psychotropic, Precursor, and Other Substances under Special Control] (на језику: португалски). Diário Oficial da União (објављено 2023-07-25). Архивирано из оригинала 2023-08-27. г. Приступљено 2023-08-27.

Spoljašnje veze