L-gulonolakton oksidaza

-gulonolakton oksidaza (EC 1.1.3.8) je enzim koji katalizuje reakciju -glukuronolaktona (-gulono-1,4-lakton) sa kiseonikom do -ksilo-heks-3-gulonolaktona i vodonik peroksida. On koristi kao kofaktor. -ksilo-heks-3-gulonolakton (2-keto-gulono-gama-lakton) ima sposobnost spontanog konvertovanja u heksuronsku kiselinu (askorbinsku kiselinu), bez enzimskog posredovanja.

Gulonolakton (-) oksidaza, pseudogen
Identifikatori
Simboli	GULOP; GULO; SCURVY
Vanjski ID	OMIM: 240400 MGI: 1353434 GeneCards: GULOP Gene
EC broj	1.1.3.8
Ontologija gena
Ortolozi
Vrsta	Čovek	Miš
Entrez	2989	268756
Ensembl	ENSG00000234770	ENSMUSG00000034450
UniProt	n/a	P58710
RefSeq (mRNA)	NG_001136	NM_178747
RefSeq (protein)	n/a	NP_848862
Lokacija (UCSC)	Chr 8: 27.49 - 27.5 Mb	Chr 14: 66.61 - 66.63 Mb
PubMed pretraga

-gulonolakton oksidaza
Identifikatori
EC broj	1.1.3.8
CAS broj	9028-78-8
Baze podataka
IntEnz	IntEnz pregled
BRENDA	BRENDA pristup
ExPASy	NiceZyme pregled
KEGG	KEGG pristup
MetaCyc	metabolički put
PRIAM	profil
Strukture PBP	RCSB PDB PDBe PDBj PDBsum
Ontologija gena	AmiGO / EGO
Pretraga PMC članci PubMed članci NCBI proteini

Deficijencija gulonolakton oksidaze

Nefunkcionalni pseudogen gulonolakton oksidaza () je mapiran na humanom hromozomu . On odgovara evoluciono konzerviranom segmentu na bilo hromozomu 4 () ili 14 () svinje.^[1][2][3] proizvodi prekurzor askorbinske kiseline, koji se spontano konvertuje do vitamina ("vitamina C").

Reference

2. Nishikimi M, Koshizaka T, Ozawa T, Yagi K (1988). „Occurrence in humans and guinea pigs of the gene related to their missing enzyme L-gulono-gamma-lactone oxidase”. Arch. Biochem. Biophys. 267 (2): 842—6. PMID 3214183. doi:10.1016/0003-9861(88)90093-8.
3. Nishikimi M, Fukuyama R, Minoshima S, Shimizu N, Yagi K (1994). „Cloning and chromosomal mapping of the human nonfunctional gene for L-gulono-gamma-lactone oxidase, the enzyme for L-ascorbic acid biosynthesis missing in man”. J. Biol. Chem. 269 (18): 13685—8. PMID 8175804.

Literatura

• Zhang ZD; Frankish A; Hunt T; . (2010). „Identification and analysis of unitary pseudogenes: historic and contemporary gene losses in humans and other primates.”. Genome biology. 11 (3): R26. PMID 20210993. doi:10.1186/gb-2010-11-3-r26.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Inai Y, Ohta Y, Nishikimi M (2003). „The whole structure of the human nonfunctional L-gulono-gamma-lactone oxidase gene--the gene responsible for scurvy--and the evolution of repetitive sequences thereon.”. J. Nutr. Sci. Vitaminol. 49 (5): 315—9. PMID 14703305.
• Otowa T; Yoshida E; Sugaya N; . (2009). „Genome-wide association study of panic disorder in the Japanese population.”. J. Hum. Genet. 54 (2): 122—6. PMID 19165232. doi:10.1038/jhg.2008.17.CS1 одржавање: Експлицитна употреба et al. (веза)
• Nicholas C. Price; Lewis Stevens (1999). Fundamentals of Enzymology: The Cell and Molecular Biology of Catalytic Proteins (Third изд.). USA: Oxford University Press. ISBN 019850229X.
• Eric J. Toone (2006). Advances in Enzymology and Related Areas of Molecular Biology, Protein Evolution (Volume 75 изд.). Wiley-Interscience. ISBN 0471205036.
• Branden C; Tooze J. Introduction to Protein Structure. New York, NY: Garland Publishing. ISBN 0-8153-2305-0.
• Irwin H. Segel. Enzyme Kinetics: Behavior and Analysis of Rapid Equilibrium and Steady-State Enzyme Systems (Book 44 изд.). Wiley Classics Library. ISBN 0471303097.
• William P. Jencks (1987). Catalysis in Chemistry and Enzymology. Dover Publications. ISBN 0486654605.

Spoljašnje veze