Џејмс Чедвик

Џејмс Чедвик (енгл. ; Болингтон, 20. октобар 1891 — Кембриџ, 24. јул 1974) био је енглески физичар. Добио је Нобелову награду за физику 1935. за откриће неутрона.^[1]

Џејмс Чедвик
Џејмс Чедвик
Датум рођења	(1891-10-20)20. октобар 1891.
Место рођења	Болингтон, Уједињено Краљевство
Датум смрти	24. јул 1974.(1974-07-24) (82 год.)
Место смрти	Кембриџ, Уједињено Краљевство
Образовање	Универзитет у Манчестеру
Поље	физика
Награде	Нобелова награда за физику

Детињство и младост

Студирао је у Манчестеру и Кембриџу.^[2] Радио је са Ернестом Радерфордом. Током Првог светског рата био је интерниран у концентрационом логору у Немачкој, као непријатељски шпијун, који је послан да би се видели немачки ратни планови.

Истраживања на Кембриџу

После рата Чедвик се вратио у Кембриџ, где је радио са Ернестом Радерфордом на истраживању емисије гама зрака из радиоактивних материјала. Осим тога проучавао је и трансмутацију елемената, на тај начин да их је бомбардовао алфа честицама. Истраживао је атомско језгро.

Током 1932. направио је фундаментално научно откриће. Открио је честицу у атомском језгру, која ће постати позната као неутрон. Та нова честица неутрон била је без електричног наелектрисања. Алфа честице имале позитивно електрично наелектрисање и кад би се њима бомбардовала атомска језгра алфа честице би биле одбијене због тога што су језгра била позитивно наелектрисана. Код тежих елемената Кулонска баријера је постајала још већа, па алфа честице нису могле да разбију таква језгра ни са већим енергијама бомбардовања. Међутим неутрони које је Чедвик открио су могли да дођу до атомских језгара тежих елемената, јер за њих није постојала кулонска баријера пошто су били без наелектрисања. Неутрони су могли разбити атомска језгра и најтежих елемената.

Чедвиково откриће је припремило терен за откриће фисије урана 235 и за стварање атомске бомбе. Добио је Нобелову награду за физику 1935. за откриће неутрона. Немачки научник Ханс Фалкенхаген је открио неутрон у исто време кад и он, али се бојао да објави тај резултат. Чедвик му је понудио да дели Нобелову награду са њим, али Фалкенхаген је одбио ту почаст.

Чедвиково откриће неутрона је представљало малу револуцију, јер је омогућило да се стварају елементи тежи од уранијума. Његово откриће је инспирисало Енрика Фермија да открије нуклеарне реакције са спорим неутронима (термалним неутронима), а Лизу Мајтнер да открије нуклеарну фисију.

Ливерпул и атомска бомба

Чедвик је постао 1935. професор у Ливерпулу. Постао је током рата члан комитета за истраживање могућности прављења атомске бомбе. Као члан Тизардове мисије 1940. одлази у САД и Канаду да би се остварила сарадња на нуклеарним истраживањима. Када се у новембру 1940. вратио у Енглеску закључио је да неће бити ништа од тих истраживања све до краја рата. Међутим у децембру 1940. Франц Симон је написао извештај о могућности да се издвоји изотоп уранијума битан за атомску бомбу уранијум 235. Симон је написао не само о тој могућности, него и колико би то коштало и техничке карактеристике како би се то урадило у великом постројењу обогаћивања уранијума. Од тога тренутка Чедвик је започео рад на атомској бомби. Убрзо се прикључује пројекту Менхетн у САД, у оквиру кога су развијене атомске бомбе бачене на Хирошиму и Нагасаки.

Референце

1. „James Chadwick – Biography”. The Nobel Foundation. Приступљено 21. 4. 2013.
2. „Ernest Rutherford”. Figures in Radiation History. Michigan State University. Архивирано из оригинала 29. 6. 2015. г. Приступљено 3. 6. 2014.

Литература

• Arnold, Lorna (1998). „A Modest Maker of Modern Physics” (PDF). Science. 282 (5388): 422. Bibcode:1998Sci...282..422.. doi:10.1126/science.282.5388.422. Архивирано из оригинала (PDF) 8. 8. 2014. г.
• Bacher, Robert F.; Condon, Edward U. (1932). „The Spin of the Neutron”. Physical Review. 41 (5): 683—685. Bibcode:1932PhRv...41..683B. doi:10.1103/PhysRev.41.683.2.
• Bohr, Niels; Wheeler, John A. (1939). „The Mechanism of Nuclear Fission”. Physical Review. 55 (5): 426—450. Bibcode:1939PhRv...56..426B. doi:10.1103/PhysRev.56.426.
• Bondi, Hermann (30. 6. 1997). „How the Bomb's Creator Learned to Love the United States”. Times Higher Education Supplement. Приступљено 20. 7. 2014.
• Bromberg, Joan (1971). „The Impact of the Neutron: Bohr and Heisenberg”. Historical Studies in the Physical Sciences. 3: 307—341. ISSN 0890-9997. JSTOR 27757321. doi:10.2307/27757321.
• Brown, Andrew (1997). The Neutron and the Bomb: A Biography of Sir James Chadwick. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-853992-6.
• Bundy, McGeorge (1988). Danger and Survival: Choices about the Bomb in the First Fifty Years. Random House. ISBN 978-0-394-52278-4.
• Chadwick, James (1914). „Intensitätsverteilung im magnetischen Spektrum von β-Strahlen von Radium B+C”. Verhandlungen der Deutschen Physikalischen Gesellschaft (на језику: German). 16: 383—391.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• —; Ellis, Charles D. (1922). „A Preliminary Investigation of the Intensity Distribution in the β-Ray Spectra of Radium B and C”. Proceedings of the Cambridge Philosophical Society. 21: 274—280.
• — (1932). „Possible Existence of a Neutron” (PDF). Nature. 129 (3252): 312. Bibcode:1932Natur.129Q.312C. doi:10.1038/129312a0.
• — (1932). „The Existence of a Neutron” (PDF). Proceedings of the Royal Society A. 136 (830): 692—708. Bibcode:1932RSPSA.136..692C. JSTOR 95816. doi:10.1098/rspa.1932.0112.
• — (1933). „Bakerian Lecture. The Neutron” (PDF). Proceedings of the Royal Society A. 142 (846): 1—26. Bibcode:1933RSPSA.142....1C. JSTOR 96108. doi:10.1098/rspa.1933.0152.
• —; Goldhaber, Maurice (1934). „A Nuclear 'Photo-effect': Disintegration of the Diplon by γ rays”. Nature. 142 (3381): 237—238. Bibcode:1934Natur.134..237C. doi:10.1038/134237a0.
• —; Goldhaber, Maurice (1935). „The Nuclear Photoelectric Effect” (PDF). Proceedings of the Royal Society A. 151 (873): 479—493. Bibcode:1935RSPSA.151..479C. JSTOR 96561. doi:10.1098/rspa.1935.0162.
• Close, Frank E. (2012). Neutrino. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-957459-9. OCLC 840096946.
• Falconer, Isobel (2004). „Chadwick, Sir James (1891–1974)”. The Oxford Dictionary of National Biography. doi:10.1093/ref:odnb/30912.
• Farmelo, Graham (2013). Churchill's Bomb: How the United States Overtook Britain in the First Nuclear Arms Race. Basic Books. ISBN 978-0-465-02195-6.
• Fermi, E. (1968). „Fermi's Theory of Beta Decay (English translation by Fred L. Wilson, 1968)” (PDF). American Journal of Physics. 36 (12): 1150. Bibcode:1968AmJPh..36.1150W. doi:10.1119/1.1974382. Приступљено 20. 1. 2013.
• Frisch, Otto (1939). „Physical Evidence for the Division of Heavy Nuclei under Neutron Bombardment”. Nature. 143 (3616): 276. Bibcode:1939Natur.143..276F. doi:10.1038/143276a0.
• Goldhaber, Maurice (1934). „Spontaneous Emission of Neutrons by Artificially Produced Radioactive Bodies”. Nature. 134 (3375): 25. Bibcode:1934Natur.134...25G. doi:10.1038/134025a0.
• Gowing, Margaret (1964). Britain and Atomic Energy, 1939–1945. Macmillan Publishers. OCLC 3195209.
• Hahn, Otto; Strassmann, Fritz (1939). „Über den Nachweis und das Verhalten der bei der Bestrahlung des Urans mittels Neutronen entstehenden Erdalkalimetalle” (PDF). Die Naturwissenschaften (на језику: German). 27 (1): 11—15. Bibcode:1939NW.....27...11H. doi:10.1007/BF01488241. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2014. г.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• von Halban, Hans; Joliot, Frédéric; Kowarski, Lew (1939). „Number of Neutrons Liberated in the Nuclear Fission of Uranium”. Nature. 143 (3625): 680. Bibcode:1939Natur.143..680V. doi:10.1038/143680a0.
• Heilbron, John L.; Seidel, Robert W. (1989). Lawrence and his Laboratory: A History of the Lawrence Berkeley Laboratory. University of California Press. ISBN 978-0-520-06426-3.
• Heisenberg, Werner (1932). „Über den Bau der Atomkerne. I”. Zeitschrift für Physik (на језику: German). 77 (1–2): 1—11. Bibcode:1932ZPhy...77....1H. doi:10.1007/BF01342433.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• — (1932). „Über den Bau der Atomkerne. II”. Zeitschrift für Physik (на језику: German). 78 (3–4): 156—164. Bibcode:1932ZPhy...78..156H. doi:10.1007/BF01337585.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• — (1933). „Über den Bau der Atomkerne. III”. Zeitschrift für Physik (на језику: German). 80 (9–10): 587—596. Bibcode:1933ZPhy...80..587H. doi:10.1007/BF01335696.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Herken, Gregg (2002). Brotherhood of the Bomb: The Tangled Lives and Loyalties of Robert Oppenheimer, Ernest Lawrence, and Edward Teller. Holt Paperbacks. ISBN 978-0-8050-6589-3.
• Hoddeson, Lillian; Henriksen, Paul W.; Meade, Roger A.; Westfall, Catherine L. (1993). Critical Assembly: A Technical History of Los Alamos During the Oppenheimer Years, 1943–1945. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-44132-2.
• Holt, John R. (1994). „James Chadwick at Liverpool”. Notes and Records of the Royal Society of London. 48 (2): 299—308. JSTOR 532169. doi:10.1098/rsnr.1994.0030.
• Jensen, Carsten (2000). Controversy and Consensus: Nuclear Beta Decay 1911–1934. Birkhäuser. ISBN 978-3-7643-5313-1.
• King, Charles D. (1997). „Sir James Chadwick and his Medical Plans for the Liverpool 37-inch Cyclotron” (PDF). Medical Historian. 9: 43—55. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 12. 2014. г. Приступљено 23. 03. 2019.
• Laurence, William L. (1946). Dawn Over Zero: The Story of the Atomic Bomb. Alfred A. Knopf. OCLC 4354887.
• Massey, Harrie; Feather, Norman (1976). „James Chadwick. 20 October 1891 – 24 July 1974”. Biographical Memoirs of Fellows of the Royal Society. 22: 10—70. JSTOR 769732. doi:10.1098/rsbm.1976.0002.
• Meitner, Lise; Frisch, Otto R. (1939). „Disintegration of Uranium by Neutrons: A New Type of Nuclear Reaction”. Nature. 143 (3615): 239—240. Bibcode:1939Natur.143..239M. doi:10.1038/143239a0.
• Oliphant, M. L. E.; Rutherford, Lord (1933). „Experiments on the Transmutation of Elements by Protons” (PDF). Proceedings of the Royal Society A. 141 (843): 259—281. Bibcode:1933RSPSA.141..259O. JSTOR 96218. doi:10.1098/rspa.1933.0117.
• —; Kinsey, B. B.; Rutherford, Lord (1933). „The Transmutation of Lithium by Protons and by Ions of the Heavy Isotope of Hydrogen” (PDF). Proceedings of the Royal Society A. 141 (845): 722—733. Bibcode:1933RSPSA.141..722O. JSTOR 96179. doi:10.1098/rspa.1933.0150.
• —; Harteck, P.; Rutherford, Lord (1934). „Transmutation Effects Observed with Heavy Hydrogen” (PDF). Proceedings of the Royal Society A. 144 (853): 692—703. Bibcode:1934RSPSA.144..692O. JSTOR 2935553. doi:10.1098/rspa.1934.0077.
• — (1974). „James Chadwick”. Physics Today. 27 (10): 87—89. Bibcode:1974PhT....27j..87O. doi:10.1063/1.3128956.
• Rutherford, Ernest; Chadwick, James (1912). „A Balance Method for Comparison of Quantities of Radium and Some of its Applications”. Proceedings of the Physical Society. 24: 141—151. Bibcode:1911PPSL...24..141R. doi:10.1088/1478-7814/24/1/320.
• Sublette, Carey (14. 12. 2006). „Polonium Poisoning”. Nuclear Weapon Archive. Приступљено 1. 8. 2014.
• Szasz, Ferenc (1992). British Scientists and the Manhattan Project: The Los Alamos Years. St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-06167-8.
• Weiner, Charles (20. 4. 1969). „Interview with Sir James Chadwick”. American Institute of Physics. Архивирано из оригинала 16. 07. 2014. г. Приступљено 5. 8. 2014.
• Whaling, Ward (2009). Robert F. Bacher 1905–2004 (PDF). Biographical Memoirs of the National Academy of Sciences. National Academy of Sciences. Архивирано из оригинала (PDF) 31. 5. 2014. г. Приступљено 22. 3. 2013.
• Zhang, Youshang (2010). „In memory of Professor Tianqin Cao (Tien-chin Tsao)”. Protein & Cell. 1 (6): 507—509. PMC 4875321 . PMID 21246905. doi:10.1007/s13238-010-0074-2. Архивирано из оригинала 10. 8. 2014. г.
• „Sir James Chadwick, F.R.S.”. Nature. 161 (4103): 964. 1948. Bibcode:1948Natur.161Q.964.. doi:10.1038/161964a0.
• „Sir James Chadwick, C.H., LL.D., F.R.S.: 80th birthday”. Contemporary Physics. 13 (3): 310. 1972. Bibcode:1972ConPh..13..310.. doi:10.1080/00107517208205684.
• Rutherford, Ernest; Chadwick, James; Ellis, Charles D. (2010). Radiation from Radioactive Substances (Reprint of 2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-00901-0.

Спољашње везе

• Chadwicks article in Nature (May 10, 1932: "The Existence of a Neutron")
• Another letter (3 months earlier) from Chadwick to Nature
• Annotated bibliography for Chadwick from the Alsos Digital Library for Nuclear Issues
• Nobel prize Website entry