Језици Европе

Већина језика Европе припада индоевропским језицима. Други по реду следе угрофински језици а након њих остале скупине.

Језици у Европи

Језици у Европи 1907.

Писма у Европи:

  грчко писмо

  грчко писмо и латиница

  латиница

  латиница и ћирилица

  ћирилица

  грузинско писмо

  јерменско писмо

Писма у Европи 1901.

Од признатих језика Европе њихов број по државама износи: Албанија (7; укупно 7), Андора (3; укупно 5), Аустрија (9; укупно 20), Белгија (10; укупно 29), Белорусија (2; укупно 11), Босна и Херцеговина (4; укупно 8), Бугарска (11; укупно 16), Црна Гора (4; укупно 4), Чешка (10; укупно 20), Данска (7; укупно 13), Естонија (2; укупно 18), Финска (12; укупно 23), Француска (23; укупно 62), Гибралтар (2; укупно 3), Грчка (14; укупно 24), Хрватска (7; укупно 22), Ирска (5; укупно 5), Исланд (2; укупно 2), Италија (33; укупно 42), Латвија (5; укупно 13), Лихтенштајн (3; укупно 4), Литва (4; укупно 12), Луксембург (3; укупно 6), Мађарска (9; укупно 17), Македонија (9; укупно 10), Малта (4; укупно 4), Молдавија (5; укупно 13), Низоземска (15; укупно 38), Норвешка (10; укупно 20), Немачка (27; укупно 69), Пољска (14; укупно 20), Португал (8; укупно 9), Румуњска (15; укупно 23), Русија (европска Русија 60, за два је непознат број говорника; цијела Русија 100; укупно 123), Сан Марино (2; укупно 2), Словачка (10; укупно 13), Словенија (4; укупно 10), Србија (14; укупно 21), Шпанија (14; укупно 21), Шведска (12; укупно 30), Швајцарска (12; укупно 26), Турска (европска Турска 12, за један није познат ниједан говорника; цијела Турска 34, укупно 45), Уједињено Краљевство (12; укупно 56), Украјина (13; укупно 42), Ватикан (1; укупно 1)^[1].

Алтајски језици

Монголски језици

• калмички

Туркијски језици

Огурски језици

• чувашки

Огуски језици

• азерски
• гагаушки
• турски

Кипчачки језици

• кримски татарски
• карачај-балкарски
• караимски
• казашки
• кумички
• ногајски
• татарски
• урумски

Баскијски

Баскијски језик је изоловани језик на северу Пиринејског полуострва, и као такав није повезан нити с једним од наведених језика.

Угрофински језици

Угрофински језици су подпородица уралских језика.

• естонски
• фински
• мађарски
• ингријски
• карелијски
• кантијски
• комски
• ливонијски
• манси
• маријски
• мордвински
• пермски
• сами језици:

• инарски лапонски
• килдински лапонски
• лулески лапонски
• северни лапонски
• питески лапонски
• сколтски лапонски
• јужни лапонски
• терски лапонски
• умески лапонски

• удмуртски
• вепски
• вõро
• вотички

Северни кавкаски језици

Северозападни кавкаски језици

• абазински
• абхаски
• адигејски
• кабардински

Североисточни кавкаски језици

• аварски
• батс
• чеченски
• даргински
• ингушки
• лакски
• лезгински
• табасарански
• цезки
• уди

Малтешки

То је семитски језик који се говори на Малти и повезан је с арапским, али се пише латиничним писмом. Као службени језик, њиме говори најмање становника Европске уније.

Јужни кавкаски језици

• грузински
• ласки
• мегрелски
• свански

Индоевропски језици

Већина језика Европе су индоевропски језици. Ова велика породица језика развила се из језика који се говорио пре више хиљада година, а стручно се назива протоиндоевропски језик.

Балтички језици

• куронски
• латгалијски
• латвијски
• литвански
• старопруски (изумро)
• жемаитски (по некима је наречје литванског)

Келтски језици

Бритонски

• корнијски - оживљен
• кумбријски - изумро
• бретонски
• велшки

Гелски

• ирски
• манкс
• шкотски гелски

Германски језици

Северни германски

• западни (острвски) скандинавијски
  • исландски
  • феројски
  • норн (изумро)
• источни (континентални) скандинавијски
  • дански
  • норвешки (Норвешки )
  • шведски

Западни германски

• лабски германски језици
  • високонемачки језици
    • стандардни немачки језик ()
    • средњонемачки
      • јидиш
      • источносредњонемачки
      • западносредњонемачки
        • луксембуршки
    • горњонемачки
      • алемански
        • алзашки
        • хутеритски ("Тиролски")
        • швајцарски немачки
      • аустро-баварски
• нискофраначки језици
  • африканс
  • холандски
    • лимбуршки
• нисконемачки језици
  • западнонисконемачки
  • источнонисконемачки
    • (менонитски нисконемачки)
• англофризијски језици
  • фризијски
    • западни фризијски
    • сатерландски фризијски (источни фризијски)
    • северни фризијски
  • англиски језици
    • енглески
    • шкотски енглески ()
    • западноиндијски енглески
    • (изумро у 19. стољећу)
    • ток писин
    • хиберно-енглески
    • шелта (помјешан с ирским)

Источногермански

• готски (изумро)
• бургундијски (изумро)
• кримски готски (изумро у 19. стољећу)
• ломбардијски (изумро)
• вандалски (изумро)

Италски језици

• Латински

Романски језици

Романски језици су настали из вулгарног латинског језика који се говорио широм Римског царства.

Ибероромански језици и дијалекти

• арагонски
• астурски
  • мирандски
• каталонски
  • источни каталонски
    • алгуершки
    • балеарски
    • средишњи каталонски
    • северни каталонски
  • западни каталонски
    • северозападни каталонски
    • валенсијски
• фала (Екстремадура)
• галицијски
  • еонавијски (галицијско наречје с траговима астуријског)
• ладино
• мозарабски језик (изумро)
• португалски
• Шпански језик
  • естрамадурски језик
  • аљама

Галоромански језици

• франкопровансалски
• • бургундијски
  • француски
    • белгијски француски
    • швајцарски француски
  • гало
  • lorrain
  • нормански
  • пикардијски
  • валонски
• окситански
  • гаскоњски
    • Аранесе
  • провансалски
    • шуадит (јудео-провансалски) (изумро 1977)

Италоромански језици

• корзикански
• далматски
  • истриотски
• италијански
  • емилијано-ромањоло
  • јудеоталијански
  • лигурски
    • монегашки
  • ломбардски
  • напуљски
  • пијемонтски
• сардински језици
  • кампидански
  • галурски
  • логудорски
  • сасарски
• сицилијански
• венецијански

Реторомански језици

• фурлански
• ладински
• романш

Источноромански језици

• румунски (дакорумунски)
• македорумунски језик
• истрорумунски
• мегленски

Словенски језици

Западнословенски језици

• чешки
• кашупски
• пољски
• полапски (изумро)
• померанијски (изумро)
• словиначки
• лужичкосрпски
  • доњолужичкосрпски
  • горњолужичкосрпски

Источнословенски језици

• белоруски
• руски
• русински
  • карпатски русински (рутенијски)
  • панонско русински (русначки)
• украјински

Јужнословенски језици

• бугарски
• српски, српскохрватски
• старословенски
• македонски
• словеначки

Историја писама

Писани систем у Европи темељи се на фонографско-азбучном начелу. Његов извор је северносемитски (2000-1700 с. е.), затим пренесен у Европу преко Грка и од тамо представљен Римљанима у 6. столећу старе ере. Латински се алфабет развио на неколико начина. У средњем веку, каролиншка минускула била је најважнија варијација латинског писма. Из ње су се развиле две гране: готичка која се употребљавала у Немачкој и италијанско-античко-латинска која се и данас употребљава. (У Ирској се употребљава и посебни ирски тип.)

Неке нације Европе су и прије тога развиле своја властита писма, нпр. Германи су употребљавали руне (3. до 17. ст.).

Језици по европским државама :

1. Албанија (7; укупно 7): гегијски језик (1,800.000; 2007), тоскијски језик (2,900.000; 1989), влашки ромски (60.000; 1991), македорумунски (10.000; Салминен 1993), српски (297.000; 2007).), македонски (150.000), грчки (60.000; 1989)^[2]

2. Андора (3; укупно 5): каталонски (31.000; 1990), француски (2.400; 1986), шпански (24.600; 1986)^[3].

3. Аустрија (9; укупно 20),

4. Белгија (10; укупно 29),

5. Белорусија (2; укупно 11),

Босна и Херцеговина (4; укупно 8),

Бугарска (11; укупно 16),

Црна Гора (4; укупно 4),

Чешка (10; укупно 20),

Данска (7; укупно 13),

Естонија (2; укупно 18),

Финска (12; укупно 23),

Француска (23; укупно 62),

Гибралтар (2; укупно 3),

Грчка (14; укупно 24),

Хрватска (7; укупно 22),

Ирска (5; укупно 5),

Исланд (2; укупно 2),

Италија (33; укупно 42),

Косово (албански, српскохрватски, турски, ромски)

Латвија (5; укупно 13),

Лихтенштајн (3; укупно 4),

Литванија (4; укупно 12),

Луксембург (3; укупно 6),

Мађарска (9; укупно 17),

Македонија (9; укупно 10),

Малта (4; укупно 4),

Молдавија (5; укупно 13),

Низоземска (15; укупно 38),

Норвешка (10; укупно 20),

Немачка (27; укупно 69),

Пољска (14; укупно 20),

Португалија (8; укупно 9),

Румуњска (15; укупно 23),

Русија (европска Русија 60, за два је непознат број говорника; цијела Русија 100; укупно 123),

Сан Марино (2; укупно 2),

Словачка (10; укупно 13),

Словенија (4; укупно 10),

Србија (14; укупно 21),

Шпанија (14; укупно 21),

Шведска (12; укупно 30),

Швајцарска (12; укупно 26),

Турска (европска Турска 12, за један није познат ниједан говорника; цијела Турска 34, укупно 45),

Уједињено Краљевство (12; укупно 56),

Украјина (13; укупно 42),

Ватикан (1; укупно 1): италијански; један је изумро: латински.

Референце

1. Statistical Summaries
2. ((en))Languages of Albania
3. Languages of Andorra