Ефемериде

Ефемериде (лат. ("дневник"), грчки ἐφημερίς ;ephēmeris, ("дневник", "календар"))^[1][2] представљају табеле положаја небеских тела у одређеним временским интервалима.^[3] Оне су некада издаване у форми табела, док се данас чешће користе програми који су доступни на интернету.

Ефемериде се користе у небеској навигацији и астрономији. Користе их и астролози.^[4]

Историја

Алфонсове таблице

Латински превод ел Хорезмијевог рада zīj, страница из Корпус Кристи колеџа МС 283

Страница из Almanach Perpetuum

Ефемериде су први пут употребљаване у старом Вавилону и Индији у 2. миленијуму пре нове ере где су их користили за предвиђање помрачења као и у астролошке сврхе. У 2. веку нове ере Птоломеј је издао Алмагест. Из 13. века треба споменути Алфонсове таблице, дело настало као резултат сопствених научних посматрања краља Алфонса Х од Кастиље. Кристифор Колумбо је 1504. на Јамајци, успешно предвидео помрачење Месеца користећи ефемериде немачког астронома Региомонтана. 1551. Еразмус Рајнхолд је издао Пруске таблице на основу теорија Николе Коперника. 1627. Јохан Кеплер је издао Рудолфове таблице, на основу елиптичних путања планета.

• 1. миленијум пре нове ере – Ефемериде у вавилонској астрономији.
• 2. век – Алмагест и Птоломејеве Приручне таблице
• 8. век – zīj Ибрахима ал-Фазарија
• 9. век – zīj Мухамеда ибн Мусе ал-Хваризмија
• 12. век – Табеле из Толеда – засноване углавном на арапским zīj изворима исламске астрономије – уређивао их је Герард од Кремоне како би се формирале стандардне европске ефемериде све до Алфонсиних таблица.
• 13. век – Zīj-i Īlkhānī (Илханске табеле) састављене су у опсерваторији Марагех у Персији.
• 13. век – Алфонсинске табеле су састављене у Шпанији да би се исправиле аномалије у таблицама Толеда, остајући стандардне европске ефемериде до Прутенових таблица скоро 300 година касније.
• 13. век - Дрезденски кодекс, постојећа ефемерида Маја
• 1408 – Табела кинеских ефемериде (копија у Пеписијанској библиотеци, Кембриџ, УК (референтна књига '1434'); кинеске табеле за које се верује да су познате Региомонтану).
• 1474 – Региомонтан објављује своје свакодневне Ефемериде у Нирнбергу, Немачка.^[5]
• 1496 – Almanach Perpetuum Абрао бен Самуела Закута (једна од првих књига објављених са слаганим словима и штампарском пресом у Португалији)
• 1504 – Након бродолома на острву Јамајка, Кристофор Колумбо је успешно предвидео помрачење Месеца за домороце, користећи ефемериде немачког астронома Региомонтана.^[6]
• 1531 – Рад Јоханеса Штофлера објављен је постхумно у Тибингену, проширујући ефемериду Региомонтана до 1551.
• 1551. – Објављене су Прутеничке таблице Еразма Рајнхолда засноване на Коперниковим теоријама.
• 1554 – Јоханес Стадиус је објавио Ephemerides novae et auctae, прву велику ефемериду израчунату према Коперниковом хелиоцентричном моделу, користећи параметре изведене из Прутенових табела. Иако је Коперникански модел пружио елегантно решење за проблем израчунавања привидних планетарних позиција (избегао је потребу за еквантом и боље је објаснио привидно ретроградно кретање планета), ипак се ослањао на употребу епицикла, што је довело до неких нетачности – јер на пример, периодичне грешке у положају Меркура до десет степени. Један од корисника Стадиусових табела је био Тихо Брахе.
• 1627 – Рудолфинске табеле Јоханеса Кеплера засноване на елиптичном кретању планета постале су нови стандард.
• 1679 – La Connaissance des Temps ou calendrier et éphémérides du lever & coucher du Soleil, de la Lune & des autres planètes, коју је први пут годишње објавио Жан Пикар и још увек постоји.
• 1975 – Овен Гингерих, користећи савремену теорију планета и дигиталне компјутере, израчунава стварне положаје планета у 16. веку и графички приказује грешке у положајима планета које предвиђају Штофлерове, Стадијусове и друге ефемериде. Према Гингериху, обрасци грешака су „различити као отисци прстију и одражавају карактеристике основних табела. То јест, обрасци грешака за Штофлера се разликују од оних за Стадијуса, али обрасци грешака Стадијуса веома наликују онима које су направили Мастлин, Магини, Ориганус и други који су пратили коперниканске параметре.“^[7]

Савремене ефемериде

Ефемериде које се данас користе у научне сврхе представљају компјутерске програме који израчунавају позиције небеских тела (укључујући астероиде и вештачке сателите) у сваком тренутку. Оне могу да покрију неколико векова, како у прошлости, тако и у будућности. Ипак, ефемериде не могу да предвиде поједне феномене, попут пертурбација у кретању астероида и комета. Стога, НАСА-ина Лабораторија за млазни погон сваких 20 година мора да ревидира своје ефемериде.^[8]

Савремене ефемериде садрже бројне корисне податке о Месецу, планетама, астрероидима и кометама попут њихових координата (изражавају се у ректасцензији и деклинацији), као и податке о њиховој удаљености од Земље, брзини кретања, сјајности, привидном пречнику диска, итд.^[9] Ефемериде Месеца, Сунца, и планета се обично издају крајем сваке године, за наредну годину.^[9] Постоје световне појаве које се не могу адекватно размотрити помоћу ефемерида. Највеће несигурности у положајима планета узроковане су пертурбацијама бројних астероида, за које су масе и орбите већином слабо познате, због чега је њихов ефекат неизвестан. Одражавајући континуирани прилив нових података и запажања, Насина Лабораторија за млазни погон ревидира своје објављене ефемериде скоро сваке године од 1981. године.^[10]

Небеска навигација служи као резервна копија сателитске навигације. Софтвер је широко доступан за помоћ у овом облику навигације; нека издања овог софтвера имају самосталне ефемериде.^[11] Када се користи софтвер који не садржи ефемериду, или ако се не користи софтвер, подаци о положају небеских објеката могу се добити из модерног Наутичког алманаха или Ваздушног алманаха.^[12]

Ефемерида је обично тачна само за одређену локацију на Земљи. У многим случајевима, разлике су премале да би биле битне. Међутим, за оближње астероиде или Месец, оне могу бити прилично важне.

Друге модерне ефемериде недавно створене су EPM (Ефемерида планета и Месеца), са Руског института за примењену астрономију Руске академије наука,^[13] и INPOP (Intégrateur numérique planétaire de l'Observatoire de Paris) од стране француски IMCCE.^[14][15]

Види још

• Алманах
• Астрометрија
• ГПС

Референце

1. ἐφημερίς. Liddell, Henry George; Scott, Robert; A Greek–English Lexicon at the Perseus Project.
2. „ephemeris”. Dictionnaire Gaffiot latin-français.
3. „Dictionary”. Merriam-Webster.
4. Gingerich, Owen (2017). Arias, Elisa Felicitas; Combrinck, Ludwig; Gabor, Pavel; Hohenkerk, Catherine; Seidelmann, P. Kenneth, ур. „The Role of Ephemerides from Ptolemy to Kepler”. The Science of Time 2016. Astrophysics and Space Science Proceedings (на језику: енглески). Cham: Springer International Publishing. 50: 17—24. ISBN 978-3-319-59909-0. doi:10.1007/978-3-319-59909-0_3.
5. Jones, S.S.D.; Howard, John; William, May; Logsdon, Tom; Anderson, Edward; Richey, Michael. „Navigation”. Encyclopedia Britannica. Encyclopædia Britannica, inc. Приступљено 13. 3. 2019.
6. Hoskin, Michael (28. 11. 1996). The Cambridge Illustrated History of Astronomy. Cambridge University Press. стр. 89. ISBN 9780521411585.
7. Gingerich, Owen (1975). „"Crisis" versus Aesthetic in the Copernican Revolution” (PDF). Vistas in Astronomy. Elsevier BV. 17 (1): 85—95. Bibcode:1975VA.....17...85G. doi:10.1016/0083-6656(75)90050-1. Приступљено 23. 6. 2016.
8. Georgij A. Krasinsky and Victor A. Brumberg, Secular Increase of Astronomical Unit from Analysis of the Major Planet Motions, and its Interpretation „Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy 90: 267–288, (2004)” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 09. 2006. г..
9. „Efemeride”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 05. 01. 2015.
10. Krasinsky, G. A.; Brumberg, V. A. (2004). „Secular increase of astronomical unit from analysis of the major planet motions, and its interpretation”. Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy. 90 (3–4): 267—288. Bibcode:2004CeMDA..90..267K. doi:10.1007/s10569-004-0633-z.
11. American Practical Navigator: An Epitiome of Navigation. Bethesda, MD: National Imagery and Mapping Agency. 2002. стр. 270.
12. „Almanacs and Other Publications — Naval Oceanography Portal”. United States Naval Observatory. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 11. 11. 2016.
13. Pitjeva, Elena V. (август 2006). „The dynamical model of the planet motions and EPM ephemerides”. Highlights of Astronomy. 2 (14): 470. Bibcode:2007HiA....14..470P. doi:10.1017/S1743921307011453 .CS1 одржавање: Формат датума (веза)
14. „INPOP10e, a 4-D planetary ephemeris”. IMCCE. Приступљено 2. 5. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
15. Viswanathan, V.; Fienga, A.; Gastineau, M.; Laskar, J. (1. 8. 2017). „INPOP17a planetary ephemerides”. Notes Scientifiques et Techniques de l'Institut de Mécanique Céleste. 108: 108. Bibcode:2017NSTIM.108.....V. doi:10.13140/RG.2.2.24384.43521.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Литература

• Duffett-Smith, Peter (1990). Astronomy With Your Personal Computer. Cambridge University Press. ISBN 0-521-38995-X.
• „ephemeris”. American Heritage Dictionary of the English Language (3rd изд.). Boston: Houghton Mifflin. 1992.
• MacCraig, Hugh (1949). The 200 Year Ephemeris. Macoy Publishing Company.
• Meeus, Jean (1991). Astronomical Algorithms. Willmann-Bell. ISBN 0-943396-35-2.
• Michelsen, Neil F. (1990). Tables of Planetary Phenomena. ACS Publications, Inc. ISBN 0-935127-08-9.
• Michelsen, Neil F. (1982). The American Ephemeris for the 21st Century - 2001 to 2100 at Midnight. Astro Computing Services. ISBN 0-917086-50-3.
• Montenbruck, Oliver (1989). Practical Ephemeris Calculations. Springer-Verlag. ISBN 0-387-50704-3.
• Seidelmann, Kenneth (2006). Explanatory supplement to the astronomical almanac. University Science Books. ISBN 1-891389-45-9.
• Glick, Thomas F.; Livesey, Steven J.; Wallis, Faith, ур. (2005). Medieval Science, Technology, and Medicine: An Encyclopedia. New York; London: Routledge. ISBN 9780203957868. LCCN 2005022223. OCLC 951679730. Архивирано из оригинала 01. 01. 2019. г. Приступљено 01. 01. 2019 — преко Google Books.
• Morrison, Hugh Alexander (1907). Preliminary Check List of American Almanacs: 1639-1800. Library of Congress. Washington, D.C.: Government Printing Office. LCCN 06035021. OCLC 577096527. Приступљено 31. 12. 2018 — преко Internet Archive.
• Drake, Milton (1962). Almanacs of the United States: Part 1. New York: Scarecrow Press. LCCN 62010127. OCLC 1024176442. Приступљено 27. 8. 2021 — преко Internet Archive.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Tomlin, T.J. (2014). A Divinity for All Persuasions: Almanacs and Early American Religious Life. Oxford, England: Oxford University Press.
• Bellows, Amanda Brickell (2020). American Slavery and Russian Serfdom in the Post-Emancipation Imagination (на језику: енглески). University of North Carolina Press. ISBN 978-1-4696-5554-3. S2CID 225964519. doi:10.5149/northcarolina/9781469655543.001.0001.
• Blum, Hester (2019). The News at the Ends of the Earth: The Print Culture of Polar Exploration. Duke University Press. ISBN 978-1-4780-0448-6.
• Eliot, Simon; Rose, Jonathan, ур. (2019). A Companion to the History of the Book (2nd изд.). Wiley. ISBN 1-119-01821-8.
• Field, Hannah (2019). Playing with the Book: Victorian Movable Picture Books and the Child Reader. University of Minnesota Press. ISBN 978-1-4529-5958-0.
• Iskin, Ruth E.; Salsbury, Britany, ур. (2019). Collecting Prints, Posters, and Ephemera (на језику: енглески). Bloomsbury Publishing. Приступљено 2021-12-19.
• McAleer, John; MacKenzie, John, ур. (2015). Exhibiting the Empire: Cultures of Display and the British Empire. Manchester University Press. ISBN 978-0-7190-9109-4.
• MacKenzie, John (1984). Propaganda and Empire: The Manipulation of British Public Opinion, 1880-1960. Manchester University Press. ISBN 0-7190-1499-9.
• Murphy, Kevin; O'Driscoll, Sally, ур. (2013). Studies in Ephemera : Text and Image in Eighteenth-Century Print. Bucknell University Press. ISBN 978-1-61148-494-6.
• Pettegree, Andrew, ур. (2017). Broadsheets: Single-sheet Publishing in the First Age of Print. Brill Publishers. ISBN 978-90-04-34030-5.CS1 одржавање: Датум и година (веза)
• Russell, Gillian (2020). The Ephemeral Eighteenth Century: Print, Sociability, and the Cultures of Collecting. Cambridge Studies in Romanticism. Cambridge University Press. ISBN 978-1-108-48758-0.
• Stone, Richard (2005). Fragments of the Everyday: A Book of Australian Ephemera. National Library of Australia. ISBN 978-0-642-27601-8.
• Suarez, Michael F. SJ; Turner, Michael L., ур. (2010). The Cambridge History of the Book in Britain. 5. ISBN 9781139056069. doi:10.1017/chol9780521810173.
• Wasserman, Sarah (2020). The Death of Things: Ephemera and the American Novel. Minneapolis: University of Minnesota Press. ISBN 978-1-4529-6414-0.
• Weaver, William Woys (2010). Culinary Ephemera : an Illustrated History. University of California Press. ISBN 978-0-520-94706-1. OCLC 794663706.
• Zieger, Susan (2018). The Mediated Mind: Affect, Ephemera, and Consumerism in the Nineteenth Century. Fordham University Press. ISBN 978-0-8232-7985-2.
• Printed Ephemera: The Changing Uses of Type and Letterforms in English and American Printing, John Lewis, Ipswich, Suffolk, Eng.: W. S. Cowell, 1962
• The Encyclopedia of Ephemera: A Guide to the Fragmentary Documents of Everyday Life for the Collector, Curator, and Historian by Maurice Rickards et alia. London: The British Library; New York: Routledge, 2000.
• Fragments of the Everyday: A Book of Australian Ephemera by Richard Stone (2005, 0-642-27601-3)
• Twyman, Michael (август 2002). „Ephemera: whose responsibility are they?”. Library and Information Update. 1 (5): 54—55. ISSN 1476-7171.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• The JPL HORIZONS online ephemeris
• „Introduction to the JPL ephemerides”. Архивирано из оригинала 26. 02. 2005. г.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• „Ephemerides-IMCEE”.