Клаудије Птолемеј

Клаудије Птолемеј (2. век)^[2] из Александрије, последњи од великих хеленских математичара, географа,^[3][4] астронома, астролог и музички теоретичар. Вероватно рођен у Тебаиди у граду званом , а умро у Александрији. Он је сакупио целокупно дотадашње астрономско знање и објавио га у свом капиталном делу Велики зборник астрономије. Ово дело ће под називом Алмагест у Европу много векова касније донети Арапи.^[5][6]

Клаудије Птолемеј
Ранобарокни уметнички приказ[1]
Датум рођења	око 100.[2]
Место рођења	Египат, Римско царство
Датум смрти	c. 170 (старост 69–70)[2]
Место смрти	Александрија, Египат, Римско царство
Занимање	Математичар географ астроном астрологија природњак филозоф

Анахрони портрет Клаудија Птолемеја из 16. века

У Зборнику Птоломеј је прихватио геоцентрични систем па је говорио је да су звезде закачене за небеску сферу, да се Земља налази у њеном центру, а да Сунце и планете (тзв. луталице) круже око Земље. Неравномерно кретање планета по небеском своду (јер оне праве петље, понекад иду „уназад") објаснио је кретањем по епициклима. Епицикл је кружница по којој се креће планета, а центар кружнице се креће око Земље. Геоцентрични систем ће бити одбачен у 16. и 17. веку у корист хелиоцентричног система након Коперникових, Кеплерових и Галилејевих открића.

Посебан допринос земљописној (географској) науци и картографској спознаји античкога света је дао делом Географска упутства (грч. Γεωγραφιϰὴ ὑφήγησις), којим је стекао глас светског учењака. Дело од 8 књига, укључујући и карте тада познатога света, није сачувано у изворнику већ у многим средњовековним преписима (препис Максима Плануда на латинском, Урбински препис или из 13. века). Координатна мрежа направљена је у коничној пројекцији с почетним меридијаном на Канарима. У осмој књизи налази се карта под насловом Пета карта Европе (лат. ) с врло темељитим приказом Илирика и Паноније (имена античких локалитета и њихове координате).

На подручју музике, Птолемеј је оставио тросвешчано дело О хармонији (грч. Ἁρμονιϰά), у којем је сабрано најпрегледније знање о античкој теорији музике. Састоји се од расправа о начелима хармоније и акустике, о теорији интервала и родова те о такозваном савршеном систему (грч. σύστημα τέλειον), о односима тонова и делова душе те небеских тела, те од описа мерних инструмената хеликона и монокорда. Птолемеј се залагао за двоструке критерије пресуде ваљаности музичких дела: разумске, с помоћу математичких прорачуна, и емпиријске, на темељу слуха.^[7]

Доприноси

, 1622

Кретање Сунца (жуто), Земље (плаво) и Марс а (црвено) према хелиоцентричном систему (лево) и геоцентричном систему или 'Птолемејевом систему' (десно).
Напомена: путање планете су кружнице према 'Коперниковом систему' и путања Марса је две године (уместо стварних 1,88 година) због једноставности.

Птолемејева теорема изражава везу између дијагонала и страница тетивнога четвороугла или четвероугла на чијим врховима се може описати кружница из средишта дијагонала.

Птоломеј је написао неколико научних расправа, од којих ће три одиграти знатну улогу у развоју исламске и европске науке. Прва од тих астрономска је расправа која је данас позната као Алмагест (на грчком, Η Μεγάλη Σύνταξις, Велика расправа, изворно Μαθηματική Σύνταξις, Математичка расправа). Друга је Географска упутства, која представља темељит приказ земљописнога знања грчко-римскога света. Трећа је астролошка расправа позната као Тетрабиблос (Четверокњижје) у којој он покушава да хороскопску астрологију прилагоди тадашњој Аристотеловској филозофији природе. Такође је објавио и велик број астрономских карата, које су у раздобљу ренесансе имале велик утицај на развој европског земљописа и картографије. Детаљно је разрадио геоцентрични систем који је по њему назван Птоломејев систем.

Алмагест

Главни чланак: Геоцентрични систем

Алмагест (арап. : Najveće [delo]), наслов, у арапском преводу, Птолемејевог капиталног дела Велики научни систем [астрономије] написана на грчком (‛Hμεγίστη σύνταξıς) у 13 томова, с потанким приказом геоцентричног система. Укључује и каталог 1022 звезде с податцима о њиховим положајима и звезданим величинама. Каталог потиче вероватно од Хипарха.^[8]

У делу од 13 књига Велики математички систем астрономије (грч. Μεγάλη μαϑηματιϰὴ σύνταξις τὴς ἀστρονομίας), познатијем као Алмагест, према наслову арапског превода у којем је сачувано, систематски је изложио античку науку о свемиру у оквиру геоцентричног система. Тај се систем (Птолемејев систем) заснива на претпоставци да се Сунце, планете и звезде крећу око Земље као непомичног средишта свемира. Иако се заснивала на погрешној претпоставци, та се теорија добро слагала с посматрањима кретања планета. Тек је Коперниковом теоријом (1500) Птолемејев систем замијењен хелиоцентричним системом. Алмагест је научни текст с најдужом употребом, све до почетка 17. века и Јохана Кеплера. Птолемеј је усавршио и математичку теорију кретања Месеца, Сунца и планета, у бољем складу с опажањима, извео теорију помрачења и изнео нове геометријске доказе и теореме. Хипархов каталог положаја звезда надопунио је на 1022 звезде.

Птолемејева хипотеза

Главни чланак: Птолемејев хипотеза

Птолемејев хипотеза изражава везу између дијагонала и страница тетивнога четвороугла: „У сваком је тетивном четвероуглу продукт дијагонала једнак збиру продуката дужина супротних страница”:

${\displaystyle |{\overline {AC}}|\cdot |{\overline {BD}}|=|{\overline {AB}}|\cdot |{\overline {CD}}|+|{\overline {BC}}|\cdot |{\overline {AD}}|}$

Ова се хипотеyа примењује и у тригонометрији.

Види још

• Алмагест
• Географија (Птоломеј)
• Карта Птолемеја

Референце

1. Since no contemporary depictions or descriptions of Ptolemy are known to have existed, later artists' impressions are unlikely to have reproduced his appearance accurately.
2. Ptolemy на сајту Енциклопедија Британика
3. Istarska enciklopedija R. Matijašić: Klaudije Ptolemej
   Ptolemej, Klaudije (lat. Claudius Ptolemaeus, grč. Πτολεμαῒος), grč. zemljopisac, matematičar i astronom
4. Istarska enciklopedija R. Matijašić: antika
   Najvažniji su grč. i rim. povjesničari i zemljopisci – izvori za poznavanje istar. antike: Hekatej iz Mileta, → Pseudo-Skilak, Strabon, → Klaudije Ptolemej, → Tit Livije, → Plinije Stariji, → F.M.A. Kasiodor i → Anonim Ravenjanin.
5. „Ptolemy Egyptian astronomer, mathematician, and geographer”. Britannica. Приступљено 20. 1. 2021.(језик: енглески)
6. „Ptolemy (85 - 165) - Biography”. MacTutor History. Приступљено 20. 1. 2021.(језик: енглески)
7. Ptolemej, Klaudije, "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2015.
8. Almagest, "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2014.

Литература

• Bagrow, L. (1. 1. 1945). „The Origin of Ptolemy's Geographia”. Geografiska Annaler. Geografiska Annaler, Vol. 27. 27: 318—387. ISSN 1651-3215. JSTOR 520071. doi:10.2307/520071.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Berggren, J. Lennart, and Alexander Jones. 2000. Ptolemy's Geography: An Annotated Translation of the Theoretical Chapters. ISBN 0-691-01042-0.. Princeton and Oxford: Princeton University Press. .
• Campbell, T. (1987). The Earliest Printed Maps. British Museum Press.
• Hübner, Wolfgang, ed. 1998. Claudius Ptolemaeus, Opera quae exstant omnia. ISBN 978-3-598-71746-8. Vol III/Fasc 1: ΑΠΟΤΕΛΕΣΜΑΤΙΚΑ (= Tetrabiblos). De Gruyter. (Bibliotheca scriptorum Graecorum et Romanorum Teubneriana). (The most recent edition of the Greek text of Ptolemy's astrological work, based on earlier editions by F. Boll and E. Boer.)
• Lejeune, A. (1989) L'Optique de Claude Ptolémée dans la version latine d'après l'arabe de l'émir Eugène de Sicile. [Latin text with French translation]. Collection de travaux de l'Académie International d'Histoire des Sciences, No. 31. Leiden: E.J.Brill.
• Neugebauer, Otto (1975). A History of Ancient Mathematical Astronomy. I-III. Berlin and New York: Springer Verlag.
• Nobbe, C. F. A., ed. 1843. Claudii Ptolemaei Geographia. 3 vols. Leipzig: Carolus Tauchnitus. (Until Stückelberger (2006), this was the most recent edition of the complete Greek text.)
• Peerlings, R.H.J., Laurentius F., van den Bovenkamp J.,(2017) The watermarks in the Rome editions of Ptolemy's Cosmography and more, In Quaerendo 47: 307-327, 2017.
• Peerlings, R.H.J., Laurentius F., van den Bovenkamp J.,(2018) New findings and discoveries in the 1507/8 Rome edition of Ptolemy’s Cosmography, In Quaerendo 48: 139-162, 2018.
• Ptolemy. 1930. Die Harmonielehre des Klaudios Ptolemaios, edited by Ingemar Düring. Göteborgs högskolas årsskrift 36, 1930:1. Göteborg: Elanders boktr. aktiebolag. Reprint, New York: Garland Publishing, 1980.
• Ptolemy. 2000. Harmonics. ISBN 90-04-11591-9., translated and commentary by Jon Solomon. Mnemosyne, Bibliotheca Classica Batava, Supplementum, 0169-8958, 203. Leiden and Boston: Brill Publishers.
• Robbins, Frank E. (ed.) 1940. Ptolemy Tetrabiblos. ISBN 0-674-99479-5.. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press (Loeb Classical Library)..
• Sidoli, Nathan; J. L. Berggren (2007). „The Arabic version of Ptolemy's Planisphere or Flattening the Surface of the Sphere: Text, Translation, Commentary” (PDF). Sciamvs. 37. 8 (139).
• Smith, A.M. (1996) Ptolemy's theory of visual perception: An English translation of the Optics with introduction and commentary. Transactions of the American Philosophical Society, Vol. 86, Part 2. Philadelphia: The American Philosophical Society.
• Solin, Heikke (2012), „names, personal, Roman.”, Ур.: Hornblower, Simon; Spawforth, Antony; Eidinow, Esther, The Oxford Classical Dictionary, Oxford University Press, Приступљено 8. 6. 2019CS1 одржавање: Формат датума (веза)^{[мртва веза]}.
• Stevenson, Edward Luther (trans. and ed.). 1932. Claudius Ptolemy: The Geography. New York: New York Public Library. Reprint, New York: Dover, 1991. (This is the only complete English translation of Ptolemy's most famous work. Unfortunately, it is marred by numerous mistakes and the placenames are given in Latinised forms, rather than in the original Greek).
• Stückelberger, Alfred, and Gerd Graßhoff (eds). 2006. Ptolemaios, Handbuch der Geographie, Griechisch-Deutsch. ISBN 978-3-7965-2148-5.. 2 vols. Basel: Schwabe Verlag. . (Massive 1018 pp. scholarly edition by a team of a dozen scholars that takes account of all known manuscripts, with facing Greek and German text, footnotes on manuscript variations, color maps, and a CD with the geographical data)
• Taub, Liba Chia (1993). Ptolemy's Universe: The Natural Philosophical and Ethical Foundations of Ptolemy's Astronomy. Chicago: Open Court Press. ISBN 0-8126-9229-2.
• Ptolemy's Almagest, Translated and annotated by G. J. Toomer. Princeton University Press, 1998
• Sir Thomas Heath, A History of Greek Mathematics, Oxford : Clarendon Press, 1921.
• Toomer, Gerald J. (1970). „Ptolemy (Claudius Ptolemæus)” (PDF). Ур.: Gillispie, Charles. Dictionary of Scientific Biography. 11. New York: Scribner & American Council of Learned Societies. стр. 186—206. ISBN 978-0-684-10114-9. Архивирано из оригинала (PDF) 14. 03. 2012. г. Приступљено 11. 07. 2021.

Спољашње везе

• Ptolemy's Tetrabiblos at LacusCurtius (Transcription of the Loeb Classical Library's English translation)
• Entire Tetrabiblos of J.M. Ashmand's 1822 translation.
• Ptolemy's Geography at LacusCurtius (English translation, incomplete)
• Extracts of Ptolemy on the country of the Seres (China) (English translation)
• Almagest books 1–13 The complete text of Heiberg's edition (PDF) Greek.
• Almagest books 1–6 greek with preface latin at archive.org
• Geography, digitized codex made in Italy between 1460 and 1477, translated to Latin by Jacobus Angelus at Somni. Also known as codex valentinus, it is the oldest manuscript of the codices with maps of Ptolemy with the donis projections.
• Hieronymi Cardani ... In Cl. Ptolemaei ... IIII De astrorum judiciis From the Rare Book and Special Collection Division at the Library of Congress
• Almagestū Cl. Ptolemei From the Rare Book and Special Collection Division at the Library of Congress
• Franz Boll (1894), "Studien über Claudius Ptolemaeus. Ein Beitrag zur Geschichte der griechischen Philosophie und Astrologie" In: Neue Jahrbücher für Philologie und Pädagogik, Supplementband 21,2. Teubner, Leipzig, pp. 49–244.
• Arnett, Bill (2008). „Ptolemy, the Man”. obs.nineplanets.org. Архивирано из оригинала 29. 5. 2005. г. Приступљено 24. 11. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Danzer, Gerald (1988). „Cartographic Images of the World on the Eve of the Discoveries”. The Newberry Library. Архивирано из оригинала 27. 09. 2011. г. Приступљено 26. 11. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Haselein, Frank (2007). „Κλαυδιου Πτολεμιου: Γεωγραφικῆς Ύφηγήσεως (Geographie)” (на језику: немачки и енглески). Frank Haselein. Архивирано из оригинала 18. 9. 2008. г. Приступљено 24. 11. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Houlding, Deborah (2003). „The Life & Work of Ptolemy”. Skyscript.co. Приступљено 24. 11. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Jones, Alexander (ed.) 2010. Ptolemy in Perspective: Use and Criticism of his Work from Antiquity to the Nineteenth Century. ISBN 978-90-481-2787-0.. New York: Series: Archimedes, Vol. 23.,
• Sprague, Ben (2001—2007). „Claudius Ptolemaeus (Ptolemy): Representation, Understanding, and Mathematical Labeling of the Spherical Earth”. Center for Spatially Integrated Social Science. Архивирано из оригинала 23. 01. 2013. г. Приступљено 26. 11. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Java simulation of the Ptolemaic System – at Paul Stoddard's Animated Virtual Planetarium, Northern Illinois University
• Animation of Ptolemy's Two Solar Hypotheses на сајту
• Epicycle and Deferent Demo – at Rosemary Kennett's website at the University of Syracuse
• Flash animation of Ptolemy's universe. (best in Internet Explorer)
• Online Galleries, History of Science Collections, University of Oklahoma Libraries Архивирано на сајту (18. август 2011). High resolution images of works by Ptolemy in .jpg and .tiff format.
• Codex Vaticanus graecus 1291 (Vat.gr.1291) in Vatican Digital Library - Complete reproduction of the 9th century manuscript of Ptolemy's Handy Tables.