Sintetički kanabinoidi obuhvataju mnoštvo distinktnih hemijskih klasa: klasični kanabinoidi koji su strukturno srodni sa -om, ne-klasični kanabinoidi kao što su aminoalkilindoli, 1,5-diarilpirazoli, kvinolini i arilsulfonamidi, kao i eikosanoidi srodni sa endokanabinoidima.[2]
Pre 1980-ih se pretpostavljalo da kanabinoidi proizvode njihove fiziološke i bihevioralne efekte kroz nespecifične interakcije sa ćelijskim membranama, umesto interakcija sa specifičnim za membranu vezanim receptorima. Otkriće prvih kanabinoidnih receptora tokom 1980-ih je doprinelo rezoluciji te debate. Ti receptori su široko zastupljeni kod životinja, i nađeni su kod sisara, ptica, riba, i reptila. Trenutno su poznata dva tipa kanabinoidnih receptora, nazvanih i .[1] Smatra se da postoje još nekoliko kanabinoidnih receptora.[4]
Више информација Tip, Skeleton ...
Tip
Skeleton
Ciklizacija
Kanabigerolni tip
Kanabihromenski tip
Kanabidiolni tip
Tetrahidrokanabinolni- i kanabinolni tip
Kanabielsoinski tip
iso- Tetrahidrokanabinolni- tip
Kanabiciklolni tip
Kanabicitranski tip
Glavne klase prirodnih kanabinoida
Затвори
Fitokanabinoidi, prirodni kanabinoidi, biljni kanabinoidi, i klasični kanabinoidi, su klasa kanabinoida za koju se poznato da se prirodno javlja u znatnim količinama u biljci kanabis. Oni su koncentrovani u viskoznom rezinu koji nastaje u glandularnim strukturama poznatim kao trihomi. Pored kanabinoida, rezin je bogat u terpenima, koji su u znatnoj meri odgovorni za miris biljke kanabisa.
Fitokanabinoidi su skoro nerastvorni u vodi, ali su rastvorni u lipidima, alkoholima, i drugim nepolarnim organskim rastvaračima. Međutim, poput fenola, oni formiraju u većoj meri u vodi rastvorne fenolatnesoli u jako alkalinim uslovima.
Svi prirodni kanabinoidi su izvedeni dekarboksilacijom njihovih respektivnih 2-karboksilnih kiselina () (ovaj proces je katalizovan toplotom, svetlošću, ili alkalnom sredinom).
Tipovi
Više od 85 kanabinoida je izolovano iz biljke konoplje[5] Glavne klase prirodnih kanabinoida su prikazana u tabeli sa desne strane. Sve klase su izvedene iz kanabigerolnog tipa jedinjenja i razlikuju se uglavnom u načinu ciklizacije tog prekurzora.
Tetrahidrokanabinol (), kanabidiol () i kanabinol () su najzastupljeniji prirodni kanabinoidi, i oni su najbolje istraženi. Drugi uobičajeni kanabinoidi su:
Tetrahidrokanabinol () je primarna psihoaktivna komponenta biljke. Ona olakšava umereni bol (analgetik) i poseduje neurozaštitna svojstva. ima približno jednak afinitet za i receptore.[6]
Delta-9-tetrahidrokanabinol (, ) i delta-8-tetrahidrokanabinol (), oponašaju dejstvo anandamida, neurotransmitera koji se prirodno proizvodi u telu. molekuli proizvode stanje za upotrebu kanabisa vezivanjem za kanabinoidne receptore mozga.
Kanabidiol
Kanabidiol () nije veoma psihoaktivan sam po sebi, i smatralo se da nema uticaja na psihoaktivnost.[7] Međutim, nedavne studije su pokazale da su pušači kanabisa sa visokim odnosom manje skloni da dožive šizofreniji slične simptome.[8] Ti nalazi su podržani psihološkim testovima, u kojima participanti doživljavaju manje intenzivne psihozi slične efekte kad se intravenozno administrira sa -om (mereno putem -ovog testa).[9] Kanabidiol nema afiniteta za i receptore, ali deluje kao indirektni antagonist kanabinoidnih agonista.[10] Nedavno je utvrđeno da on antagonist mogućeg novoog kanabinoidnog receptora, , GPCR koji je izražen u lat. i putamenu.[11] Za kanabidiol je takođe pokazano da deluje kao agonist receptora,[12] na koji način deluje kao antidepresant,[13][14]anksiolitik,[14][15] i neurozaštitnik.[16][17]
Kanabinol
Kanabinol () je primarni proizvod degradacije, i obično ga ima malo u svežim biljkama. sadržaj se povećava sa degradacijom tokom skladištenja, i sa izlaganjem svetlosti i vazduhu. On je veoma blago psihoaktivan. Njegov afinitet za 2 receptor veći nego za 1 receptor.[18]
Endokanabinoidi su supstance proizvedene u telu koje aktiviraju kanabinoidne receptore. Nakon otkrića prvog kanabinoidnog receptora 1988, naučnici su započeli potragu za endogenim ligandima tog receptora.
Lambert DM, Fowler CJ (2005). „The endocannabinoid system: drug targets, lead compounds, and potential therapeutic applications”. J. Med. Chem. 48 (16): 5059—87. PMID16078824. doi:10.1021/jm058183t.
Ilan, A. B.; Gevins, A.; Coleman, M.; Elsohly, M. A.; De Wit, H. (септембар 2005). „Neurophysiological and subjective profile of marijuana with varying concentrations of cannabinoids.”. Behavioural Pharmacology. 16 (5–6): 487—496. PMID16148455. doi:10.1097/00008877-200509000-00023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Morgan CJ, Curran HV (2008). „Effects of cannabidiol on schizophrenia-like symptoms in people who use cannabis”. The British journal of psychiatry: the journal of mental science. 192 (4): 306—7. PMID18378995. doi:10.1192/bjp.bp.107.046649.
Campos AC, Guimarães FS (2008). „Involvement of 5HT1A receptors in the anxiolytic-like effects of cannabidiol injected into the dorsolateral periaqueductal gray of rats”. Psychopharmacology. 199 (2). PMID18446323. doi:10.1007/s00213-008-1168-x. 2130081168неважећи.
Hayakawa, K; Mishima, K; Nozako, M; . (2007). „Repeated treatment with cannabidiol but not Delta9-tetrahydrocannabinol has a neuroprotective effect without the development of tolerance”. Neuropharmacology. 52 (4): 1079—87. PMID17320118. doi:10.1016/j.neuropharm.2006.11.005.
Devane, WA; Hanuš, L.; Breuer, A.; . (1992). „Isolation and structure of a brain constituent that binds to the cannabinoid receptor”. Science. 258 (5090): 1946—9. PMID1470919. doi:10.1126/science.1470919.
Elsohly MA, Slade D (2005). „Chemical constituents of marijuana: the complex mixture of natural cannabinoids”. Life Sci. 78 (5): 539—48. PMID16199061. doi:10.1016/j.lfs.2005.09.011.
Hanuš L, Gopher A, Almog S, Mechoulam R (1993). „Two new unsaturated fatty acid ethanolamides in brain that bind to the cannabinoid receptor”. J. Med. Chem. 36 (20): 3032—4. PMID8411021. doi:10.1021/jm00072a026.
Hanuš, L. (1987). „Biogenesis of cannabinoid substances in the plant”. Acta Universitatis Palackianae Olomucensis Facultatis Medicae. 116: 47—53. PMID2962461.
Hanuš, L.; Krejčí, Z. (1975). „Isolation of two new cannabinoid acids from Cannabis sativa L. of Czechoslovak origin”. Acta Univ. Olomuc., Fac. Med. 74: 161—166.
Hanuš, L.; Krejčí, Z.; Hruban, L. (1975). „Isolation of cannabidiolic acid from Turkish variety of cannabis cultivated for fibre”. Acta Univ. Olomuc., Fac. Med. 74: 167—172.