From Wikipedia, the free encyclopedia
Рачунарска безбедност је процес заштите рачунара и рачунарских система од нежељене употребе, угрожавања система и уљеза.[1] Под угрожавањем се сматра вид употребе рачунара у циљу наношења штете подацима, програмима или рачунарским процесима. Недостаци у рачунарској безбједности се јављају због рањивости или слабости рачунарског система, али чешће због људских фактора, односно људске грешке у подешавању система. Агент који има намјеру да угрози неки рачунарски систем, било да се ради о особи, догађају, или одређеним околностима, искориштава те слабости. Рачунарска безбједност обухвата заштиту од недоступности рачунарског система (такође: ускраћивање услуга, енгл. ), заштиту интегритета података и програма и повјерљивости и приватности података и информација.
Поље постаје значајније због повећаног ослањања на рачунарске системе, интернет[2] и стандарде бежичне мреже као што су Блутuт и вај-фај, као и због раста заступљености „паметних“ уређаја, укључујући паметне телефоне, телевизоре и разни уређаји који чине „интернет ствари“. Захваљујући својој сложености, како у погледу политике, тако и технологије, сајбербезбедност је такође један од главних изазова у савременом свету.[3]
Рањивост је слабост у дизајну, имплементацији, раду или унутрашњој контроли. Већина откривених рањивости документована је у бази заједничких рањивости и изложености (). Рањивост која се може искористити јесте она рањивост за коју постоји барем један напад који ради.[4] Контролисање рањивости система је циклус идентификовања и отклањања или ублажавања рањивости,[5] посебно у софтверу и фирмверу. То је саставни део рачунарске сигурности и сигурности рачунарске мреже.
Рањивости се могу открити помоћу скенера рањивости који анализира рачунарски систем у потрази за познатим рањивостима,[6] као што су отворени портови, несигурна конфигурација софтвера и подложност злонамерном софтверу. Претње се у правилу могу сврстати у једну од следећих категорија:
Бекдор у рачунарском систему, криптосистему или алгоритму јесте свака тајна метода заобилажења нормалне провере аутентичности или сигурности. Могу се налазити у систему по дизајну или због слабе конфигурације или бити постављени од неког нападача. Без обзира на мотиве њиховог постојања они стварају рањивост система.
или (енгл. ) napad, je pokušaj napadača da učini računar nedostupnim korisnicima kojima je on namijenjen. On onesposobljava mrežu, računar ili neki drugi dio infrastrukture na taj način da ih korisnici ne mogu koristiti
Неовлаштени корисник који има физички приступ рачунару најверојатније може директно копирати податке са њега. Они такође могу угрозити сигурност тако што ће направити модификације оперативног система, инсталирати софтверске црве, килогере, прикривене уређаје за слушање. Чак и када је систем заштићен стандардним сигурносним мерама, могуће их је заобићи покретањем другог оперативног система или алата са -а, меморије, или других средстава за покретање. Šifriranje diska i стандард за сигурни криптопроцесор (Trusted Platform Module) осмишљени су да спрече овакве нападе.
Од 2017. године се појављује нова класа мултивекторских[7] и полиморфних[8] претњи које комбинују некоилико врста напада истовремено. Полиморфни малвер мења своје карактеристике које би могле да постану препознатљиве како би избегао познате технике идентификације претњи. Те су претње класификоване као цајбер-напади пете генерације.[9]
Пецање је покушај добивања осетљивих података попут корисничких имена, лозинки и података о кредитној картици директно од корисника обмањивањем корисника.[10] Лажно представљање обично се врши преварама путем е-поште или директним слањем порука, а корисници се често упућују на уношење детаља на лажну веб страницу чији је изглед готово идентичан стварној wеб страници. Ово се може окарактерисати као пример друштвеног инжењеринга.
Нападач може са неким нивоом ограниченог приступа без ауторизације, да повиси своје привилегије или ниво приступа. На пример, стандардни корисник рачунара може бити у могућности да искористи рањивост у систему да добије приступ ограниченим подацима или чак постати „роот” и имати потпуно неограничен приступ неком систему.
Социјални инжењеринг има за циљ да увјери корисника да открије тајне попут лозинки, бројева картица итд. На пример, лажним представљањем банке или купца.[11]
Спуфинг је чин представљања као ваљаног субјекта фалсифицирањем података (попут ИП адресе или корисничког имена), како би се добио приступ информацијама или ресурсима.[12] Постоји неколико врста спуфинга, укључујући:
Мултифактор аутентикацијска метода може смањити могућност неовлаштеног приступа систему. Захтева нешто „што корисник зна” као што лозинка или ПИН и „нешто што има” као што су картице, мобител или други хардвер. То повећава сигурност, јер је неовлаштеној особи потребно и једно и друго да би добили приступ. Социјални инжињеринг и физички напади на рачунар могу се спречити само нерачунарским методама. Обука је често укључена како би се ублажио овај ризик, али чак и у високо дисциплинираним срединама напади социјалног инжењеринга и даље могу бити тешко предвидљиви.
Иако сам хардвер може представљати извор несигурности, као што је рањивост микрочипа који је злонамјерно испрограмиран током производног процеса,[13][14] hardverski bazirana ili потпомогнута рачунарска сигурност може бити алтернатива софтверском приступу. Кориштење уређаја и метода попут кључева[15], -а[16], онемогућавања УСБ портова и приступа мобилним уређајима[17], iskopčavanja nekih komponenti (kao što su web kamera ili GPS)[16] могу се сматрати сигурнијим због тога што је онда потребан физички приступ или софистицирани бекдор како би нападач успео.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.