Cijanovodonična kiselina

Ukoliko ste tražili drugo hemijsko jedinje, pogledajte članak CHN.

Cijanovodonična kiselina (pruska kiselina) je neorgansko jedinjenje^[9] sa hemijskom formulom . Ona je bezbojna, ekstremno otrovna tečnost koja ključa neposredno iznad sobne temperature na 26 °. Cijanovodonik je linearni molekul, sa trostrukom vezom između ugljenika i azota. Manje zastupljeni tautomer cijanovodonika je , vodonik izocijanid.

Cijanovodonična kiselina

Ball and stick model of hydrogen cyanide Spacefill model of hydrogen cyanide
Nazivi
naziv
Drugi nazivi Form anamonid Hidrocijanska kiselina Pruska kiselina
Identifikacija
broj	74-90-8 Y
3D model ()	interaktivna slika
	B00275
	CHEBI:18407 Y
	748 Y
	100.000.747
broj	200-821-6
KEGG[3]	C01326?
MeSH	Hydrogen+Cyanide
[4][5]	768
	MW6825000
UNII	2WTB3V159F Y
UN broj	1051
Svojstva
Hemijska formula
Molarna masa
Agregatno stanje	Veoma bleda, plava, transparentna tečnost
Miris	Ulje gorkog badema
Gustina
Rastvorljivost u vodi	Meša se
Rastvorljivost u etanol	Meša se
	75
Kiselost (pKa)	9,21[6]
Baznost (pKb)	4,79
Indeks refrakcije ()	1,2675[7]
Viskoznost	201
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Linearna
Dipolni moment	2,98
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet,
Standardna molarna entropija	113,01
Std entalpija formiranja (Δ⦵298)	-4,999 −1
Std entalpija sagorevanja Δo298	642 −1[8]
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	T+
R-oznake	R12, R26/27/28, R50/53
S-oznake	(S1/2), S16, S36/37, S38, S45, S53, S59, S61
NFPA 704	4 4 1
Tačka paljenja	−17.8 °
Tačka spontanog paljenja	538 °C (1.000 °F; 811 K)
Srodna jedinjenja
Srodne alkanski nitrili	Vodonik izocijanid Izocijanska kiselina Tiocijanska kiselina Cijanogen jodid Cijanogen bromid Cijanogen hlorid Cijanogen fluorid Acetonitril Aminoacetonitril Glikolonitril Cijanogen
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 ° [77 °], 100 ).
Y verifikuj (šta je YН ?)
Reference infokutije

Cijanovodonična kiselina je slaba kiselina sa od 9,2. Ona se delimično jonizuje u vodenom rastvoru, pri čemu se formira cijanidni anjon, ^–. Rastvor vodonik cijanida u vodi se naziva cijanovodonična kiselina. Soli cijanovodonika su poznate kao cijanidi.

ima slab, gorak, bademu sličan ukus, koji neki ljudi ne mogu da detektuju.^[10] Ovo isparljivo jedinjenje je korišteno kao inhalacioni otrov za pacove i ljude. Joni cijanida ometaju respiratorne enzime koji sadrže gvožđe.

se proizvodi na industrijskoj skali i koristi kao prekurzor mnogih hemijskih jedinjenja u opsegu od polimera do lekova.

Reference

1. „Hydrogen Cyanide - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification. Приступљено 4. 6. 2012.
2. „hydrogen cyanide (CHEBI:18407)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 18. 10. 2009. Main. Приступљено 4. 6. 2012.
3. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
4.  уреди
5. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
6. Perrin, D. D. (1982). Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution (2nd изд.). Oxford: Pergamon Press.
7. Patnaik, P. (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. 978-0-07-049439-8.
8. Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. стр. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Приступљено 3. 6. 2012.
9. Gail, E.; Gos, S.; Kulzer, R.; Lorösch, J.; Rubo, A.; Sauer, M. (2005). „Cyano Compounds, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a08_159.pub2.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
10. „Cyanide, inability to smell”. Online Mendelian Inheritance in Man. Приступљено 31. 3. 2010.

Literatura

• Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. стр. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Приступљено 3. 6. 2012.

Spoljašnje veze

• Portal Hemija