Cijanovodonična kiselina

Cijanovodonična kiselina
Ball and stick model of hydrogen cyanide	Spacefill model of hydrogen cyanide
Nazivi
	naziv
	Drugi nazivi Form anamonid; Hidrocijanska kiselina; Pruska kiselina; ;
Identifikacija
broj	74-90-8 ;
3D model ()	interaktivna slika;
	B00275
	CHEBI:18407 ;
	748 ;
	100.000.747
broj	200-821-6
KEGG	C01326?;
MeSH	Hydrogen+Cyanide
	768;
	MW6825000
UNII	2WTB3V159F ;
UN broj	1051
	; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula
Molarna masa
Agregatno stanje	Veoma bleda, plava, transparentna tečnost
Miris	Ulje gorkog badema
Gustina
Rastvorljivost u vodi	Meša se
Rastvorljivost u etanol	Meša se
	75
Kiselost (pKa)	9,21
Baznost (pKb)	4,79
Indeks refrakcije ()	1,2675
Viskoznost	201
Struktura
Oblik molekula (orbitale i hibridizacija)	Linearna
Dipolni moment	2,98
Termohemija
Specifični toplotni kapacitet,
Standardna molarna entropija	113,01
Std entalpija; formiranja (Δ⦵298)	-4,999 −1
Std entalpija; sagorevanja Δo298	642 −1
Opasnosti
EU klasifikacija (DSD)	T+
R-oznake	R12, R26/27/28, R50/53
S-oznake	(S1/2), S16, S36/37, S38, S45, S53, S59, S61
NFPA 704	4 4 1
Tačka paljenja	−17.8 °
Tačka spontanog; paljenja	538 °C (1.000 °F; 811 K)
Srodna jedinjenja
Srodne alkanski nitrili	Vodonik izocijanid; Izocijanska kiselina; Tiocijanska kiselina; Cijanogen jodid; Cijanogen bromid; Cijanogen hlorid; Cijanogen fluorid; Acetonitril; Aminoacetonitril; Glikolonitril; Cijanogen;
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 ° [77 °], 100 ).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Cijanovodonična kiselina (pruska kiselina) je neorgansko jedinjenje^[9] sa hemijskom formulom . Ona je bezbojna, ekstremno otrovna tečnost koja ključa neposredno iznad sobne temperature na 26 °. Cijanovodonik je linearni molekul, sa trostrukom vezom između ugljenika i azota. Manje zastupljeni tautomer cijanovodonika je , vodonik izocijanid.

Кратке чињенице Nazivi, Identifikacija ...

Затвори

Cijanovodonična kiselina je slaba kiselina sa od 9,2. Ona se delimično jonizuje u vodenom rastvoru, pri čemu se formira cijanidni anjon, ^–. Rastvor vodonik cijanida u vodi se naziva cijanovodonična kiselina. Soli cijanovodonika su poznate kao cijanidi.

ima slab, gorak, bademu sličan ukus, koji neki ljudi ne mogu da detektuju.^[10] Ovo isparljivo jedinjenje je korišteno kao inhalacioni otrov za pacove i ljude. Joni cijanida ometaju respiratorne enzime koji sadrže gvožđe.

se proizvodi na industrijskoj skali i koristi kao prekurzor mnogih hemijskih jedinjenja u opsegu od polimera do lekova.

Remove ads

↑
„Hydrogen Cyanide - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification. Приступљено 4. 6. 2012.
↑
„hydrogen cyanide (CHEBI:18407)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 18. 10. 2009. Main. Приступљено 4. 6. 2012.
[3]
Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
[4]
уреди
[5]
Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
[6]
Perrin, D. D. (1982). Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution (2nd изд.). Oxford: Pergamon Press.
[7]
Patnaik, P. (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. 978-0-07-049439-8.
[8]
Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. стр. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Приступљено 3. 6. 2012.
[9]
Gail, E.; Gos, S.; Kulzer, R.; Lorösch, J.; Rubo, A.; Sauer, M. (2005). „Cyano Compounds, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a08_159.pub2.
[10]
„Cyanide, inability to smell”. Online Mendelian Inheritance in Man. Приступљено 31. 3. 2010.

Remove ads

Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. стр. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Приступљено 3. 6. 2012.

[1] 
„Hydrogen Cyanide - Compound Summary”. PubChem Compound. USA: National Center for Biotechnology Information. 16. 9. 2004. Identification. Приступљено 4. 6. 2012.

[2] 
„hydrogen cyanide (CHEBI:18407)”. Chemical Entities of Biological Interest. UK: European Bioinformatics Institute. 18. 10. 2009. Main. Приступљено 4. 6. 2012.

[3] [3]
Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[4] [4]
уреди

[5] [5]
Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[6] [6]
Perrin, D. D. (1982). Ionisation Constants of Inorganic Acids and Bases in Aqueous Solution (2nd изд.). Oxford: Pergamon Press.

[7] [7]
Patnaik, P. (2002). Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill. 978-0-07-049439-8.

[8] [8]
Maxwell, G. R. (2004). Synthetic Nitrogen Products: A Practical Guide to the Products and Processes. Springer. стр. 348. ISBN 978-0-306-48225-0. Приступљено 3. 6. 2012.

[Ullmann-9] [9]
Gail, E.; Gos, S.; Kulzer, R.; Lorösch, J.; Rubo, A.; Sauer, M. (2005). „Cyano Compounds, Inorganic”. Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a08_159.pub2.

[10] [10]
„Cyanide, inability to smell”. Online Mendelian Inheritance in Man. Приступљено 31. 3. 2010.

[9]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[10]

Cijanovodonična kiselina

Wikiwand in your browser!

Cijanovodonična kiselina

Wikiwand in your browser!

Reference

Literatura

Spoljašnje veze