From Wikipedia, the free encyclopedia
Длето или секач је ручни резни алат за сечење, а то је поступак којим се један до материјала одсеца или одваја од остатка материјала. Потребна сила за одвајање се постиже ударцима чекића. Зависно од материјала који се обрађује бира се секач који има одговарајући угао клина β секача, потребну дуљину и ширину.
Длето потиче још из праисторије. Било је карактеристично за горњи палеолит, али се јавља и у млађим периодима. Ово је уска алатка са кратким сечивом, која је служила за тесање или клиновање. Длето је првобитно било од камена, а у каснијим периодима израђује се од бронзе, бакра и гвожђа.
Палеолитска кремена длета формирана су тако што се помоћу једног или више удара, уздужно одстрањује део ивице одбитка.
Место на коме се спаја платформа са које је извршено ретуширање са негативом одбитка длета представља радну ивицу оруђа, које се зове „зуб длета“ који је омогућвао да се помођу ове алатке врши урезивање и гравирање кости, рога или дрвета.
Зависно од тога са какве површине је изведено одвајање одбитка длета се могу поделити на:
Поједни типови длета типични су за поједине културе попут длета типа Ноаје, Вашон, Рес Басале.
Угао клина секача за метал добија се брушењем оштрице секача на брусној плочи, а контрола се изводи помоћу мерила угла оштрења алата. Главни делови секача су оштрица секача, тело секача и глава секача (место где удара чекић). Угао клина секача:
Врсте секача према намени:
Углови на резном алату одређују положај резне оштрице, односно положај предње и стражње површине резног дела алата. Означавање углова се врши грчким словима:
Угао клина β је угао који затварају леђна и грудна површина алата. Угао клина зависи од материјала који се обрађује и поступка обраде. Уколико је мањи угао клина, при нормалном леђном углу, за продирање резног алата је потребна мања сила. Угао клина може бити утолико мањи, ако је материјал предмета мекши. Ако је угао клина превише мали долази до лома материјала оштрице алата. Подаци о величини угла клина могу се наћи у одговарајућим таблицама, а за поједини поступак обраде.
Леђни угао α је угао између леђне површине резног алата и обрађене површине предмета обраде. Ако би он износио 0˚, леђна површина резног алата дирала би обрађену површину предмета обраде, што би доводило до великог трења, а тиме и загрејавања оштрице алата која би изгубила своју тврдоћу и трајност. Величина леђног угла мора осигурати слободно резање алата. Код обраде тврдих материјала појава трења је мања, па се за њих узимају мањи леђни углови, а већи углови клина.
Ово је двострано латерално длето на ретушираном прелому. Негативи одбитка длета често се завршавају малим, ретушираним јамичастим удубљењем. Типично је за горњи перигордијен у западној Европи.
Чопер (енгл. : секач) је једно од најпримитивнијих палеолитичких (старије камено доба) оруђа, код којег је сечиво добивено једностраним (енг. ) или двостраним (енг. ) окресивањем једнога краја облутка. Служио је у различите сврхе, најчешће за дробљење и цепање тврђих материјала (кост, дрво).[3]
Зидарска длета су типично тешка, са релативно тупом главом која пробија и ломи, пре него да сече. Често кориштена као алати за рушење, она се постављају на ударну бушилицу, пнеуматски чекић, или се ручно ударају чекићом, обично тешким маљом са неколико килограма. Та длета нормално имају , , или 1-1/8" везе. Типови зидарских длета су:[4]
Клинасто длето има зашиљени руб за чишћење очврснутог малтера. Длето се држи једном руком и удара се чекићом. Правац оштрице длета одређује да ли оно дубоко засеца или се креће дуж површине састава.
Модерна жлебаста длета је слична обичним длетима, осим што ивица ножа није равна, већ је закривљена или нагнута по пресеку. Модерна верзија је генерално уздужно улегнута, при чему оштрица и дршка типично имају исту дугу осу. Ако је косина ножа на спољној површини кривине, зазор се назива ванканалним, иначе је познат као канални. Длета са закошеном, уместо закривљене оштрице често се називају „-длетима” или „ве”-алатима за растављање.
Геометрија сечива је дефинисана полу-стандардизованим системом нумерисања који се разликује међу произвођачима и земљама порекла. За свако длето наведен је „број замаха” који изражава део круга дефинисан кривом сечива. Тај идентифкатор је обично у опсегу од #1, за равно длето, до #9, за полукружно, са додатним специјализованим длетима при вишим бројевима, као што је #11 -облика, и -алат или алат за раставње, који могу да имају чак и више бројеве, као што је #41. Оси замаха, длета су такође специфицирају по растојању од ивице једне оштрице до друге (то одговара величини круга дефинисаног ивицом сечива). Састављајући ове делове, користе се два броја да би се специфицарао облик ивице сечива, као што је „#7-20mm”. Неки произвођачи дају дијаграма на којима су графички приказани облици оштрица длета.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
