период који се протеже од пре 2,6 милиона година до 10.000. године п. н. е. From Wikipedia, the free encyclopedia
Палеолит или старије камено доба, је период који се протеже од пре 2,6 милиона година до 10.000. године п. н. е. Обележио га је настанак и развој хоминида и првобитног оруђа и оружја, најчешће од камена (треба напоменути да су нађени и остаци оруђа и оружја и од кости и рога) по чему и добија назив камено доба. Антрополози су проучавањем скелетних остатака могли да одреде физичке особине тадашњих организама.
Сама реч палеолит потиче од грчке сложенице παλαιολιθικός - од речи - παλαιός - „стар“ и λίθος - „камен“.
Палеолит смењује следеће доба - мезолит.
У геолошкој хронологији ово је епоха плеистоцена
| Доњи палеолит | Доњи плеистоцен | од пре 2,6 милиона година до пре 730.000 |
| Доњи палеолит | Средњи плеистоцен | од пре 730.000 до пре 128.000 година |
| Средњи палеолит | Горњи плеистоцен | од пре 128.000 до пре 40.000 година |
| Млађи палеолит | Горњи плеистоцен | од пре 40.000 година до пре 13.000 година |
Најстарији нађени остаци примата потичу из периода од пре 65 милиона година, а нађени су у Пургатори Хилу (САД). По налазишту су и названи лат. . Око пре 35-25 милиона година одваја се линија хоминида. Хоминиди до пре 8, односно 7 милиона година заузимају саване, током овог времена лат. -и се усправљају.
Хоминиди су прва човеколика бића. Више су личили на мајмуне али су по усправном држању и конструкцији шаке подсећали на човека. Појавили су се на Земљи пре око 3,5 милиона година на подручју Африке. Ричард Лики син чувених антрополога Луиса и Мери Лики пронашао је у Кенији 1969. године прву комплетну лобању хоминида који је у научној класификацији означен као врста аустралопитекуса.
| 1. ФАЗА | до 65 милиона година | лат. | Најстарији примат пронађен у Пургатори Хилу у САД |
| 2. ФАЗА | до 35 милиона година | Олигопитек, Еолопитек, Египтопитек, Проплиопитек | (претходници лат. -usa) |
| 3. ФАЗА | до 25 милиона година | „Избор“ - одваја се линија хоминида | први пут се јавља 32 зуба (као код савременог човека) |
| 4. ФАЗА | до 8/7 милиона година | Рамапитек (који се усправља) | запремина мозга - 400 , почиње „почовечавање“ |
| 5. и 6. ФАЗА | до 200/100.000 година | „очовечавање“
|
Овладавање ватром, карактеристике хоминида:
|
| 7. ФАЗА | почиње пре око 100.000 година | период Разумног човек и Неандерталца | запремина мозга 1200 до 2000 |
Пре око 2 милиона година у Африци се појавио први прави човек (припадник рода човек (хомо)). Он се изгледом још увек разликовао од данашњег човека. Био је нешто виши од хоминида и имао је већи мозак али је још увек ходао погрбљен а тело му је било обрасло длаком. Споразумевао се крицима и покретима руку а оно што га је чинило човеком била је вештина прављења оруђа. Зато су га научници назвали вешт човек (хомо хабилис).
Његово оруђе био је обичан камен оштрих ивица који је добијао ударањем већег камена о стену. Израда прве алатке означава почетак старијег каменог доба. Хомо хабилис| или вешти човек је оштрим каменом могао да разбије орахову љуску или корњачин оклоп, да отвори шкољку или да убије глодара али не и да лови веће животиње. Хранио се углавном биљкама, јестивим плодовима, пужевима и скакавцима. Стално је био у покрету трагајући за храном, није имао станиште а у случају непогоде склањао се под природне заклоне, као што су надстрешнице од стења. У пећине није улазио јер су их насељавали јачи од њега — пећински лав, сабљозубе мачке и други месождери. Вешти човек је користио ватру за грејање и одбрану од животиња али само ако би је нашао у природи. Кретао се у групама чија је величина зависила од расположиве хране. Прве људске заједнице су се састојале од вероватно 15 до 20 чланова, називамо их чопор или хорда пошто је у њима као и код многих животиња право јачег, вођа је увек био најснажнији мушкарац.
Пре око 1,6 милиона година настао је усправљен човек (хомо еректус). Био је растом висок скоро као савремен човек, имао је 2/3 кранијалног капацитета савременог човека. Правио је бољи алат од вештог човека, јер се служио обликованим каменом. Умео је да направи и дрвено копље помоћу кога је могао да лови и крупније животиње. Усправљен човек је био први ловац. Јео је више меса од својих предака и огртао се животињском кожом. Његово највеће достигнуће је вештина паљења ватре. Уз помоћ ватре је спремао и кувану храну, што му је вероватно продужило животни век и могао је да се брани од непријатеља. Почиње да прелази и на друге континенте.
Пре око 300 000 година појављује се хомо сапијенс (дословно „разуман човек”). Основна карактеристика је говор. По физичким одликама био је исти као и ми мада су постојале неке под врста које су се разликовале као што су неандерталци.
Неандерталац (хомо неандерталенсис) је назив за посебну врсту праисторијског човека који је насељавао Европу. Име је добио по долини речице Неандер у Немачкој, где су пронађени његови остаци. Неандерталци су били виши и снажнији од данашњег човека.
Датују се у 120.000 до 35.000 година. Сматра се да су били високи 160 до 165 , мождане запремине 1200-1600 кубних центиметара.
Дели се у три групе:
Одлике неандерталаца
Судећи према сачуваним лобањама, имали су снажне вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде. Били су изузетни ловци, користили су кремено копље, кремену секиру и боле (камење привезано за кожне каишеве које се вртећи у круг баца далеко и обмотава око животињских ногу). Често су се склањали у пећине јер су оне имале приближну температуру и лети и зими. За становање су користили само предњи део, пошто је унутрашњост била мрачна и влажна. Неандерталци су били веома напредни за своје доба. Они су први сахрањивали мртве уз одређене церемоније. У гробове су стављали храну, цвеће и оружје, што указује на то да су веровали у загробни живот. Њихове заједнице нису имале особине хорде или чопора, јер су бринули о слабима и болеснима. С пажњом су сахрањивали и оне који нису били способни за рад. Неандерталци су такође први праисторијски људи за које се зна да су живели у оквиру породице. Живот у пару и везаност за заједничко потомство представљају велики напредак у развоју људског друштва. Неандерталци су изумрли између 40.000 и 30.000 година п. н. е. а да нико не зна зашто. Могуће је да нису успели да се прилагоде новом таласу захлађења или су их можда истребили преци данашњих људи. Највероватније је да су се малобројнији неандерталци измешали са разумним човеком који је населио Европу.
Одлике Разумног човека
Између 35.000 и 20.000 година п. н. е. праисторијски људи су унапредили израду ловачког оружја и направили нова, као што су лук и стрела, коштана удица и бодљикави харпун. Открили су и коштану иглу, што им је омогућило да шију одећу, кожне чамце и да израђују накит. Они и даље живе номадским начином живота, али се, захваљујући богатом улову, дуже задржавају на једном месту. Око 20.000. године п. н. е. почели су да прелазе из Азије у Аустралију на чамцима и сплавовима, а у Америку копном, на месту данашњег Беринговог мореуза. Овом напреднијем праисторијском човеку научници су дали латински назив Хомо сапиенс сапиенс, што значи веома разуман човек. Зову га још и савремен човек.
Просечна висина је 150-200, мождана запремина 1200-2000 кубних центиметара. Распрострањеност у првих 20.000 година само у Европи, Азији и Африци, а пре око 15.000 година и у Америци.
Припадници ове врсте су и кромањонци, који су се појавили у Европи пре око 35.000. Име су добили по пећини Кромањон у јужној Француској, где су први пут пронађени њихови остаци. Са широким челом, добро дефинисаном вилицом и малим обрвичним костима, изгледали су као данашњи људи. Кромањонци су били изузетни ловци, бољи од неандерталаца. Хватали су бизоне, јелене, мамуте, ирвасе и друге животиње, о чему сведоче призори лова које су насликали на зидовима пећина.
.jpg)
Палеолитска уметност развија се у два основна облика - предметна, откривена са алаткама и оружјем и прилично добро датована и зидна, уметност осликавања зидова пећина.
Разликујемо следеће периоде:
Ова подела палеолитске уметности је прихваћена као тренутно важећа у историји уметности, међутим, скори налази у пећини Шове () у Француској знатно мењају ова раздобља, јер се цртежи нађени у њој по својој реалистичности и снази приказа могу сврстати у „класично раздобље“, иако су помоћу методе активног угљеника датирани у 32.000 година ПНЕ.
Прва сахрањивања везују се за неандерталца. Значајни локалитети:
Сви ови скелети су у положају „спавача“, благо савијени. Појављује се и црвени окер.
Оба локалитета су мустеријерска налазишта (култура Мустеријер је названа према пећини фр. , на обали Везера у Дордоњи), на којима су нађени троугаони шиљци, издужени стругачи, листолики делтоидни шиљци. У Градцу су нађена и два огњишта (ватришта). Рисовача је истраживана 1955-1961. под руководством др Бранка Гавеле. Дебљина културног слоја варирала је од 3 до 4. Овде је поред огњишта нађено и оруђе од окресаног силекса, обрађене кости и фосилни остаци праисторијских животиња. Велику пажњу привлаче они артефакти који својим одликама имају елементе култура средњег и позног палеолита.
Пронађено је оруђе типа левалоа, израђивано од карнелијана - стругачи, длета, сврдла
| милиони година | геолошка епоха | период | фосили | |
|---|---|---|---|---|
| 3.000 милиона година | АРХАЈСКА ЕРА | ЕОЗОИК | непоуздани тргови живота пред крај периода | |
| 600 милиона година | ПАЛЕОЗОЈСКА (примарна) ЕРА |
|
прве водене животиње, нема кичмењака
живот још у води,
| |
| 200 милиона година | МЕЗОЗОИК (секундарна ера) |
| ||
| 70 милиона година | ТЕРЦИЈАР (КЕНОЗОИК) |
| ||
| 1,87 милиона година | ТЕРЦИЈАР | ПЛИОЦЕН | аустралопитекуси | |
| 0,01 милиона година | КВАРТАР | живот током Квартара погледати овде |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
