Будимпешта

Будимпешта (мађ. /ˈbudɒpɛʃt/  Hu-Budapest.ogg  — Будапешт) је главни и највећи град Мађарске. Налази се на северу земље и лежи на Панонској низији. Град Будимпешта чини посебну жупанију (главни град) у склопу жупанијске поделе Мађарске, а са свих страна окружује је жупанија Пешта. Према попису из 2023. било је 1.685.342 становника, док је у широј околини живело 2.999.794 становника. Будимпешта је девети град по насељености у Европској унији и други највећи град на Дунаву.^[1][2][3]

Будимпешта мађ.
Мађарски парламент Будимски дворац и Ланчани мост Рибарска тврђава и Матијина црква Трг хероја Базилика Светог Иштвана
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Мађарска
Жупанија	Будимпешта
Основан	17. новембар 1873.
Становништво
Становништво	‍
— 2022.	1.685.342
— густина	3.208,95 ст./km2
Агломерација (2022.)	2.999.794
Географске карактеристике
Координате	47° 28′ 19″ С; 19° 03′ 01″ И
Временска зона	(), лети ()
Површина	525,2 km2
Будимпешта Будимпешта на карти Мађарске
Остали подаци
Градоначелник	Гергељ Карачоњ
Поштански број	1011–1239
Позивни број	1
Регистарска ознака
Веб-сајт

Историја Будимпеште почела је када је рано келтско насеље прерасло у римски град Аквинкум, главни град Доње Паноније. Мађари су стигли крајем 9. века, али су то подручје опљачкали Монголи током 1241/42. Поново успостављени Будим је до 15. века постао један од средишта ренесансне хуманистичке културе.^[4][5][6] Након Мохачке битке 1526. уследила је владавина Османског царства која је трајала скоро 150 година. Након поновног освајања Будима 1686, регион је ушао у ново доба просперитета, након чега је уследило уједињење Будима, Обуде и Пеште 17. новембра 1873. под именом „Будимпешта”. Будимпешта је такође постала копрестоница Аустроугарске, велике силе која се распала 1918. након Првог светског рата.^[7][8] Град је био жариште Мађарске револуције 1848. и битке за Будимпешту 1945. године, као и Мађарске револуције 1956.^[9][10]

Средишња област Будимпеште дуж Дунава је проглашена као Унескова Светска баштина и има неколико значајних споменика класичне архитектуре, међу којима су Зграда мађарског парламента и Будимски дворац.^[11] Град такође има око 80 геотермалних извора,^[12] највећи пећински систем термалне воде,^[13] другу по величини синагогу и трећу највећу зграду парламента на свету.^[14] Будимпешта привлачи око 12 милиона међународних туриста годишње, што је чини веома популарном дестинацијом у Европи.^[15]

Етимологија

Име Будимпешта настало је спајањем назива Будима и Пеште, који су се (заједно са Обудом) ујединили 1873. године.^[16] Гроф Иштван Сечењи, мађарски политичар, писац и историчар, помиње овај назив у књизи Свет, објављеној 1831. године.

О пореклу назива Будим постоји више теорија. Према првој, која потиче из средњег века, Будим је добио име по оснивачу, Бледи, претходнику и рођаку Атиле Хунског. Бледа је у мађарској литератури познат под именом Буда (мађ. ). Ову теорију подржавају и савремени историчари. Према другој теорији, назив потиче од словенске речи вода и везује се за Аквинкум, стари римски град, који се налазио на овом подручју.

Порекло назива Пеште, такође се тумачи на више начина. Једно од њих, које је забележио Клаудије Птолемеј, каже да је овде још у периоду римске владавине постојало утврђење. Назив утврђења, Птолемеј наводи као (мађ. ). Друга теорија указује на словенско порекло. Сматра се да је основа речи пећ (буг. ) и да је повезана са речи („пећина”).^[17]

Географија

Будимпешта је смештена у самом центру Панонске низије, у жупанији Пешта. Заузима 525 km² и окружена је насељима пештанске жупаније. Путем се налази 216 југоисточно од Беча, 545 јужно од Варшаве, 1565 југозападно од Москве, 1122 северно од Атине, 788 североисточно од Милана и 443 југоисточно од Прага. Од Београда је путем удаљена 378 , а од граничног прелаза Хоргош 184 .

Најнижа тачка Будимпеште је ниво Дунава, око 90 надморске висине, а највиша 529 (брдо Јанош). Град се протеже 25 у дужину (од југа ка северу) и 29 у ширину (правац исток-запад). Заузима обе обале Дунава, који улази у град са северне стране. Дунав је у делу који протиче кроз Будимпешту одувек био плитак. На средини реке налазе се и острва Обуда и Маргитсигет. Острво Чепел, највеће острво на Дунаву у Мађарској, својим северним делом обухвата 21. будимпештански округ.^[18]

Будимпешта је посебна по топографском контрасту између будимске и пештанске стране. Лева обала (Будим) је брдовита, са око 20 брда на територији града. Брда су углавном од кречњака и доломита, са пећинама које је начинила вода. Највећа пећина је сталактитна пећина Палвелђи (мађ. ), чија укупна дужина износи 7.200 . На другој страни Дунава је Пешта — потпуна супротност Будиму. Смештена у низији, на терену који се полако издиже ка истоку, да би најисточнији делови града били готово исте надморске висине као будимска брда. Пешта заузима око ⅔ површине Будимпеште.

Будимпешта је једини главни град у свету у којем се налазе термални извори. Из 125 термалних извора извире 70 милиона термалне воде дневно, са температуром и до 58 °C. Неки од ових извора имају лековита својства.^[19]

Клима

Клима у Будимпешти је умереноконтинентална. Лета су топла и пријатна, док су зиме оштре и хладне. Дугих периода без падавина нема.

Клима Будимпеште, 1971–2010
Показатељ \ Месец	.Јан.	.Феб.	.Мар.	.Апр.	.Мај.	.Јун.	.Јул.	.Авг.	.Сеп.	.Окт.	.Нов.	.Дец.	.Год.
Апсолутни максимум, °C (°F)	18,1 (64,6)	19,7 (67,5)	25,4 (77,7)	30,2 (86,4)	34,0 (93,2)	39,5 (103,1)	40,7 (105,3)	39,4 (102,9)	35,2 (95,4)	30,8 (87,4)	22,6 (72,7)	19,3 (66,7)	40,7 (105,3)
Максимум, °C (°F)	2,9 (37,2)	5,5 (41,9)	10,6 (51,1)	16,4 (61,5)	21,9 (71,4)	24,6 (76,3)	26,7 (80,1)	26,6 (79,9)	21,6 (70,9)	15,4 (59,7)	7,7 (45,9)	4,0 (39,2)	15,3 (59,5)
Просек, °C (°F)	0,4 (32,7)	2,3 (36,1)	6,1 (43)	12,0 (53,6)	16,6 (61,9)	19,7 (67,5)	22,3 (72,1)	21,2 (70,2)	16,9 (62,4)	11,8 (53,2)	5,4 (41,7)	1,8 (35,2)	11,3 (52,3)
Минимум, °C (°F)	−1,6 (29,1)	0,0 (32)	3,5 (38,3)	7,6 (45,7)	12,1 (53,8)	15,1 (59,2)	16,8 (62,2)	16,5 (61,7)	12,8 (55)	7,9 (46,2)	2,9 (37,2)	0,0 (32)	7,8 (46)
Апсолутни минимум, °C (°F)	−25,6 (−14,1)	−23,4 (−10,1)	−15,1 (4,8)	−4,6 (23,7)	−1,6 (29,1)	3,0 (37,4)	5,9 (42,6)	5,0 (41)	−3,1 (26,4)	−9,5 (14,9)	−16,4 (2,5)	−20,8 (−5,4)	−25,6 (−14,1)
Количина падавина, mm (in)	37 (1,46)	29 (1,14)	30 (1,18)	42 (1,65)	62 (2,44)	63 (2,48)	45 (1,77)	49 (1,93)	40 (1,57)	39 (1,54)	53 (2,09)	43 (1,69)	532 (20,94)
Дани са падавинама	7,3	6,1	6,4	6,6	8,6	8,7	7,2	6,9	5,9	5,3	7,8	7,2	84
Релативна влажност, %	79	74	66	59	61	61	59	61	67	72	78	80	68,1
Сунчани сати — месечни просек	62	93	137	177	234	250	271	255	187	141	69	52	1.988
UV индекс	1	2	3	5	6	7	7	6	4	3	1	1	3,8
Извор: Hungarian Meteorological Service[20] and Weather Atlas[21]

Историја

Остаци античког града Аквиникум

Позната историја Будимпеште почиње са римским градом под именом Аквинкум (), основаним око 89. године нове ере, на месту старије келтске насеобине близу места где је настала Обуда. Аквинкум је од 106. до краја 4. века био главни град провинције, доње Паноније. На месту данашње Пеште је био изграђен град (или ).

Област су око 900. године освојили Мађари, који су око једног века касније основали краљевину Мађарску. Када су је уништили Монголи, 1241, Пешта је већ била значајно место, и брзо је поново изграђена, али је Будим био седиште краљевског двора од 1247. и 1361. је постао главни град Мађарске.

Османлије су освојили већи део Мађарске у 16. веку, и прекинули су раст града: Пешту су са југа заузели 1526. године, а Будим 15 година касније. Док је Будим остао седиште османског управника, Пешта је била врло запуштена до 1686. када су је освојили хабзбуршки владари. Године 1690, Великом сеобом Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем повећава се број будимских и пештанских Срба који су већ од раније живели на овим просторима. Велики део Срба се настанио у будимском Табану. По једном податку, прве кафане у Пешти су отворили Срби - неки Блажа је 1715. отворио "неку врсту кафане" а затим Милош Радић из Сомбора прву у "данашњем кафанско-гостионичарском смислу".^[22]

Пешта је од 1723. била седиште административног апарата краљевства, који је најбрже растао у 18. и 19. веку, и иницирао изразити раст града у 19. веку.

Музеј лепих уметности

Спајање три дистрикта под једну администрацију, које је прво прописала мађарска револуционарна влада 1849. је поништено убрзо потом, по реуспостављању хабзбуршке власти. Коначно је ову одлуку спровела аутономна мађарска краљевска влада, успостављена по аустроугарској нагодби из 1867. (види Аустроугарска). Број становника „уједињене“ престонице је порастао у периоду од 1840. до 1900. на 730.000.

У 20. веку број становника је растао углавном у предграђима. Ујпешт (Нова Пешта) је више него удвостручила број становника између 1890. и 1910, а већина индустрије земље се концентрисала у граду. Људски губици Мађарске током Првог светског рата, и потоњи губитак више од половине територије краљевства (1920) је задао само привремени ударац броју становника, а Будимпешта је постала престоница мање, али сада суверене државе. До 1930. је уже градско језгро бројало милион становника, уз додатних 400.000 у предграђима.

Око трећина од 200.000 Јевреја у Будимпешти је умрла током нацистичког геноцида током немачке окупације у Другом светском рату. Град је знатно порушен у совјетској опсади током зиме 1944, а опоравио се током педесетих и шездесетих. Будимпешта је током осамдесетих поделила судбину државе када је број становника смањен услед повећане емиграције и смањења наталитета.

Становништво

Будимпешта је најнасељенији град у Мађарској и један од највећих градова у Европској унији. Број становника је последње деценије у успону. Ако се узму у обзир сва насељена места унутар Будимпештанске Метрополитан области, која је дом за 3,3 милиона људи, то износи око 34% од мађарског становништва. Године 2014. град је имао густину насељености од 3.314 људи по квадратном километру и то је најгушће насељена општина у Мађарској. Округ Ержебетварош са преко 30.000 становника по km² једно је од најгушће насељених подручја на свету.

Према попису из 2011. У Будимпешти је живело 1.729.040 људи у 906.782 домаћинстава. По националности је било 1.397.851 Мађара (80,8%), 19.530 Рома (1,1%), 18,278 Немаца (1,0%), 6.189 Румуна (0,4%), 4.692 Кинеза (0,3%) и 2.581 Словака (0,1%). На истом попису 301.943 становник Будимпеште (17,5%) није се изјаснио о својој националности. У Мађарској се људи могу определити за више од једне етничке припадности, тако да је збир националности већи од укупног становништва. У Будимпешти се налази једна од највећих јеврејских заједница у Европи.^[23][24]

Демографија

1949.	1960.	1970.	1980.	1990.	2001.	2011.	2017.
1.590.316	1.804.606	2.001.083	2.059.226	2.016.681	1.777.921	1.729.040	1.752.704

Срби у Будимпешти

Данас у Будимпешти живи преко две хиљаде Срба. Они су махом потомци далеких предака из „Чарнојевићевог јата“ који су се доселили Великом сеобом Срба 1690, али има и Срба који су се доселили почев од 90-их година 20. века и повећавају број малобројне али веома активне и живе заједнице Срба у Мађарској. Срби у Будимпешти имају своју Српску православну црквену општину са саборним храмом Великомученика Светог Георгија у Српској улици (мађ. ) близу популарне Вацке (мађ. ) улице, која је у склопу Епархије будимске. Црква је подигнута 1733. године, а 1752. године добила дозидани западни део са звоником. То је вероватно урадио пештански архитекта Адам Мајерхофер. Темпло је дуборезачки рад, који је извео 1838—1845. године билдхауер Михајло Јанић из Арада. Иконостас је осликао 1857. године Карољ Стерио. Првобитни иконостас је био рад иконописца Стефана Тенецког, и пренет је после поплаве 1838. године у Адоњ. Потпуно је уништен током једног од савезничких бомбардовања у Другом светском рату. Црквена порта садржи 43 надгробна епитафа и споменике старе од 18. века, сви су од мермера, и део њих је пренет ту након рушења српског Табанског - Будимског храма. У порти се налази зграда некадашње српске вероисповедне школе.^[25]

У Будимпешти постоји Српско забавиште, основна школа, гимназија и ђачки дом „Никола Тесла“.^[26] Српску школу похађа преко 200 ђака.

У мађарској престоници раде и Самоуправа Срба у Мађарској као и Српска самоуправа у Будимпешти.

Овде су се појављивале и Српске народне новине, које сада излазе под називом Српске недељне новине као недељник Срба у Мађарској^[27], а такође и лист Невен. Овде се уређује и Српски екран, получасовна емисија Мађарске телевизије на српском језику која се емитује недељно.

У мађарској престоници делују и квартовске (окружне) српске самоуправе као и Задужбина Јакова Игњатовића и Задужбина Саве Текелије — Текелијанум.^[28][29]

У Будимпешти ради и Српско позориште у Мађарској, а такође и КУД Табан.

Српска самоуправа у Будимпешти је 2008. године покренула Радио ритам — интернет радио-станицу која 24 часа емитује свој програм на српском језику.

Окрузи Будимпеште

Главни чланак: Окрузи Будимпеште

I

II

III

IV

V

VI

VII

VIII

IX

X

XI

XII

XIII

XIV

XV

XVI

XVII

XVIII

XIX

XX

XXI

XXII

XXIII

Будимпешта, има 23 округа (мађ. ), сваки са својом сопственом управом.

Округ	Становништво (1. јануар 2012)	Површина (km²)	Густина (/km²)	Оснивање
x	0	0	0	x
Будимпешта I округ	24 528	3,41	7 193	1873.
Будимпешта II округ	88 011	36,34	2 422	1873.
Будимпешта III округ	123 889	39,70	3 121	1873.
Будимпешта IV округ	99 050	18,82	5 263	1950.
Будимпешта V округ	27 342	2,59	10 557	1873.
Будимпешта VI округ	43 377	2,38	18 226	1873.
Будимпешта VII округ	64 767	2,09	30 989	1873.
Будимпешта VIII округ	85 173	6,85	12 434	1873.
Будимпешта IX округ	63 697	12,53	5 084	1873.
Будимпешта X округ	81 475	32,49	2 508	1873.
Будимпешта XI округ	145 510	33,49	4 345	1934.
Будимпешта XII округ	55 776	26,68	2 091	1940.
Будимпешта XIII округ	118 320	13,44	8 804	1938.
Будимпешта XIV округ	123 786	18,13	6 828	1935.
Будимпешта XV округ	79 779	26,94	2 961	1950.
Будимпешта XVI округ	68 235	33,51	2 036	1950.
Будимпешта XVII округ	78 537	54,82	1 433	1950.
Будимпешта XVIII округ	94 663	38,60	2 452	1950.
Будимпешта XIX округ	62 210	9,38	6 632	1950.
Будимпешта XX округ	63 887	12,18	5 245	1950.
Будимпешта XXI округ	76 976	25,75	2 989	1950.
Будимпешта XXII округ	51 071	34,25	1 491	1950.
Будимпешта XXIII округ	19 982	40,77	490	1994.
Укупно	1 740 041	525,13	3 314	—

Архитектура

Ланчани мост ноћу

У Будимпешти се налази велики број значајних грађевина из различитих историјских периода. Најстарије су из времена античког Рима (1. век), када се овде налазио римски град Аквиникум, али ту су и ремек дела савремене архитектуре, попут Палате уметности. Већина зграда у Будимпешти, релативно су ниске. Свега стотинак зграда имају више од 10 спратова. Ово је последица жеље да се сачува историјски градски пејзаж. Обала Дунава, Будимски дворац са околином, Авенијом Андраши и Миленијумским музејом метроа, налазе се на листи места Унеско светске баштине, па је и то разлог строгих правила које град прописује када је у питању изградња нових зграда у центру зграда.

На улицама Будимпеште могу се видети грађевине пројектоване различитим архитектонским и уметничким стиловима. Поред античке, ту су здања грађена у готском, ренесансном, византијском, барокном, класичном и неокласичном стилу, а Будимпешта је препознатљива и по архитектури сецесије.

Привреда

Саобраћај

Трг Хероја (ноћу) налази се у XIV округу

Будимски дворац

Западна железничка станица — „Њугати“

Ферихеђ () аеродром има 3 различита путничка терминала: Ферихеђ 1, Ферихеђ 2/A и Ферихеђ 2/B. Аеродром се налази источно од центра града у XVIII округу у Пештсентлеринцу ().

Будимпешта је најзначајнији мађарски путни терминус; сви главни ауто-путеви завршавају у Будимпешти. Она је такође и најзначајнији железнички терминус.

У Будиму одмах поред Ланчаног моста се налази ознака у виду споменика „Нулти километар“. Од те тачке се мере сва растојања у Мађарској. Сам споменик од мермера представља нулу.

Река Дунав протиче кроз Будимпешту на путу ка Црном мору. Будимпешта је кроз историју била важна трговачка лука.

Станица метроа „Опера“ на метро линији 1

Будимпештански метро је други најстарији на свету 1894. (после лондонског). Та метро линија на дубини од само неколико метара је првих година била са коњском вучом. Полазна станица је са Верешмарти тера где се налази и најстарија посластичарница у Мађарској Жербо која је позната по колачу Жербо коцке. Крај линије је у Варошлигету — парку близу Трга хероја. Прва метро линија се сада зове M1 или Жута линија. У потпуности је рестаурисана у оригинално стање, због туристичко — историјских вожњи. Друге три линије, M2 (црвена), M3 (плава) и М4 (зелена) су касније изграђене и воде ка другим деловима града. Ове линије се налазе на великој дубини, а црвена и зелена иду чак испод Дунава.

Види такође: Листа метро станица у Будимпешти.

Партнерски градови

• Беч
• Сарајево
• Сао Пауло
• Тел Авив
• Даблин
• Лече
• Мондрагоне
• Напуљ
• Сан Вито ал Таљаменто
• Фиренца
• Осака
• Пекинг
• Теџон
• Вилњус
• Берлин
• Франкфурт на Мајни
• Варшава
• Кјелце
• Краков
• Лисабон
• Букурешт
• Таргу Муреш
• Њујорк
• Форт Ворт
• Дамаск
• Кошице
• Суботица
• Бангкок
• Истанбул
• Кијев
• Лавов
• Загреб
• Мадрид

Види још

• Трг Хероја
• Хунгароринг
• Маргитсигет

Референце

1. Bachmann, Helena (18. 3. 2002). „Beauty and the Feast”. Time. Архивирано из оригинала 9. 10. 2008. г. Приступљено 22. 5. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. Taşan-Kok, Tuna (2004). Budapest, Istanbul and Warsaw: Institutional and spatial change. Eburon Uitgeverij. стр. 41. ISBN 978-90-5972-041-1. Приступљено 21. 5. 2013.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. Meer, Jan van der; Carvalho, Luis; Berg, Professor Leo van den (28. 5. 2014). Cities as Engines of Sustainable Competitiveness: European Urban Policy in Practice. Ashgate Publishing, Ltd. ISBN 978-1-4724-2704-5.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. Drake, Miriam A. (2003). „Eastern Europe, England and Spain”. Encyclopedia of Library and Information Science. CRC Press. стр. 2498. ISBN 0-8247-2080-6. Приступљено 22. 5. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
5. Casmir, Fred L. (1995). „Hungarian culture in communication”. Communication in Eastern Europe: The Role of History, Culture, and media in contemporary conflicts. Lawrence Erlbaum Associates. стр. 122. ISBN 0-8058-1625-9. Приступљено 21. 5. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)^{[мртва веза]}
6. Nagy, Balázs; Rady, Martyn; Szende, Katalin; Vadas, András (2016). Medieval Buda in Context. Leiden, Boston: Brill. ISBN 9789004307674. OCLC 1030542604.
7. Török, András. „Budapest”. Encarta. Архивирано из оригинала 29. 10. 2009. г. Приступљено 6. 4. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
8. Molnar, A Concise History of Hungary, Chronology pp. 15.
9. UN General Assembly Special Committee on the Problem of Hungary (1957) „Chapter II.C, para 58 (p. 20)” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 9. 10. 2022. г.CS1 одржавање: Формат датума (веза) (1.47 MB)
10. John Lukacs (1994). Budapest 1900: A Historical Portrait of a City and Its Culture. Grove Press. стр. 222. ISBN 978-0-8021-3250-5.
11. „World Heritage Committee Inscribes 9 New Sites on the World Heritage List”. Unesco World Heritage Centre. Приступљено 31. 1. 2008.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. „Hungary's, Budapest's and Balaton's Guide: Budapest's spas: Gellért, Király, Rác, Ru..'l'; l;lldas, Széchenyi, Lukács”. Guideviaggi.net. Архивирано из оригинала 28. 9. 2008. г. Приступљено 7. 7. 2009.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. „Big underground thermal lake unveiled in Budapest, Hungary”. Tvnz.co.nz. 19. 11. 2008. Архивирано из оригинала 27. 11. 2009. г. Приступљено 7. 7. 2009.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
14. „The Parliament of Hungary is the world's third largest Parliament building”. visitbudapest.travel. Архивирано из оригинала 2. 7. 2017. г. Приступљено 25. 6. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
15. „Euromonitor International's top city destinations ranking”. Euromonitor. 13. 2. 2019. Приступљено 17. 10. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
17. „Budapestcity.org”. Архивирано из оригинала 22. 03. 2016. г. (језик: мађарски)
18. Budapest; City guide Архивирано на сајту (1. јул 2015) (језик: енглески)
19. „B92; Путовања: Будимпешта”. B92.net. 26. 10. 2009. Приступљено 18. 9. 2015.
20. „Monthly Averages for Budapest, Hungary (based on data from 1970–2010)”. Hungarian Meteorological Service.
21. d.o.o, Yu Media Group. „Budapest, Hungary - Detailed climate information and monthly weather forecast”. Weather Atlas (на језику: енглески). Приступљено 03. 07. 2019.
22. "Политика", 17. март 1940
23. Мађарска централна статистичка база (језик: мађарски)
24. Попис у Мађарској, 2011 (језик: мађарски) (језик: енглески)
25. Српски институт, интернет база података, Будимпешта
26. "Српске недељне новине", Будимпешта 2017.
27. „Српске народне новине”. Snnovine.com. Приступљено 18. 9. 2015.
28. Politika, ONLINE (16. 12. 2009). „Политика; Признања Задужбине Јакова Игњатовића”. Politika.rs. Приступљено 18. 9. 2015.
29. Живковић, Славољуб (31. 12. 2007). „Политика; Обнова Текеланијума”. Politika.rs. Архивирано из оригинала 24. 09. 2015. г. Приступљено 18. 9. 2015.

Литература

• Поповић, Душан Ј. (1952). Срби у Будиму од 1690 до 1740. Београд: Српска књижевна задруга.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Туристичка организација Будимпеште
• Универзитет у Будимпешти