Готичка архитектура

Као готичку архитектуру означавамо европску архитектуру врхунца и позног доба уметности средњег века која је изграђена у готичком стилу. Као архитектонски самосвојни стил настаје у 12. веку у средњој Француској, тачније у области Ил де Франс у коју спада и град Париз и одатле се као „француски извозни производ“ раширила у већину земаља западне и средње Европе и врло брзо се проширила у Енглеску, касније на Иберијско полуострво, у Немачку и друге земље западне Европе. У Италији је готика створила посебну мешавину са романиком, антиком и византијским стилом, дошла је ту мало касније и замењује се ренесансом архитектуром. Још на почетку 16. века првенствено у средњој Европи настајала су у основи готичка дела.

Thumb — Западно прочеље катедрале Нотр Дам у Паризу

Назив „готика“ увели су италијански хуманисти који су је погрешно повезали с „Готима“ чије се уметност сматрала варварском и ово доба су означавали као „мрачно доба“ средњег века, а саму готику су сматрали уметношћу „без имало доброг укуса“. Неки архитекти су имали велико уважавање за значај готичке архитектуре (као Франческо Боромини) и њихова дела, у којима су употребљавали готичке елементе понекад су погрешно сврставана у тзв. барокну готику. Готика је шире опет била примана у 19. веку када су реконструисана готичка дела и у то је доба готика била проглашена у Немачкој за „немачки народни стил“. У 19. и 20. веку појавио се и уметнички правац под именом неоготика који се развијао у Енглеској и САД и инспирисао се делима готике.

Уопштено о готичкој уметности видети чланак готика.

Готичка архитектура је настала трансформацијом, монументализацијом и смишљањем нових архитектонских елемената у познороманичкој архитектури у Француској у области Ил де Франс и притом се напаја елементима из романичке архитектуре Нормандије и Бургундије, као и даљих области. Најкарактеристичнији елемент преломљени лук преузет је са Сицилије а од Арапа је дошао ребрасти свод.

Готика је обележена системом архитектонске изградње који се супротстављао античкој и класичној архитектури. У изградњи катедрала се употребљавала као већ и у романичкој архитектури латински крст и подужну основу.

Крстасти ребрасти сводови први пут су се примењивали у готици. У романичкој архитектури примењивани суполуобличасти сводови на квадратној основи са четири лука. У готици се примењују два дијагонално постављена лука који могу да се поставе изнад сваке основе, па и полигоналне, и тако засводе простор на овај нови начин.
Велики прозори и високи зидови карактеристични су за готичку архитектуру, за разлику од дотадашњих у романици, носећих тешких зидова са малим прозорским отворима. Крстасти ребрасти сводови, скелетна конструкција и преломљени лук омогућили су у готичким грађевинама велике отворе који су донели светлост и прозрачност у унутрашњи простор катедрала. Типичан елеменат је била розета која је постављана изнад портала на репрезентативној фасади објекта. Практично сваки елемент у готичкој архитектури је носећи. Архитекти готике нису употребљавали прецизне прорачуне, експериментисали су и учили на грешкама и тако постизали задивљујуће грађевинске резултате.
Наглашавање вертикала типично је за готичку архитектуру. Сводови у катедралама достизали су висину до 48 m. Поједини градови су се утркивали у тежњи за што вишим и велелепнијим катедралама. Тежило се постављању пропорције између висине и ширине грађевине.
Витки и високи стубови на полигоналним основама такође су карактеристични за ову архитектуру.
Орнаменти су били сложени из геометријских облика и примењени су мотиви из биљног и животињског света.

Готичка архитектуру можемо поделити на следећа раздобља:

Раноготичка архитектура- око 1140. у Немачкој 1220—1520.
Архитектура високе готике- 1200. у Француској, 1250. у Немачкој, 1350. у Енглеској
Архитектура позне готике- од 1350—1550.

Перпендикуларни стил је касна стилска фаза у енглеској готској архитектури. Фазу позне готске архитектуре у Енглеској, временски подударна са пламеним стилом у Француској, карактеришу богати визуелни ефекти и декорације. Доминирају вертикалне линије како на фасадама тако и на чипкастој каменој декорацији око прозора, прозорски оквири добијају знатно веће димензије, а унутрашњост се претвара у јединствен вертикално усмерен простор. Били су популарни „ лепезасти“ украси који висе с танких стубова или свода. Најстарији сачувани пример је хор катедрале у Глостеру (изградња започета 1335). Друга значајна здања су катедрала Кингс колеџ у Кембриџу (1446—1515) и Капела Хенрија ВИИ у Вестминстерској опатији. У XВИ веку додавање ренесансних елемената архитектури у перпендикуларном стилу довело је до развоја Тјудор стила.^[1]

За прву готичку катедралу уопште сматра се доградња бенедиктинског манастира Сен Дени који је настао у првој половини 12. века. Новим начином је спојено неколико елемената тако да је створена целина која се сматра праузором за све касније настале готичке катедрале, што је у првом реду примена крстастог ребрастог свода, прочеље са монументалним порталом и паром торњева, велики прозорски отвори украшени витражима, скелетни систем градње и пренос терета свода помоћу контрафора, масивних спољних подупирача прислоњених уз зидове.

Готички стил је поред античког система поретка стубова (ренесанса, барок, класицизам) и модерне архитектуре (пуризам, конструкционизам, функционализам), најзначајнији употребљавани систем градње у средњоевропској архитектури. И ако је готика била схваћена као реакција на античку традицију, трудила се да своја схватања надовеже на антику. Употребљавала је античке стубове, аркаде између бродова катедрала (Сен Дени, Нотр Дам у Паризу, Ремсу итд.).

Готичка архитектура тежи ка монументалности, помпезности, бесконачној дужини, ширини и висини грађевине, која је дословно изазивала вртоглавицу и изграђена је на самој граници носивости за примењене материјале у градњи.

Најзначајнија тројка француских катедрала која представља даљу фазу развоја готичке архитектуре у Француској.

Петобродна катедрала Нотр Дам (1163—1245) у Паризу је изванредна грађевина већ својом величином, јер је 130 m дуга а висина свода досеже 35 m. Запажања вредна је, јединствена сводна крстасто-ребраста конструкција састављена од шест елемената којом је покривен главни брод и трансепт (попречни брод), - као и западно прочеље са скулптурама француских краљева.

Катедрала у Шартру је најпознатија Богородичина црква у Француској. Била је изграђена после пожара 1194. године. Због тога јер је свака нова црква требало да буде велелепнија и лепша од претходне она је виша од цркве Нотр Дам у Паризу. Делује ипак мало тешко јер употребљава предимензионисане грађевинске елементе и делује као вечита грађевина што је очито био главни циљ градње.

Последња од тројке катедрала је катедрала у Ремсу. Била је грађена после пожара 1210. године. Њу карактерише првенствено употреба великог броја скулптура којима је западно прочеље практично преплављено.

Италија

Италија такву готику као што је била у Ил де Франсу никада није примила и ту се комбинује у једној специјалној варијанти готике стил романике и византијски елементи и утицаји и веома је разноврсна. Готика у Италији није нашла примену готичке конструкције зидања и овде не би тако лако нашли потпорни систем и скелетну конструкцију и изузетно је декоративног карактера.

Пиринејско полуострво ([Шпанија и Португал)

Краљевина на Пиринејском полуострву (Шпанија и Португал) је била близу Француске и била је политички и војни савезник против Арапа. То се огледало у целом реду готичких грађевина иако је долазило до помака у одређеним грађевинским навикама. Као и у Италији, и ту је архитектура веома разноврсна од монументалне архитектуре у Каталонији до утицаја арапске архитектуре у Севиљи и Палма де Мајорки.

Енглеска

Готика је у енглеском поднебљу попримила интересантне особине са сасвим несвакидашњим изгледом, делом због тога што се постављала као ривал Француској у политичком смислу и није никада дошло до преузимања француске готике. Енглези су примали опрезно елементе готичке архитектуре и спојили су их са личном архитектонском традицијом. Ипак је у Енглеској деловао ред француских градитеља.

Холандија

Готика у Холандији је смеса посебних француских и енглеских утицаја. Значајне готичке грађевине поред цркава су и грађевине које изражавају моћ градова као цеховске и општинске куће.

У немачком говорном подручју које укључује и Чешку готика је била преузета најкомплетније и била је широко распрострањена. У почетку у архитектури се сусрећемо са мноштвом романских елемената и готичких елемената с тим да се романички елементи постепено губе. Јавља се просветљен хор и видљив потпорни систем који се надовезује на француске узоре. У Чешкој у доба готике такође настају значајне цркве. После Хуситских побуна градитељи су се из Прага преселили у Аустрију. У доба када је у Италији започела ренесанса, архитектура иза Алпа имала је још увек у основи готички изглед иако се изоловано јављају елементи ренесансе.

Катедрала Нотр Дам у Паризу,
Катедрала у Шартру,
Манастирска црква Сен Дени прототип западне фасаде
Нотр Дам де Лаон

Катедрала у Шартру, Француска,
Катедрала у Ремсу, Француска,
Катедрала Нотр Дам у Паризу, Француска,
Катедрала у Солсберију, Енглеска,
Катедрала у Велсу, Енглеска,
Катедрала у Улму, Немачка,
Црква Св. Лоренса у Нирнбергу, Немачка,
Катедрала у Келну, Немачка,
Катедрала у Антверпену, Холандија,
Катедрала у Бургосу, Шпанија,
Катедрала у Фиренци, Италија,
Катедрала у Орвијету, Италија,
Дуждева палата у Венецији, Италија.

[1]
Енциклопедија Британика (сажето издање) 6 М-П. Издају ПОЛИТИКА, НМ НАРОДНА КЊИГА. Година издавања 2005. Стр. Бр.184.

Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.
Istorija Umetnosti, HW Janson, Beograd 1982.
Opšta istorija umetnosti, Đina Piskel, Beograd 1974.
Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.

Brandon, Raphael; Brandon, Arthur (1849). An analysis of Gothick architecture: illustrated by a series of upwards of seven hundred examples of doorways, windows, etc., and accompanied with remarks on the several details of an ecclesiastical edifice. Archive.org, from Internet Archive
Bechmann, Roland (2017). Les Racines des Cathédrales (на језику: француски). Payot. ISBN 978-2-228-90651-7.
Burton, Janet B.; Kerr, Julie (2011). The Cistercians in the Middle Ages. Monastic orders. Volume 4 (Illustrated изд.). Boydell Press. ISBN 9781843836674.
Bony, Jean (1983). French Gothic Architecture of the Twelfth and Thirteenth Centuries. University of California Press. ISBN 978-0-520-02831-9.
Ching, Francis D.K. (2012). A Visual Dictionary of Architecture (2nd изд.). John Wiley & Sons, Inc. ISBN 978-0-470-64885-8.
Der Manuelian, Lucy (2001). „Ani: The Fabled Capital of Armenia”. Ур.: Cowe, S. Peter. Ani: World Architectural Heritage of a Medieval Armenian Capital. Leuven Sterling. ISBN 978-90-429-1038-6.
Ducher, Robert (1988). Caractéristique des Styles (на језику: француски). Flammarion. ISBN 978-2-08-011539-3.
Fiske, Kimball (1943). The Creation of the Rococo. Philadelphia Museum of Art.
Fletcher, Banister (2001). A History of Architecture on the Comparative Method. Elsevier Science & Technology. ISBN 978-0-7506-2267-7.
Garsoïan, Nina G. (2015). „Sirarpie Der Nersessian (1896–1989)”. Ур.: Damico, Helen. Medieval Scholarship: Biographical Studies on the Formation of a Discipline: Religion and Art. Routledge. ISBN 978-1-317-77636-9.
Giese, Francine; Pawlak, Anna; Thome, Markus (2018). Tomb – Memory – Space: Concepts of Representation in Premodern Christian and Islamic Art (на језику: немачки). Walter de Gruyter GmbH & Co KG. ISBN 9783110517347.
Grodecki, Louis (1977). Nervi, Luigi, ур. Gothic Architecture. In collaboration with Anne Prache and Roland Recht, translated from French by I. Mark Paris. Abrams Books. ISBN 978-0-8109-1008-9.
Harvey, John (1950). The Gothic World, 1100–1600. Batsford. ISBN 978-0-00-255228-8.
Hughes, William; Punter, David; Smith, Andrew (2015). The Encyclopedia of the Gothic. John Wiley & Sons. ISBN 9781119210412.
Jones, Colin (1999). The Cambridge Illustrated History of France. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-66992-4.
Lang, David Marshall (1980). Armenia: Cradle of Civilization. Allen & Unwin. ISBN 9780049560109.
Martindale, Andrew (1993). Gothic Art. Thames and Hudson. ISBN 978-2-87811-058-6.
McNamara, Denis (2017). Comprendre l'Art des Églises (на језику: француски). Larousse. ISBN 978-2-03-589952-1.
Mignon, Olivier (2017). Architecture du Patrimoine Française - Abbayes, Églises, Cathédrales et Châteaux (на језику: француски). Éditions Ouest-France. ISBN 978-27373-7611-5.
Mignon, Olivier (2015). Architecture des Cathédrales Gothiques (на језику: француски). Éditions Ouest-France. ISBN 978-2-7373-6535-5.
Mitchell, Ann (1968). Cathedrals of Europe. Great Buildings of the World. Hamlyn. ASIN B0006C19ES.
Oggins, R.O. (2000). Cathedrals. Metrobooks. Friedman/Fairfax Publishers. ISBN 9781567993462. Приступљено 6. 10. 2010.
Pevsner, Nikolaus (1964). An Outline of European Architecture. Pelican Books. ISBN 978-0-14-061613-2.
Poisson, Georges; Poisson, Olivier (2014). Eugène Viollet-le-Duc (на језику: French). Paris: Picard. ISBN 978-2-7084-0952-1. Непознати параметар |DUPLICATE_ref= игнорисан (помоћ)
Raeburn, Michael (1980). „The Middle Ages”. Ур.: Coldstream, Nicola. Architecture of the Western World. With a foreword by Sir Hugh Casson. Rizzoli International. ISBN 978-0-8478-0349-1.
Renault, Christophe; Lazé, Christophe (2006). Les Styles de l'architectue et du mobilier (на језику: француски). Gisserot. ISBN 978-2-87747-465-8.
Scott, Robert A. (2003). The Gothic enterprise: a guide to understanding the Medieval cathedral. University of California Press. ISBN 978-0-520-23177-1.
Stewart, Cecil (1959). History of Architectural Development: Early Christian, Byzantine and Romanesque Architecture. Longman.
Swaan, Wim (1988). The Gothic Cathedral. Omega Books. ISBN 978-0-907853-48-0.
Rice, David Talbot (1972). The Appreciation of Byzantine Art. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-211922-3.
Texier, Simon (2012). Paris Panorama de l'architecture de l'Antiquité à nos jours (на језику: француски). Parigramme. ISBN 978-2-84096-667-8.
Toman, Rolf (2007). Néoclassicisme et Romantisme. Ulmann. ISBN 978-3-8331-3557-6.
Vasari, Giorgio (1907). Brown, Gerald Baldwin; Maclehose, Louisa, ур. Vasari on Technique: Being the Introduction to the Three Arts of Design, Architecture, Sculpture and Painting, Prefixed to the Lives of the Most Excellent Painters, Sculptors and Architects. J. M. Dent & Co.
Vasari, Giorgio (1991). The Lives of the Artists. Translated with an introduction and notes by J.C. and P. Bondanella. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-953719-8.
Wenzler, Claude (2018). Les cathédrales gothiques: Un défi médiéval (на језику: француски). Éditions Ouest-France. ISBN 978-2-7373-7712-9.
Buttitta, Antonino, ур. (2006). Les Normands en Sicile. Musée de Normandie. ISBN 978-88-7439-328-2.
Fletcher, Banister; Cruickshank, Dan, , Architectural Press, 20th edition, 1996 (first published 1896). Fletcher, Sir Banister; Cruickshank, Dan (1996). Sir Banister Fletcher's a History of Architecture. Architectural Press. ISBN 978-0-7506-2267-7.. Cf. Part Two, Chapter 14.
Bumpus, T. Francis (1928). The Cathedrals and Churches of Belgium. T. Werner Laurie. ISBN 978-1-313-40185-2.
Clifton-Taylor, Alec (1967). The Cathedrals of England. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-18070-9.
Gardner, Helen; Kleiner, Fred S.; Mamiya, Christin J. (2004). Gardner's Art Through the Ages. Thomson Wadsworth. ISBN 978-0-15-505090-7.
Harvey, John (1961). English Cathedrals. Batsford. ASIN B0000CL4S8.
Huyghe, René, ур. (1963). Larousse Encyclopedia of Byzantine and Medieval Art. Hamlyn. ISBN 978-0-600-02357-9.
Icher, Francois (1998). Building the Great Cathedrals. Abrams Books. ISBN 978-0-8109-4017-8.
Simson, Otto Georg (1988). The Gothic cathedral: origins of Gothic architecture and the medieval concept of order. ISBN 978-0-691-09959-0.
Glaser, Stephanie, "The Gothic Cathedral and Medievalism," in: Falling into Medievalism, ed. Anne Lair and Richard Utz. Special Issue of UNIversitas: The University of Northern Iowa Journal of Research, Scholarship, and Creative Activity, 2.1 (2006). (on the Gothic revival of the 19th century and the depictions of Gothic cathedrals in the Arts)
Moore, Charles (1890). Development & Character of Gothic Architecture. Macmillan and Co. ISBN 978-1-4102-0763-0.
Rudolph, Conrad ed., A Companion to Medieval Art: Romanesque and Gothic in Northern Europe, 2nd ed. (2016)
Tonazzi, Pascal. Florilège de Notre-Dame de Paris (anthologie), Editions Arléa, Paris. 2007. 978-2-86959-795-2.
Wilson, Christopher (2005). The Gothic Cathedral – Architecture of the Great Church. Thames and Hudson. ISBN 978-0-500-27681-5.
Summerson, John (1983). Architecture in Britain, 1530–1830. Pelican Books. ISBN 978-0-14-056003-9.
Swaan, Wim. Art and Architecture of the Late Middle Ages. Omega Books. ISBN 978-0-907853-35-0.
Tatton-Brown, Tim; Crook, John (2002). The English Cathedral. New Holland Publishers. ISBN 978-1-84330-120-2.
Ceccarini, Patrizio (2013). La structure fondatrice gothique. Théologie, sciences et architecture au XIIIe siècle à Saint-Denis (tomeI). ISBN 978-2-336-30184-6.
Ceccarini, Patrizio (2013). Le système architectural gothique. Théologie, sciences et architecture au XIIIe siècle à Saint-Denis (tomeII). L'Harmattan Editions Distribution. ISBN 978-2-336-30185-3.
Rivière, Rémi; Lavoye, Agnès. La Tour Jean sans Peur, Association des Amis de la tour Jean sans Peur. 2007. 978-2-95164-940-8.

Holbeche Bloxam, Matthew (1841). Gothic Ecclesiastical Architecture, Elucidated by Question and Answer.

[1] [1]
Енциклопедија Британика (сажето издање) 6 М-П. Издају ПОЛИТИКА, НМ НАРОДНА КЊИГА. Година издавања 2005. Стр. Бр.184.

[1]