Aligator (lat. ) je rod krokodila iz familije . Dve postojeće vrste su Američki aligator () i Kineski aligator (). Osim toga, poznato je nekoliko izumrlih vrsta aligatora na osnovu fosilnih ostataka. Aligatori su se prvi put pojavili tokom oligocenske epohe pre oko 37 miliona godina.[1]
Кратке чињенице Naučna klasifikacija, Tipska vrsta ...
Затвори
Naziv „aligator” je verovatno anglikovana forma šp. , španske reči sa značenjem „gušter”, kojom su rani španski istraživači i naseljenici u Floridi nazivali aligatore.[2] Kasnija engleska spelovanja imena su bila i .[3]
Aligatori žive u slatkovodnim staništima kao što su bare, reke i močvare. Iako imaju teško telo i spor metabolizam, aligatori mogu postići brzinu od 30 mph. Njihov plen su uglavnom manje životinje koje ubiju i pojedu jednim ugrizom. Oni mogu ubiti i veći plen odvlačeći ga pod vodu da se utopi. Plen koji ne mogu progutati odjednom ostave da trune ili ga grizu dok ne otkinu komade dovoljno male za gutanje odjednom. Aligatori su solitarne (samotnjačke) životinje, a najveći, mužjaci i ženke, brane svoju teritoriju. Manji aligatori imaju veću tolerenciju prema drugim jedinkama, koje su slične veličine.
Aligatori se pare sezonski, za vreme proljeća kad se voda ugreje. Ženka polaže jaja u gnezdo koje deluje kao inkubator. Svoja jaja će štititi dok se ne izlegu. Mlade će štititi godinu dana, ako ostanu na tom prostoru. Obe vrste su tamnije po boji, gotovo crne (iako kineski aligator ima svetlijih tonova). Kod aligatora se mogu videti samo gornje čeljusti kad su usta zatvorena (kod pravih krokodila se vide svi zubi), mada mnoge deformacije čeljusti kod životinja otežavaju identifikaciju.
Prosečni odrasli američki aligator je težak 360 kg i dugačak 4 m, mada oni ponekad narastu do 4,4 m i imaju preko 450 kg.[4] Najveći ikad zabeležen aligator, pronađen u Luizijani, bio je dug 5,84 m.[5] Kineski aligator je manji, retko premašuje 2,1 m dužine, i teži znatno manje, tako da mužjaci retko imaju više od 45 kg.
Odrasli aligatori su crni ili tamno maslinasto-smeđi sa belom donjom stranom, dok mladi aligatori imaju jarko kontrasne bele ili žute belege koje se vremenom gube.[6]
Prosečni životni vek aligatora nije meren.[7] Godine 1937, odrasli primerak je donet u Beogradski zoološki vrt u Srbiju iz Nemačke. On je danas stariji od 80 godina.[8] Mada nema validnih podataka o njegovom datumu rođenja, ovaj aligator, zvanično nazvan Muja, smatra se najstarijim aligatorom koji živi u zatočeništvu.[9]
Aligatori i kajmani su se podelili u Severnoj Americi tokom ranog tercijara ili kasne krede (pre oko 53 miliona do oko 65 miliona godina).[10][11] Kineski aligator se odvojio od američkog aligatora pre oko 33 miliona godina[10] i verovatno potiče od loze koja je prešla Beringov kopneni most tokom neogena. Savremeni američki aligator je dobro predstavljen u fosilnim zapisima pleistocena.[1] Puni mitohondrijski genom aligatora je sekvencioniran 1990-ih.[12] Potpuni genom, objavljen 2014. godine, sugeriše da je aligator evoluirao mnogo sporije od sisara i ptica.[13]
Rod Alligator pripada potporodici Alligatorinae, koja je sestrinski takson sa Caimaninae (kajmanima). Zajedno, ove dve potfamilije čine porodicu Alligatoridae. Donji kladogram prikazuje filogeniju aligatora.[14][15]
Alligatoridae |
|
Caimaninae |
|
Alligatorinae |
|
Ceratosuchus burdoshi† |
|
|
Hassiacosuchus haupti† |
|
|
Navajosuchus mooki† |
|
|
|
Wannaganosuchus brachymanus† |
|
|
Arambourgia gaudryi† |
|
|
|
Allognathosuchus polyodon† |
|
|
Allognathosuchus wartheni† |
|
|
Procaimanoidea kayi† |
|
|
|
Alligator |
|
|
|
|
|
|
|
|
Postojeće vrste
Више информација Slika, Naučno ime ...
Slika | Naučno ime | Ime | Distribucija |
| | Američki aligator | Teksas do Severne Karoline, Sjedinjene Države |
| | Kineski aligator | istočna Kina. |
Затвори
Aligator u Zoološkom vrtu u Kanberi u Australiji
Brochu, C.A. (1999). „Phylogenetics, taxonomy, and historical biogeography of Alligatoroidea”. Memoir (Society of Vertebrate Paleontology). 6: 9—100. JSTOR 3889340. doi:10.2307/3889340.
Morgan, G. S., Richard, F., & Crombie, R. I. (1993). The Cuban crocodile, Crocodylus rhombifer, from late quaternary fossil deposits on Grand Cayman. Caribbean Journal of Science, 29(3-4), 153-164. „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 3. 2014. г. Приступљено 28. 3. 2014.
Pan, T.; Miao, J.-S.; Zhang, H.-B.; Yan, P.; Lee, P.-S.; Jiang, X.-Y.; Ouyang, J.-H.; Deng, Y.-P.; Zhang, B.-W.; Wu, X.-B. (2020). „Near-complete phylogeny of extant Crocodylia (Reptilia) using mitogenome-based data”. Zoological Journal of the Linnean Society. 191 (4): 1075—1089. doi:10.1093/zoolinnean/zlaa074.
Green RE, Braun EL, Armstrong J, Earl D, Nguyen N, Hickey G, Vandewege MW, St John JA, Capella-Gutiérrez S, Castoe TA, Kern C, Fujita MK, Opazo JC, Jurka J, Kojima KK, Caballero J, Hubley RM, Smit AF, Platt RN, Lavoie CA, Ramakodi MP, Finger JW, Suh A, Isberg SR, Miles L, Chong AY, Jaratlerdsiri W, Gongora J, Moran C, Iriarte A, McCormack J, Burgess SC, Edwards SV, Lyons E, Williams C, Breen M, Howard JT, Gresham CR, Peterson DG, Schmitz J, Pollock DD, Haussler D, Triplett EW, Zhang G, Irie N, Jarvis ED, Brochu CA, Schmidt CJ, McCarthy FM, Faircloth BC, Hoffmann FG, Glenn TC, Gabaldón T, Paten B, Ray DA (2014). „Three crocodilian genomes reveal ancestral patterns of evolution among archosaurs”. Science. 346 (6215): 1254449. PMC 4386873 . PMID 25504731. doi:10.1126/science.1254449.
Hastings, A. K.; Bloch, J. I.; Jaramillo, C. A.; Rincon, A. F.; MacFadden, B. J. (2013). „Systematics and biogeography of crocodylians from the Miocene of Panama”. Journal of Vertebrate Paleontology. 33 (2): 239. S2CID 83972694. doi:10.1080/02724634.2012.713814 .
Brochu, C. A. (2011). „Phylogenetic relationships of Necrosuchus ionensis Simpson, 1937 and the early history of caimanines”. Zoological Journal of the Linnean Society. 163: S228—S256. doi:10.1111/j.1096-3642.2011.00716.x .
- The Culinary Herpetologist. p. 132.
- Leak, Fred W. (1987). A Further Analysis of Florida Alligator Meat as a Wholesome Food Product. Florida Department of Agriculture and Consumer Services, Division of Marketing.
- Thorbjarnarson, J.; Wang, X.; Schaller, G.B. (2010). The Chinese Alligator: Ecology, Behavior, Conservation, and Culture. Johns Hopkins University Press. стр. 153. ISBN 978-0-8018-9348-3. Приступљено 17. 10. 2019.
- Deutsch, J. (2018). We Eat What? A Cultural Encyclopedia of Unusual Foods in the United States. ABC-CLIO. стр. 3—4. ISBN 978-1-4408-4112-5. Приступљено 17. 10. 2019.
- „Alligator Leather”. Conservation and Arts Materials Encyclopedia Online. Museum of Fine Arts, Boston. Приступљено 13. 6. 2019.
- „Early Wild Harvest History”. Louisiana Alligators. Louisiana Alligators. Архивирано из оригинала 26. 02. 2023. г. Приступљено 13. 6. 2019.
- Abram, Mendal. „The History of Alligator Skin Tanning”. Louisiana Alligators. Louisiana Alligators. Приступљено 16. 6. 2019.
- Andrew, Tarantola (5. 6. 2014). „Giz Explains: How Leather Is Slowly Killing The People And Places That Make It”. Gizmodo. Gizmodo. Приступљено 16. 6. 2019.
- Daphny, Raes. „Vegetable-Tanned Vs. Chrome-Tanned Leather”. Daphny Raes. Daphny Raes. Архивирано из оригинала 29. 09. 2020. г. Приступљено 16. 6. 2019.
- „Major step forward for environmentally friendly leather tanning”. CORDIS EU Research Results. European Commission. Приступљено 16. 6. 2019.
- Sumita, Dixit; Premendra, D. Dwivedi; Mukul, Das; Ashish, Yadav (16. 10. 2014). „Toxic hazards of leather industry and technologies to combat threat: a review”. Journal of Cleaner Production. 87: 40. Приступљено 16. 6. 2019.
- Ward, Alexander (13. 2. 2018). „What is Anthrax, how dangerous is it and why is the US so concerned about sending out samples?”. Independent. Independent. Архивирано из оригинала 2015-05-30. г. Приступљено 16. 6. 2019.
- Maurice, John. „Tannery pollution threatens health of half-million Bangladesh residents”. Sci Flo Public Health. Bulletin of the World Health Organisation. Приступљено 16. 6. 2019.
Potražite
alligator u Vikirečniku, slobodnom rečniku.
Vikicitat ima citate vezane za članak
Aligator.