16. септембар

16. септембар (16.9.) је 259. дан у години по грегоријанском календару (260. у преступној години). До краја године има још 106 дана.

Догађаји

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

• 681 — У византијској престоници Константинопољу, под покровитељством цара Константина IV, закључен Шести васељенски сабор.
• 1810 — Мигел Хидалго, парохијски свештеник у Долоресу, Гванахуато, је одржао говор Вапај Долореса својим парохијанима, започевши Мексички рат за независност од Шпаније.
• 1859 — Шкотски истраживач Дејвид Ливингстон у источној Африци открио велико језеро Њаса, које сада деле Малави, Танзанија и Мозамбик.
• 1908 — Аустроугарска и Руска Империја се споразумели да се Аустроугарска не противи отварању Босфора за руске бродове, а Русија аустроугарској анексији Босне и Херцеговине, чиме је окончана Анексиона криза. Русија и Србија под притиском Аустроугарске и Немачке у марту 1909. признале анексију.
• 1920 — Бомба сакривена у кочијама је експлодирала испред седишта банке Џ. П. Морган у Њујорку, усмртивши 38 особа и ранивши око 400.
• 1941 — Ирански шах Реза Шах Пахлави абдицирао у корист 22-годишњег принца Мохамеда Резе Пахлавија. Абдикацију изнудили Уједињено Краљевство, САД и СССР због шахове пронемачке политике.
• 1959 — Зирокс је представио Xerox 914, први модерни фотокопир апарат, који је изумео амерички физичар Честер Карлсон.
• 1963 — Малаја, Сингапур, Северни Борнео (данашњи Сабах) и Саравак су се ујединили у Малезију.
• 1966 — Извођењем опере Самјуела Барбера „Антоније и Клеопатра“ отворена нова зграда Метрополитен опере у Линколновом центру у Њујорку.
• 1978 — У Ирану погинуло 25.000 људи у земљотресу јачине између 7,5 и 7,9 степени Рихтерове скале. Град Табас и велик број села потпуно разрушени.
• 1982 — Либанска хришћанска милиција је започела тродневним масакр у палестинским избегличким логорима Сабра и Шатила у Бејруту у ком је убијено најмање 800 људи.
• 1987 — Почео је шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
• 1992 — Британска фунта је избачена из Европског механизма курсева валута на Црну среду и претрпела је велику девалвацију.
• 2001 —
  • Кина после 15 година преговора примљена у Светску трговинску организацију.
  • Одбојкаши Југославије освојили прво место на Европском шампионату.
• 2005 — Почело Европско првенство у кошарци 2005. у Србији и Црној Гори.

Рођења

• 1387 — Хенри V Ланкастер, енглески краљ. (прем. 1422)
• 1745 — Михаил Кутузов, руски војсковођа. (прем. 1812)^[1]
• 1823 — Михаило Обреновић, кнез Србије. (прем. 1862)
• 1894 — Александар Дероко, српски архитекта, историчар уметности и писац. (прем. 1988)
• 1918 — Бранка Веселиновић, српска глумица. (прем. 2023)
• 1923 — Ли Гуангјао, сингапурски државник. (прем. 2015)
• 1924 — Лорен Бакол, америчка глумица. (прем. 2014)
• 1925 — Б. Б. Кинг, амерички блуз музичар. (прем. 2015)
• 1925 — Ђокица Милаковић, југословенски и хрватски глумац. (прем. 2001)
• 1937 — Драган Шкорић, инжењер је пољопривреде и генетичар.^[2]
• 1947 — Гордана Стевановић, патолог, професор и дописни члан изван радног састава Академије науке и умјетности Републике Српске.^[3]
• 1952 — Мики Рорк, амерички глумац, сценариста и боксер.
• 1955 — Ђорђе Божовић ,,Гишка", комадант Српске Гарде, пре тога сарадник СДБ и криминалац. (прем. 1991)
• 1956 — Дејвид Коперфилд, амерички мађионичар.
• 1958 — Џенифер Тили, канадска глумица.
• 1963 — Ричард Маркс, амерички музичар и музички продуцент.
• 1966 — Никола Пејаковић, српски глумац, сценариста, редитељ и музичар.
• 1968 — Марк Ентони, амерички музичар, глумац, музички и ТВ продуцент.
• 1968 — Тара Крос Бетл, америчка одбојкашица.
• 1970 — Недељко Јовановић, српски рукометаш и рукометни тренер.
• 1970 — Нела Кочиш, хрватска глумица.
• 1971 — Ејми Полер, америчка глумица, комичарка, сценаристкиња, продуценткиња и редитељка.
• 1972 — Тања Ћирковић Величковић, српска хемичарка и члан САНУ.^[4]
• 1973 — Александар Винокуров, казахстански бициклиста.
• 1976 — Јелена Ћурувија, српска глумица.
• 1976 — Адел Шедли, туниски фудбалер.
• 1979 — Фло Рајда, амерички музичар.
• 1981 — Алексис Бледел, америчка глумица и модел.
• 1984 — Душан Ђурић, шведски фудбалер.
• 1988 — Дион Томпсон, амерички кошаркаш.
• 1994 — Најџел Вилијамс Гос, амерички кошаркаш.
• 1994 — Александар Митровић, српски фудбалер.
• 1994 — Мина Поповић, српска одбојкашица.
• 1995 — Арон Гордон, амерички кошаркаш.

Смрти

• 1380 — Карло V Мудри, француски краљ. (рођ. 1338)
• 1498 — Томас де Торкемада, шпански доминиканац. (рођ. 1420)
• 1647 — Салих-паша Невесињац, османлијски велики везир. (рођ. отприлике 1607)
• 1736 — Габријел Данијел Фаренхајт, немачки физичар. (рођ. 1686)
• 1931 — Омара Мухтара, либијски национални вођа. (рођ. 1858)
• 1936 — Карл Буреш, аустријски политичар. (рођ. 1878)
• 1977 — Марија Калас, грчка оперска певачица. (рођ. 1923)
• 2008 — Милош Грбић, одбојкаш, репрезентативац СФРЈ (рођ. 1943)
• 2009 — Филип Николић, француски музичар и глумац. (рођ. 1974)
• 2021 - Душан Ивковић, југословенски кошаркаш и српски кошаркашки тренер. (рођ. 1943)

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Међународни дан очувања озонског омотача
• 1620 — Брод „Мејфлауер“ кренуо из енглеске луке Саутхемптон с путницима који ће основати Плимут, прву сталну енглеску колонију у Северној Америци.
• 1810 — Масовним устанком сељака које су предводили Мигел Идалго и Кастиља и Хосе Моралез, у Мексику почела борба за независност од шпанске власти, завршена стицањем независности 1821. Датум избијања устанка слави се у Мексику као Дан независности.
• 1861 — Заступништво града Загреба доделило Вуку Стефановићу Караџићу Повељу почасног грађанина, којом су му дата „сва права, слобоштине и користи као што сваком грађанину Загреба по закону и старом народном обичају припадају“.
• 1963 — Малаја, Северни Борнео, Саравак и Сингапур основали Малежанску федерацију.
• Српска православна црква слави:
  • Свештеномученик Антим
  • Свети Јоаникије, први Патријарх српски

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Grossman, Mark (2007). World Military Leaders: A Biographical Dictionary (на језику: енглески). Infobase Publishing. ISBN 978-0-8160-7477-8. Приступљено 5. 9. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Драган Шкорић”. Српска академија наука и уметности - Одељење хемијских и биолошких наука. Приступљено 15. 11. 2019.
3. „Гордана Стевановић”. anurs.org. Приступљено 3. 2. 2024.
4. „Тања Ћирковић Величковић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 23. 1. 2024.