Малави (језеро)
језеро у Африци From Wikipedia, the free encyclopedia
Језеро Малави или језеро Њаса је најјужније од Афричких великих језера на језерској висоравни.[1][3] Дуго је 560 до 580 km, има максималну ширину од 75 и површину од око 29.600 . Треће је по величини језеро Африке и девето у свету. Његова отока је Шире која се улива у Замбези, а његова највећа притока је Рухуху.
| Малави-Њаса | |
|---|---|
 Језеро Малави | |
| Координате | 12° 11′ 00″ Ј; 34° 22′ 00″ И 12° 11′ 00″ Ј; 34° 22′ 00″ И |
| Тип | природно, тектонско |
| Притоке | Рухуху[1] |
| Отоке | Шира[1] |
| Земље басена |  Малави,  Мозамбик,  Танзанија |
| Макс. дужина | 560 km (350 mi)[1] to 580[2] |
| Макс. ширина | 75 km (47 mi)[1] |
| Површина | 29,600 km2 (11,429 sq mi)[1] 2 |
| Прос. дубина | 292 m (958 ft)[3] |
| Макс. дубина | 706 m (2.316 ft)[3] |
| Запремина | 8.400 km3 (2.000 cu mi)[3] 3 |
| Над. висина | 474 |
  Малави-Њаса | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Земље које излазе на њега су Малави, Танзанија и Мозамбик. У језеру се налазе два насељена острва, Ликома и Чизумулу, који припадају Малавију али су окружени територијалним водама Мозамбика.[4]
Воде језера Малави су дом за највећи број језерских рибљих врста у свету.[4] Нарочито је познато по циклидама.[5] Национални парк језеро Малави[6] је од 1984. на УНЕСКО листи Светске баштине. Језеро Њаса открио је Дејвид Ливингстон 1859. године.
Језеро Малави је дугачко између 560 km (350 mi)[1] и 580 km (360 mi),[2] и широко око 75 km (47 mi) на најширој тачки. Језеро има укупну површину од око 29,600 km2 (11,429 sq mi).[1] Језеро је 706 m (2.316 ft) дубоко на најдубљој тачки, налази се у великој депресији у северно-централном делу.[7] Још једна мања депресија на крајњем северу достиже дубину од Another smaller depression in the far north reaches a depth of 528 m (1.732 ft).[7] Јужна половина језера је плића; мање од 400 m (1.300 ft) у јужно-централном делу и мање од 200 m (660 ft) на крајњем југу.[7] Језеро има обале на западном Мозамбику, источном Малавију и јужној Танзанији. Највећа река која се улива у њу је река Рухуху, а на њеном јужном крају постоји испуст, река Шире, притока која се улива у веома велику реку Замбези у Мозамбику.[2] Испаравање чини више од 80% губитка воде из језера, знатно више од реке Шир која се излива.[8] Изливи из језера Малави у реку Шире су од виталног значаја за привреду, јер водни ресурси низводно подржавају хидроенергију, наводњавање и биодиверзитет.[9] Изражена је забринутост због будућих утицаја климатских промена на језеро Малави услед недавног пада нивоа језера и укупног тренда сушења.[10] Клима у региону језера већ доживљава промене, а предвиђа се пораст температура широм области.[11]
Национални парк језера Малави налази се на јужном крају језера.[12]
Језеро Малави (1967)
Плажа Мваја
Плажа на Кејп Маклеар близу залива Мајмунског залива
Малави је једно од највећих језера у долини рифта и древно језеро. Језеро лежи у долини формираној отварањем Источноафричког расцепа, где се Афричка тектонска плоча дели на два дела. Ово се зове дивергентна граница тектонике плоча. Малави се обично процењује да је стар 1-2 милиона година (mya),[13][14] али новији докази указују на знатно старије језеро са басеном који је почео да се формира пре око 8,6 милиона година и први пут се појавило стање дубоких вода пре 4,5 милиона година.[15][16]
Нивои воде су драматично варирали током времена, у распону од скоро 600 m (2.000 ft) испод тренутног нивоа[17] до 10—20 m (33—66 ft) изнад.[15] Током појединих периода, језеро се скоро потпуно исушило, остављајући само једно или два релативно мала, високо алкална и слана језера у тренутно најдубљим деловима Малавија.[15][17] Хемија воде која личи на тренутне услове појавила се тек пре око 60.000 година.[17] Процењује се да су се главни периоди ниске воде догодили пре око 1,6 до 1,0–0,57 милиона година (где се можда језеро потпуно осушило), пре 420.000 до 250.000–110.000 година,[15] пре око 25.000 година и пре 18.000–10.700.[16] Током врхунца периода ниске воде између 1390. и 1860. године, претпоставља се да је језеро било 120—150 m (390—490 ft) испод тренутног нивоа воде.[14]
Вода у језеру је алкална (pH 7,7–8,6) и топла са типичном површинском температуром између 24—29 °C (75—84 °F), док су дубоки делови типично око 22 °C (72 °F).[18] Термоклин се налази на дубини од 40—100 m (130—330 ft).[8] Граница кисеоника је на дубини од приближно 250 m (820 ft), што ефективно ограничава рибу и друге аеробне организме на горњи део.[19] Вода је веома бистра за језеро и видљивост може бити до 20 m (66 ft), али нешто мање од половине ове вредности је чешће и испод 3 m (10 ft) у блатњавим увалама.[7] Међутим, током кишне сезоне од јануара до марта, воде су мутније због мутних речних прилива.[20]
Португалски трговац Кандидо Жозе да Коста Кардозо био је први Европљанин који је посетио језеро 1846. године.[21] Дејвид Ливингстон је стигао до језера 1859. године и назвао га језеро Најаса.[2] Такође га је назвао паром надимака: Језеро звезда и Језеро Олује.[22] Надимак Језеро звезда настао је након што је Ливингстон посматрао светла са лампиона рибара у Малавију на њиховим чамцима, која из даљине подсећају на звезде на небу.[23] Касније, након што је искусио непредвидиве и изузетно насилне олује које су запљуснуле ову област, он га је такође назвао Језером олуја.[23]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
