У Београду Јосип Броз Тито поднео Председништву АВНОЈ-а оставку на место председника Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ). Овим је у складу са договором „Тито-Шубашић“ престао да постоји НКОЈ, а његови чланови су укључени у Привремену владу ДФЈ, која је формирана 7. марта.
У Београду др Иван Шубашић поднео Регентском савету оставку на место председника Владе Краљевине Југославије у егзилу. Овим је у складу са договором „Тито-Шубашић“ престала да постоји Влада у егзилу, а њени чланови су укључени у Привремену владу ДФЈ, која је формирана 7. марта.
Привремена влада ДФЈ донела „Декларацију“ којом се обавезала да ће настави борбу против окупатора, да ће поштовати одлуке Другог заседања АВНОЈ-а, да ће по ослобођењу земље спровести изборе за Уставотворну скупштину и др. Исто вече ову Декларацију је на Радио Београду прочитао председник Владе Јосип Броз Тито.
У Приштини албански националиста Хаки Таха извршио атентат у коме је убијен Миладин Поповић (1910—1945), секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију.[3][4]
14. март
У Београду одржана Земљаска конференција Земљорадничке странкедр Драгољуба Јовановића на којој је одлучено да ова странка ступи у Јединствени народноослободилачки фронт Србије.
У Београду потписан споразум између Привремене владе ДФЈ и делегације Уједињених народа за помоћ и обнову (енгл.). Споразум је предвиђао снабдевање Југославије храном, лековима, обућом, одећом, као и добрима и стручњацима за помоћ у обнови пољопривреде, индустрије и саобраћаја.[5]
25—29. март
У Новом Пазару одржана седница Антифашистичког већа народног ослобођења Санџака (АВНОС) на којој је одлучено да се прибојски, милешевски, златарски, сјенички, дежевски и штавички срез припоје Федералној Држави Србији, а да се пљеваљски и бјелопољски срез припоје Федералној Држави Црној Гори. На истој седници одлучено је да се АВНО Санџака распусти, а да се његови већници, из срезова који су припали Србији, образују скупштину и изаберу Извршни одбор.
У Приштини 27. и 28. марта, у циљу смиривања стања на Косову и Метохији узрокованог побуном балистичких група, одржана Конференција око 400 делегата, представника албанског народа из свих крајева КиМ, ради формирања Албанског националног комитета за Косово и Метохију (алб.). чије су основне линије активности биле залагање за национална права, економски, политички и културни развој и еманципацију Албанаца на Косову и Метохији. На Конференцији је изабран Пленум комитета од 114 и Секретеријат од 10 чланова. За председника Комитета изабран је Фадиљ Хоџа, а за секретара Џавид Нимани.[6]
Влада Совјетског Савеза признала Привремену владу ДФЈ. Њен амбасадор стигао је у Београд 20. марта, још пре званичног признања.
31. март
У Београд стигао Ричард Патерсон, први амбасадор Сједињених Америчких Држава (САД) у Демократској Федеративној Југославији.
У току марта
У Срему отпочела добровољна радна акција под називом „Све за Срем - сви за Срем“. Ова акција покренута је ради подизања порушених и попаљених сремских села, од којих су многа била спаљена до темеља. Ова села страдала су највећим делом током вођења Сремског фронта. Према подацима Главног Народноослободилачког одбора Војводине оштећења од 95-100% претрпела су села: Батровци, Лединци, Сремска Рача, Босут, Грабово, Бешеновачки Прњавор и Стари Дивош.
.svg){kind=small}
← фебруар · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1945. години · април → 
