Хронологија Народноослободилачке борбе март 1945.

Хронолошки преглед важнијих догађаја везаних за Народноослободилачку борбу народа Југославије, који су се десили током марта месеца 1945. године:

Партизанска споменица 1941.

← фебруар  · Хронологија Народноослободилачке борбе у 1945. години  · април → 1  · 2  · 3  · 4  · 5  · 6  · 7  · 8  · 9  · 10  · 11  · 12  · 15  · 16  · 17  · 18  · 19  · 20  · 21  · 22  · 24  · 25  · 27  · 28  · 30  · 31

1. март

• Указом маршала Југославије Јосипа Броза Тита Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије (НОВ и ПОЈ) реорганизовани у Југословенску армију (ЈА), а Морнарица НОВЈ у Југословенску морнарицу. Истим указом Врховни штаб НОВ и НОЈ је реорганизован и преименован у Генералштаб ЈА, као непосредни орган Повереништва народне одбране Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ).^[1][2]

2. март

• Краљ Петар II Карађорђевић, под притиском Влада Велике Британије и САД, именовао је три члана Регентског савета (намесништво), на који је 20. јануара пренео своју власт - Срђан Будисављевић, Анте Мандић и Душан Сернец.
• У Београду, у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић“ на Калемегдану отворена Комеморативна изложба посвећена сликарима страдалим у Народноослободилачком рату - Јурици Рибару (1918—1943), Бори Баруху (1911—1942), Даниелу Озмо (1912—1942), Сави Шумановићу (1896—1942), Богдану Шупуту (1914—1942), С. Пекићу, М. Новаковићу и Д. Вучковићу.

5. март

• У Београду Јосип Броз Тито поднео Председништву АВНОЈ-а оставку на место председника Националног комитета ослобођења Југославије (НКОЈ). Овим је у складу са договором „Тито-Шубашић“ престао да постоји НКОЈ, а његови чланови су укључени у Привремену владу ДФЈ, која је формирана 7. марта.
• У Београду др Иван Шубашић поднео Регентском савету оставку на место председника Владе Краљевине Југославије у егзилу. Овим је у складу са договором „Тито-Шубашић“ престала да постоји Влада у егзилу, а њени чланови су укључени у Привремену владу ДФЈ, која је формирана 7. марта.

6. март

• Регентски савет поверио мандат за стварање нове владе маршалу Југославије Јосипу Брозу Титу.

7. март

• У Београду формирана Привремена влада Демократске Федеративне Југославије у коју су укључени чланови НКОЈ-а и Владе у егзилу. Ова Влада постојала је до 1. децембра када је, после избора за Уставотворну скупштину формирана нова Влада.

8. март

• У свим ослобођеним местима широм Југославије одржани зборови, митинзи и приредбе поводом 8. марта - Међународног дана жена.

9. март

• Привремена влада ДФЈ донела „Декларацију“ којом се обавезала да ће настави борбу против окупатора, да ће поштовати одлуке Другог заседања АВНОЈ-а, да ће по ослобођењу земље спровести изборе за Уставотворну скупштину и др. Исто вече ову Декларацију је на Радио Београду прочитао председник Владе Јосип Броз Тито.

12. март

• У Београд стигао Ралф Скрајн Стивенсон, први амбасадор Уједињеног Краљевства у Демократској Федеративној Југославији.

13. март

• У Приштини албански националиста Хаки Таха извршио атентат у коме је убијен Миладин Поповић (1910—1945), секретар Обласног комитета КПЈ за Косово и Метохију.^[3][4]

14. март

• У Београду одржана Земљаска конференција Земљорадничке странке др Драгољуба Јовановића на којој је одлучено да ова странка ступи у Јединствени народноослободилачки фронт Србије.

15. март

• Издавачко предузеће „Просвета“ објавило роман Иве Андрића „На Дрини ћуприја“ (за ово дело настало за време окупације, Андрић је 1961. године добио Нобелову награду).

20. март

• Влада Уједињеног Краљевства признала Привремену владу ДФЈ. Њен амбасадор стигао је у Београд 12. марта, још пре званичног признања.
• У Београд стигао Ј. В. Садичков, први амбасадор Савеза Совјетских Социјалистичких Република (СССР) у Демократској Федеративној Југославији.

24. март

• У Београду потписан споразум између Привремене владе ДФЈ и делегације Уједињених народа за помоћ и обнову (енгл. ). Споразум је предвиђао снабдевање Југославије храном, лековима, обућом, одећом, као и добрима и стручњацима за помоћ у обнови пољопривреде, индустрије и саобраћаја.^[5]

25—29. март

• У Новом Пазару одржана седница Антифашистичког већа народног ослобођења Санџака (АВНОС) на којој је одлучено да се прибојски, милешевски, златарски, сјенички, дежевски и штавички срез припоје Федералној Држави Србији, а да се пљеваљски и бјелопољски срез припоје Федералној Држави Црној Гори. На истој седници одлучено је да се АВНО Санџака распусти, а да се његови већници, из срезова који су припали Србији, образују скупштину и изаберу Извршни одбор.

27. март

• У Београду на Позоришном тргу, поводом четврте годишњице догађаја од 27. марта, одржан митинг на ком је учествовало око 250.000 људи. Са балкона зграде Народног позоришта окупљенима се обратио и маршал Југославије Јосип Броз Тито.
• У Приштини 27. и 28. марта, у циљу смиривања стања на Косову и Метохији узрокованог побуном балистичких група, одржана Конференција око 400 делегата, представника албанског народа из свих крајева КиМ, ради формирања Албанског националног комитета за Косово и Метохију (алб. ). чије су основне линије активности биле залагање за национална права, економски, политички и културни развој и еманципацију Албанаца на Косову и Метохији. На Конференцији је изабран Пленум комитета од 114 и Секретеријат од 10 чланова. За председника Комитета изабран је Фадиљ Хоџа, а за секретара Џавид Нимани.^[6]

28. март

• Влада Сједињених Америчких Држава признала Привремену владу ДФЈ. Њен амбасадор стигао је у Београд 31. марта.

29. март

• Влада Совјетског Савеза признала Привремену владу ДФЈ. Њен амбасадор стигао је у Београд 20. марта, још пре званичног признања.

31. март

• У Београд стигао Ричард Патерсон, први амбасадор Сједињених Америчких Држава (САД) у Демократској Федеративној Југославији.

У току марта

• У Срему отпочела добровољна радна акција под називом „Све за Срем - сви за Срем“. Ова акција покренута је ради подизања порушених и попаљених сремских села, од којих су многа била спаљена до темеља. Ова села страдала су највећим делом током вођења Сремског фронта. Према подацима Главног Народноослободилачког одбора Војводине оштећења од 95-100% претрпела су села: Батровци, Лединци, Сремска Рача, Босут, Грабово, Бешеновачки Прњавор и Стари Дивош.