Фридрих Вилхелм III

Фридрих Вилхелм III ( ) је био краљ Пруске од 1797. до 1840. године.

Фридрих Вилхелм III
Фридрих Вилхелм III
Датум рођења	(1770-08-03)3. август 1770.
Место рођења	Потсдам, Пруска
Датум смрти	7. јун 1840.(1840-06-07) (69 год.)
Место смрти	Берлин, Пруска
Супружник	Лујза од Мекленбург-Штрелица, Auguste von Harrach
Потомство	Фридрих Вилхелм IV, Вилхелм I Немачки, Александра Фјодоровна, Карл од Пруске, Александрина од Пруске, Лујза од Пруске, Алберт од Пруске
Родитељи	Фридрих Вилхелм II Фредерика Лујза од Хесен-Дармштата
Династија	Хоенцолерн
краљ Пруске
Период	1797—1840.
Претходник	Фридрих Вилхелм II
Наследник	Фридрих Вилхелм IV

Биографија

Детињство и младост

Син је краља Пруске Фридриха Вилхелма II. Рођен је у Потсдаму, а престолонаследник је постао 1786, када је његов отац постао краљ. Као дете био је у рукама тутора, што је у то доба било нормално. Део времена је проводио у Парецу, на имању грофа Ханса фон Блиментала. Ту је растао са грофовим сином. Фридрих Вилхелм је био сретан у Парецу, где је проводио детињство, па га је касније купио од свога пријатеља из детињства. Имање у Парецу је постало значајно краљевско место за одмор.

Као војник обучавали су га као и све пруско високо племство, тако да је 1784. добио чин поручника, а 1790. је унапређен у пуковника. Учествовао је у рату против револуционарне Француске (1792—1794). Крајем 1793. оженио се Лујзом од Мекленбурга-Штрелица, познатој по великој лепоти.

Краљ

Наследио је трон 16. новембра 1797. године. Одмах је кренуо да реже трошкове краљевске управе. Отпустио је министре свога оца и реформисао је власт да би спречио злоупотребе претходног режима. Нажалост имао је добре намере, али није имао способност. Није веровао министрима, тако да није на њих пребацивао одговорност, па је много тога пало на њега. Он и његови саветници су следили политику неутралности током Наполеонових ратова у Европи. Успели су да одрже неутралност и не уђу у Трећу коалицију 1805. године.

Рат са Наполеоном

Ипак Наполеонове провокације су краља увукле у рат у октобру 1806. године. Наполеон је поразио пруску војску у бици код Јене и Ауерштета 14. октобра 1806. године. Фридрих Вилхелм је био на челу пруске војске, која је била толико поражена, да се после битке распала. Краљевска фамилија је побегла у источну Пруску, где су зависили о милости руског цара Александра I Романова.

Пораз и Тилзитски мир

Међутим и руски цар је био поражен од Наполеона. Русија и Пруска су после тога са Наполеоном закључиле Тилзитски мир. Споразум са Пруском одузео је земљи пола територије.

• Котбус је припао Саксонији.
• Лева обала Лабе додељена је новоформираној краљевини Вестфалији.
• Русија је добила Бјалисток
• од остатка пољских земаља у саставу Пруске створено је Варшавско војводство.
• Пруска се сложила да се придружи континенталном систему против Британије.
• Пруска је била дужна да смањи војску на 40.000 војника
• Пруска је морала да плати ратну штету од 100 милиона франака.

Пруска реформа

После тог тешког пораза земљом су управљали министри барон фон Штајн, кнез фон Харденбург, Герхард фон Шарнхорст и гроф Гнајзенау. Они су одлучили да реформишу Пруску. Француска је била узор, па су реформисали и војску и администрацију, да би достигли ниво Наполеонове Француске. Након Наполеонова пораза 1813. у Русији, Фридрих Вилхелм се окренуо против Француске и потписао је споразум о савезу са Русијом. Берлин је тада био под француском окупацијом. Пруска војска је одиграла кључну улогу у победама савезника 1813. и 1814. над Наполеоном. Краљ је ишао у поход са главнином војске кнеза Шварценберга заједно са руским и аустријским царем.

На Бечком конгресу министри Фридриха Вилхелма су успели да осигурају значајно територијално проширење Пруске. Нису успели да добију Саксонију, коју су желели у саставу Пруске. Након рата са Наполеоном, краљ Фридрих Вилхелм је прекршио обећање да ће Пруска добити устав.

У браку са Лујзом од Мекленбург-Штрелица имао је десеторо деце, међу којима су:

• Фридрих Вилхелм IV, пруски краљ 1840—1861,
• Вилхелм I Немачки, пруски краљ 1861—1888, први цар уједињене Немачке 1871—1888,
• Шарлота од Пруске (1798—1860) у Русији позната као Александра Фјодоровна, удата за руског императора Николаја I који је владао 1825—1855.

Умро је 7. јуна 1840. године. Наследио га је најстарији син Фридрих Вилхелм IV.

Породично стабло

16. Фридрих I од Пруске

8. Фридрих Вилхелм I

17. Софија Шарлота Хановерска

4. Аугуст Вилхелм од Пруске

18. Џорџ I

9. Софија Доротеја Хановерска

19. Софија Доротеја од Целе

2. Фридрих Вилхелм II

20. Ferdinand Albert I, Duke of Brunswick-Lüneburg

10. Ferdinand Albert II, Duke of Brunswick-Lüneburg

21. Christina Wilhelmina of Hesse-Eschwege

5. Лујза од Брауншвајг-Волфенбитела

22. Лудвиг Рудолф од Брауншвајг-Волфенбитела

11. Antoinette Amalie of Brunswick-Lüneburg

23. Кристина Лујза од Етингена

1. Фридрих Вилхелм III

24. Ernest Louis, Landgrave of Hesse-Darmstadt

12. Лудвиг VIII од Хесен-Дармштата

25. Dorothea Charlotte of Brandenburg-Ansbach

6. Лудвиг IX од Хесен-Дармштата

26. Johann Reinhard III, Count of Hanau-Lichtenberg

13. Countess Charlotte of Hanau-Lichtenberg

27. Dorothea Friederike of Brandenburg-Ansbach

3. Фредерика Лујза од Хесен-Дармштата

28. Christian II of Zweibrücken-Birkenfeld

14. Christian III, Count Palatine of Zweibrücken

29. Katharina Agathe, Countess of Rappoltstein

7. Countess Palatine Caroline of Zweibrücken

30. Louis Crato, Count of Nassau-Saarbrücken

15. Caroline of Nassau-Saarbrücken

31. Philippine Henriette of Hohenlohe-Langenburg

Спољашње везе

Фридрих Вилхелм II

Краљеви Пруске 1797—1840

Фридрих Вилхелм IV