From Wikipedia, the free encyclopedia
Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и доскоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и јако добро утренирани такмичаи постижу добре резултате.
У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.
У Ирској се у 19. веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је године 1888. постигао је резултат од 15,25 м који је дуго био светски рекорд у троскоку.
Поред овог ирског начина у Енглеској се у 19. веку примењивао начин који се заснивао на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.
Правилима ИААФ (Међународна атлетска федерација) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна).
Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендан Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.
Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Данијел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909. и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама Густаф Линдблом, Вилко Тулос и у Аустралији (Ник Винтер), усавршавајући технику троскока. Тамошњи такмичари су продужили први корак.
Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци који су дали тројицу светских рекордера и олимпијских победника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).
После 1945. водили су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950. до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953) и Олег Фједосејев 16,70 м — 1959. Пољак Јозеф Шмид као изванредан тркач (100 м), квалитетним извођењем своје тркачке технике први је успео прескочити 17 м (17,03 м — 1960) године.
У Југославији троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935. прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић, Тренутно рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м који је постављен септембра 1981. у Сарајеву.
Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим такмичењима од првог такмичења. Такмичења у троскоку за жене укључила су се тек 1990. на Европском првенству у дворани 1990. а затим, Светском првенство 2003. и на Олимпијским играма 1996..
Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта које је обавезно хоризонтално је неограничена, али је обично износи 40—50 м. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторица или осморица (зависно од такмичења) имају право на још три. Као најбољи резултат такмичара узима се његов најдужи скок.
При скоку скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнане са површином залетишта и јаме за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.
Први светски рекорд у троскоку ИААФ ( – Међународна атлетска федерација) је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Јулимар Рохас из Венецуеле са даљином од 15,74 метара постигнутом на Светском првенству у дворани у Београду 20. марта 2022.
Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,90 метара, на дан 14. новембра 2024. (Напомена: већина атлетичара је више пута прескочила наведене дужине. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[1]
Пласман | Резултат | Ветар
м/с |
Име | Датум рођења | Земља | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | 18,29 | +1,3 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | Уједињено Краљевство | Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
2. | 18,21 | +0,2 | Кристијан Тејлор | 18. јун 1990. | САД | Пекинг, Кина | 27. август 2015. |
3. | 18,18 | -0,3 | Јордан Дијаз | 23. фебруар 2001. | Шпанија | Рим, Италија | 11. јун 2024. |
4. | 18,14 | +0,4 | Вил Клеј | 13. јун 1991. | САД | Лонг Бич, САД | 28. јун 2019. |
5. | 18,09 | -0,4 | Кени Харисон | 13. фебруар 1965. | САД | Аталанта, САД | 27. јул 1996. |
6. | 18,08 | 0,0 | Педро Пабло Пичардо | 30. јун 1993. | Куба | Хавана, Куба | 28. мај 2015. |
7. | 18,04 | +0,3 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | Француска | Москва, Русија | 18. август 2013. |
8. | 17,97 | +1,5 | Вили Бенкс | 11. март 1956. | САД | Индијанаполис, САД | 16. јун 1985. |
9. | 17,92 | +1,6 | Христо Марков | 27. јануар 1965. | Бугарска | Рим, Италија | 31. август 1987. |
+1,9 | Џејмс Бекфорд | 9. јануар 1975. | Јамајка | Одеса, САД | 20. мај 1995. | ||
11. | 17,90 | +1,0 | Владимир Иноземцев | 25. мај 1964. | Совјетски Савез Украјина | Братислава, Чехословачка | 20. јун 1990. |
+0,4 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | Бразил | Белем, Бразил | 20. мај 2007. |
Ово је листа атлетичарки које су скочиле више од 15,20 метара, са стањем на дан 14. новембра 2024. године. (Напомена: већина атлетичарки је више пута прескочила наведене дужине. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[2]
Пласман | Резултат | Ветар
м/с |
Име | Датум рођења | Земља | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | 15,67 | +0,7 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | Венецуела | Токио, Јапан | 1. август 2021. |
2. | 15,50 | +0,9 | Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | Совјетски Савез Украјина | Гетеборг, Шведска | 10. август 1995. |
3. | 15,39 | +0,5 | Франсоаз Мбанго Етон | 14. април 1976. | Камерун | Пекинг, Кина | 17. август 2008. |
4. | 15,34 | -0,5 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | Русија | Ираклион, Грчка | 4. јул 2004. |
5. | 15,32 | +0,9 | Хрисопији Девеци | 2. јануар 1975. | Грчка | Атина, Грчка | 21. август 2004. |
6. | 15,31 | 0,0 | Катерин Ибаргвен | 12. фебруар 1984. | Колумбија | Монако, | 14. јул 2014. |
7. | 15,29 | +0,3 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | Куба | Рим, Италија | 11. јул 2003. |
8. | 15,28 | +0,9 | Јархелис Савињ | 13. новембар 1984. | Куба | Осака, Јапан | 31. август 2007. |
9. | 15,25 | +1,7 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | Совјетски Савез Казахстан | Сплит, Хрватска | 4. септембар 2010. |
10. | 15,20 | 0,0 | Шарка Кашпаркова | 20. мај 1971. | Чехословачка Чешка | Атина, Грчка | 4. август 1997. |
15,20 | -0,3 | Тереза Маринова | 5. септембар 1977. | Бугарска | Сиднеј, Аустралија | 24. септембар 2000. |
(стање 14. новембар 2024)
Резултат | Име | Датум рођења | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
СР | 18,29 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | Уједињено Краљевство | Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
ОР | 18,09 | Кени Харисон | 13. фебруар 1965. | САД | Аталанта, САД | 27. јул 1996. |
ЕР | 18,29 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | Уједињено Краљевство | Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
САР | 18,21 | Кристијан Тејлор | 18. јун 1990. | САД | Пекинг, Кина | 27. август 2015. |
ЈАР | 17,90 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | Бразил | Белем, Бразил | 20. мај 2007. |
АФР | 17,82 | Уг Фабрис Занго | 25. јун 1993. | Буркина Фасо | Секешфехервар, Мађарска | 6. јул 2021. |
АЗР | 17,59 | Ли Јанси | 26. јун 1983. | Кина | Jinan, Кина | 26. октобар 2009. |
ОКР | 17,46 | Кен Лоравеј | 6. јануар 1956. | Аустралија | Лондон, Уједињено Краљевство | 7. август 1982. |
РС | 17,01 | Милош Срејовић | 12. април 1956. | СФРЈ Србија Раднички, Крагујевац | Сарајево, Југославија | 20. септембар 1981. |
(стање 14. новембар 2024)
Резултат | Ветар m/s | Име | Датум рођења | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|---|
СР | 15,67 | +0,7 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | Венецуела | Токио, Јапан | 1. август 2021. |
ОР | 15,67 | +0,7 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | Венецуела | Токио, Јапан | 1. август 2021. |
ЕР | 15,50 | +0,9 | Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | Совјетски Савез Украјина | Гетеборг, Шведска | 10. август 1995. |
САР | 15,29 | +0,3 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | Куба | Рим, Италија | 11. јул 2003. |
ЈАР | 15,67 | +0,7 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | Венецуела | Токио, Јапан | 1. август 2021. |
АФР | 15,39 | +0,5 | Франсоаз Мбанго Етоне | 14. април 1976. | Камерун | Пекинг, Кина | 17. август 2008. |
АЗР | 15,25 | +1,7 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | Совјетски Савез Казахстан | Сплит, Хрватска | 4. септембар 2010. |
ОКР | 14,04 | +2,0 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | Аустралија | Хобарт, Аустралија | 9. март 2003. |
14,04 | +1,8 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | Аустралија | Перт, Аустралија | 7. децембар 2003. | |
РС | 14,56 | -0,4 | Биљана Топић | 17. октобар 1977. | СФРЈ Србија АК Војводина Нови Сад | Солун, Грчка | 13. септембар 2009. |
Ово је листа атлетичара који су скочили више од 17,70 м, са стањем на дан 14. новембар 2024. године. (Напомена: већина атлетичара је више пута прескочила наведене дужине. Приказан је само најбољи резултат сваког атлетичара.)[3]
Ово је листа атлетичарки које су скочиле више од 15,00 м, са стањем на дан 14. новембар 2024. године. (Напомена: већина атлетичарки је випе пута прескочила наведене дужине. Приказан је само најбољи резултат сваке атлетичарке.)[4]
Пласман | Резултат | Име | Датум рођења | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 15,74 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | Венецуела | Београд, Србија | 20. март 2022. |
2. | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | Русија | Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
3. | 15,16 | Ашија Хансен | 5. децембар 1971. | Уједињено Краљевство | Валенсија, Шпанија | 28. фебруар 1998. |
4. | 15,14 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | Совјетски Савез Казахстан | Доха, Катар | 13. март 2010. |
5. | 15,12 | Џезмин Мур | 1. мај 2001. | САД | Албукерки, САД | 11. март 2023. |
6. | 15,08 | Марија Шестак | 17. април 1979. | СФРЈ Србија Словенија | Пеанија, Грчка | 13. фебруар 2008. |
7. | 15,05 | Јархелис Савињ | 13. новембар 1984. | Куба | Валенсија, Шпанија | 8. март 2008. |
8. | 15,03 | Јоланда Чен | 26. јул 1961. | Совјетски Савез Русија | Барселона, Шпанија | 11. март 1995. |
9. | 15,01 | Ина Ласовска | 17. децембар 1969. | Совјетски Савез Русија | Париз Француска | 8. март 1997. |
Теа Лафонд | 5. април 1994. | Доминика | Глазгов, Уједињено Краљевство | 3. март 2024. |
Стање 14. новембар 2024.
Резултат | Име | Датум рођења | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
СР | 18,07 | Уг Фабрис Занго | 25. јун 1993. | Буркина Фасо | Обијер, Француска | 16. јануар 2021. |
ЕР | 17,92 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | Француска | Париз, Француска | 6. март 2011. |
САР | 17,83 | Алисер Урутија | 10. мај 1960. | Куба | Зинделфинген, Немачка | 1. март 1997. |
ЈАР | 17,56 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | Бразил | Москва, Русија | 12. март 2006 |
АФР | 18,07 | Уг Фабрис Занго | 25. јун 1993. | Буркина Фасо | Обијер, Француска | 16. јануар 2021. |
АЗР | 17,41 | Дунг Бин | 22. новембар 1988. | Кина | Нанкинг, Кина | 27. фебруар 2016. |
ОКР | 17,20 | Ендру Мерфи | 18. децембар 1969. | Аустралија | Лисабон, Португал | 9. март 2001. |
РС | 16,64 | Зоран Ђурђевић | 3. април 1968. | СФРЈ Србија АК Црвена звезда, Београд | Београд, Србија | 9. фебруар 1992. |
Стање 14. новембар 2024.[5]
Резултат | Име | Датум рођења | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд | 15,74 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | Венецуела | Београд, Србија | 20. март 2022. |
Европски рекорд | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | Совјетски Савез Русија | Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
Североамерички рекорд | 15,12 | Џезмин Мур | 1. мај 2001. | САД | Албукерки, САД | 11. март 2023. |
Јужноамерички рекорд | 15,74 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | Венецуела | Београд, Србија | 20. март 2022. |
Афрички рекорд | 14,90 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | Судан | Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
АЗР | 15,14 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | Совјетски Савез Казахстан | Доха, Катар | 13. март 2010. |
Океанијски рекорд | 13,31 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | Аустралија | Будимпешта, Мађарска | 5. март 2004. |
РС | 14,37 | Биљана Топић | 17. октобар 1977. | СФРЈ Србија АК Војводина Нови Сад | Торино, Италија | 8. март 2009. |
Од 2000. ИААФ-ovo Правило 260.18s (бивше 260.6.a) преправљено је и сада каже да светски рекорди (насупрот светским рекордима у дворани) могу бити постављени у објекту "с кровом или без њега". Листа на којој су приказани скокови зове се апсолутна листа, док је листа и начин рангирања скокова у дворани остала непромењена.
Стање 14. новембар 2024.[6],[7]
Стање 9. маја 2016.[11]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.