Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.

Thumb
Троскок Џонатана Едвардса
Снимак троскока, бочни план.
Снимак троскока, предњи план.

Историја

У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.

У Ирској се у 19. веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је године 1888. постигао је резултат од 15,25 м који је дуго био светски рекорд у троскоку.

Поред овог ирског начина у Енглеској се у 19. веку примењивао начин који се заснивао на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.

Правилима ИААФ (Међународна атлетска федерација) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна).

Thumb
Филипс Идову скаче троскок на Олимпијским играма у Пакингу 2008.

Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендан Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.

Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Данијел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909. и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама Густаф Линдблом, Вилко Тулос и у Аустралији (Ник Винтер), усавршавајући технику троскока. Тамошњи такмичари су продужили први корак.

Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци који су дали тројицу светских рекордера и олимпијских победника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).

После 1945. водили су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950. до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953) и Олег Фједосејев 16,70 м — 1959. Пољак Јозеф Шмид као изванредан тркач (100 м), квалитетним извођењем своје тркачке технике први је успео прескочити 17 м (17,03 м — 1960) године.

У Југославији троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935. прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић, Тренутно рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м који је постављен септембра 1981. у Сарајеву.

Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим такмичењима од првог такмичења. Такмичења у троскоку за жене укључила су се тек 1990. на Европском првенству у дворани 1990. а затим, Светском првенство 2003. и на Олимпијским играма 1996..

Правила такмичења

Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта које је обавезно хоризонтално је неограничена, али је обично износи 40—50 м. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторица или осморица (зависно од такмичења) имају право на још три. Као најбољи резултат такмичара узима се његов најдужи скок.

При скоку скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнане са површином залетишта и јаме за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.

Светски рекорди

Први светски рекорд у троскоку ИААФ ( – Међународна атлетска федерација) је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Инеса Кравец из Украјине резултатом 15,50, а постигнут је на истом такмичењу као и мушки Светском првенству у Гетеборгу 10. августа 1995.

Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — мушкарци

Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,90 метара, 2. јуна 2016. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[1]

Више информација Пласман, Резултат ...
Затвори

Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — жене

Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,20 метара, са стањем 7. марта 2016. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[2]

Светски и континентални рекорди на отвореном за мушкарце

(стање 9. мај 2016)

Светски и континентални рекорди на отвореном за жене

(стање 7. март 2016)

Више информација Резултат, Ветар m/s ...
РезултатВетар m/sИмеДад. рођ.ДржаваМестоДатум
СР15,500,9Инеса Кравец5. октобар 1966. Совјетски Савез
 Украјина
Гетеборг, Шведска10. август 1995.
ОР15,390,5Франсоаз Мбанго Етон14. април 1976. КамерунПекинг, Кина17. август 2008.
ЕР15,500,9Инеса Кравец5. октобар 1966. Совјетски Савез
 Украјина
Гетеборг, Шведска10. август 1995.
САР15,290,3Јамиле Алдама14. август 1972. КубаРим, Италија11. јул 2003.
ЈАР15,310,0Катерин Ибаргвен12. фебруар 1984. КолумбијаМонако,14. јул 2014.
АФР15,390,5Франсоаз Мбанго Етоне14. април 1976. КамерунПекинг, Кина17. август 2008.
АЗР15,251,7Олга Рипакова30. новембар 1984. Совјетски Савез
 Казахстан
Сплит, Хрватска4. септембар 2010.
ОКР14,042,0Никол Младенис22. септембар 1975. АустралијаХобарт, Аустралија9. март 2003.
14,041,8Никол Младенис22. септембар 1975. АустралијаПерт, Аустралија7. децембар 2003.
РС14,56-0,40Биљана Топић17. октобар 1977. СФРЈ
 Србија
АК Војводина Нови Сад
Солун, Грчка13. септембар 2009.
Затвори

Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — мушкарци

Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,70 м, са стањем 10. април 2019. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[3]

Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — жене

Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,00 м, са стањем 3. јуна 2016. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[4]

Светски и континентални рекорди у дворани за мушкарце

Стање 3. јун 2016.

Рекорди у дворани за жене

Стање 7. март 2016.[5]

Апсолутна листа

Од 2000. ИААФ-ovo Правило 260.18s (бивше 260.6.a) преправљено је и сада каже да светски рекорди (насупрот светским рекордима у дворани) могу бити постављени у објекту "с кровом или без њега". Листа на којој су приказани скокови зове се апсолутна листа, док је листа и начин рангирања скокова у дворани остала непромењена.

Апсолутна листа 25 најбољих троскокаша

Стање 9. маја 2016.[6],[7]

Више информација Плас., Резултат ...
Плас.РезултатВетар (м/с)АтлетичарЗемљаМестоДатумБелешка
118,291,3Џонатан Едвардс Уједињено КраљевствоГетеборг, Шведска7. август 1995.
2.18,150,2Кристијан Тејлор САДПекинг, Кина27. август 2015.[8]
3.18,09−0,4Кени Харисон САДАтланта, САД27. јул 1996.
4.18,080,0Педро Пабло Пичардо КубаХавана, Куба28. мај 2015.[9]
5.18,040,3Теди Тамго ФранцускаМосква, Русија18. август 2013.[10]
6.17,971,5Вили Бенкс САДИндијанаполис, САД16. јун 1985.
7. 17,921,6Христо Марков БугарскаРим, Италија31. август 1987.
1,9Џејмс Бекфорд ЈамајкаОдеса, САД20. мај 1995.
9. 17,901,0Владимир Иноземцев СССРБратислава, Чехословачка20. јуни 1990.
0,4Жадел Грегорио БразилBelém20. мај 2007.
11.17,890,0Жоао Карлос де Оливеира БразилМексико Сити15. октобар 1975.
12.17,871,7Мајкл Конли САДСан Хозе, САД27. јун 1987.
13.17,861,3Чарлс Симпкинс САДКобе, Јапан2. септембар 1985.
14.17,850,0Јоелби Кесада КубаАтина, Грчка8. август 1997.
15. 17,83дворанаАлисер Урутија КубаЗинделфинген, Немачка1. март 1997.
дворанаКристијан Олсен ШведскаБудимпешта, Мађарска7. март 2004.
17. 17,811,0Маријан Опреа РумунијаЛозана, Швајцарска5. јул 2005.
0,1Филипс Идову Уједињено КраљевствоБарселона29. јул 2009.
19. 17,781,0Микола Мисјенко СССРЛењинград, СССР7. јул 1986.
0,6Лазаро Бетанкур КубаХавана, Куба15. јун 1986.
0,8Мелвин Листер САДХавана, Куба17. јул 2004.
22. 17,771,0Александар Коваленко СССРБрјанск, СССР18. јул 1987.
дворанаЛеонид Волошин РусијаГренобл, Француска6. фебруар 1994.
24. 17,750,3Олег Проценко СССРМосква, СССР10. јун 1990.
0,8Вил Клеј САДСакраменто, САД27. јун 2014.
Затвори

Апослутна листа 25 најбољих троскокашица

Стање 9. маја 2016.[11]

Више информација Плас., Резултат ...
Плас.РезултатВетар (м/с)АтлетичарЗемљаМестоДатумБелешка
1.15,500,9Инеса Кравец УкрајинаГетеборг, Шведска10. август 1995.
2.15,390,5Франсоаз Мбанго Етон КамерунПекинг, Кина17. август 2008.
3.15,36дворанаТатјана Лебедева РусијаБудимпешта, Мађарска6. март 2004.
4.15,320,9Хрисопији Девеци ГрчкаАтина, Грчка21. август 2004.
5.15,310,0Катерин Ибаргвен КолумбијаМонако18. јул 2014.
6.15,290,3Јамиле Алдама КубаРим, Италија11. јул 2003.
7.15,280,9Јархелис Савињ КубаОсака, Јапан31. август 2007.
8.15,251,7Олга Рипакова КазахстанСплит, Хрватска4. септембар 2010.
9. 15.200,0Шарка Кашпаркова ЧешкаАтина, Грчка4. август 1997.
−0,3Тереза Маринова БугарскаСиднеј, Аустралија24. септембар 2000.
11.15,180,3Ива Пранџева БугарскаГетеборг, Шведска10. август 1995.
12. 15,160,1Родика Матеску РумунијаАтина, Грчка4. август 1997.
0,7Триша Смит ЈамајкаЛинц, Аустрија2. август 2004.
дворанаАшија Хансен Уједињено КраљевствоВаленсија, Шпанија28. фебруар 1998.
15.15,141,9Надежда Аљехина РусијаЧебоксари, Русија26. јул 2009.
16. 15,090,5Ана Бирјукова РусијаШтутгарт, Немачка29. август 1993.
−0,5Ина Ласовска РусијаВаленсија, Шпанија31. мај 1997.
18.15,08дворанаМарија Шестак СловенијаПеанија, Грчка13. фебруар 2008.
19.15,07−0,6Параскеви Цијелита ГрчкаСевиља, Шпанија22. август 1999.
20.15,041,7Јекатерина Конева РусијаЈуџин30. мај 2015.
21. 15,031,9Магдалин Мартинез ИталијаРим, Италија26. јун 2004.
дворанаЈоланда Чен РусијаБарселона, Шпанија11. март 1995.
23.15,020,9Ана Пјатих РусијаГетеборг, Шведска9. август 2006.
24.15,001,2Кене Ндоје СенегалИраклео, Грчка4. јул 2004.
25.14,990,2Олга Саладуха УкрајинаХелсинки, Финска29. јун 2012.
Затвори
  • Чека ратификацију

Види још

Референце

Спољашње везе

Wikiwand in your browser!

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.

Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.