Троскок је атлетска дисциплина скакања удаљ са залетом или без њега, а изводи се од три узастопна скока, тј. одскоком, кораком и скоком. Одскок и први корак изводе се на истој нози. Троскок је захтевна дисциплина и само истински шампиони постижу добре резултате.
Историја
У старом веку постизани су у Грчкој скокови преко 16 метара па се претпоставља да се тај резултат односио на збир од три узастопна скока. Године 1465. у Цириху је награђен такмичар који је победио у троскоку, али о самом такмичењу недостају подаци.
У Ирској се у 19. веку, троскок се убрајао у народни спорт, а изводио се скакањем на једној нози. Тим начином Ирац Шенахан је године 1888. постигао је резултат од 15,25 м који је дуго био светски рекорд у троскоку.
Поред овог ирског начина у Енглеској се у 19. веку примењивао начин који се заснивао на наизменичној промени ногу на пр. лева-десна-лева.
Правилима ИААФ (Међународна атлетска федерација) дозвољена су при троскоку два одраза истом ногом, а трећи другом (десна-десна лева или лева-лева-десна).
Троскок је био укључен у програм првих Олимпијских игара 1896 у Атини. Тада је победио Американац Џејмс Брендан Коноли резултатом 13,71 м. На наредним играма 1900. у Паризу и 1904. у Сент Луису, такмичари су скакали и из места (без залета), па је Американац Реј Јури 1900. скочио 10,58 м, а 1904. 10,54 м.
Користећи се искуством и техником ранијих скакача Американац ирског порекла Данијел Ахерн је увео скраћен корак за други скок, чиме је постигао активно деловање одразне ноге. То је био почетак тзв. ударне технике, којом је Ахерн 1909. скочио 15,52 м. Између 1909. и 1924. највећи напредак у троскоку је постигнут у скандинавским земљама Густаф Линдблом, Вилко Тулос и у Аустралији (Ник Винтер), усавршавајући технику троскока. Тамошњи такмичари су продужили први корак.
Између 1924. и 1939. најбољи су у троскоку били Јапанци који су дали тројицу светских рекордера и олимпијских победника Микио Ода (15,21 м), Чухеи Намбу (15,72 м) и Наото Тојима (16,00 м).
После 1945. водили су Бразилац Адемар да Силва (16,00 м — 1950. до 16,56 м — 1955) и совјетски троскокаши Леонид Шчербаков (16,23 м — 1953) и Олег Фједосејев 16,70 м — 1959. Пољак Јозеф Шмид као изванредан тркач (100 м), квалитетним извођењем своје тркачке технике први је успео прескочити 17 м (17,03 м — 1960) године.
У Југославији троскок је у почетку био доста занемарен. Први рекордер био је Ђуро Гашпар са 11,66 м. Јован Микић Спартак први је 1935. прескочио 14,00 (14,05 м). После ослобођења носиоци Југословенског рекорда се били: А. Загорц, Драго Петрановић, Р. Радовановић, Владимир Њаради, Р. Јоцић, Тренутно рекорд држи Милош Срејовић са 17,01 м који је постављен септембра 1981. у Сарајеву.
Троскок у мушкој конкуренцији се налазио на свим такмичењима од првог такмичења. Такмичења у троскоку за жене укључила су се тек 1990. на Европском првенству у дворани 1990. а затим, Светском првенство 2003. и на Олимпијским играма 1996..
Правила такмичења
Садашња међународна правила за атлетска такмичења признају само скок са залетом. Такмичења се изводе на скакалишту која морају имати залетиште и доскочиште. Дужина залетишта које је обавезно хоризонтално је неограничена, али је обично износи 40—50 м. Сви такмичари имају право на три скока, а шесторица или осморица (зависно од такмичења) имају право на још три. Као најбољи резултат такмичара узима се његов најдужи скок.
При скоку скакач мора да се одрази са даске укопане у земљу и поравнане са површином залетишта и јаме за доскок. Ивица даске према јами за доскок зове се линија одраза. У одразу нога не сме да додирне тло иза те линије. Дужина скока мери се под правим углом од отиска најближег линији одскока, који такмичар учини било којим делом тела у јами за доскок.
Светски рекорди
Први светски рекорд у троскоку ИААФ ( – Међународна атлетска федерација) је признала 1911. године. Тренутни рекорд код мушкараца је 18,29 метра а постигао га је Британац Џонатан Едвардс на Светском првенству у Гетеборгу 7. август 1995. Код жена рекорд држи Инеса Кравец из Украјине резултатом 15,50, а постигнут је на истом такмичењу као и мушки Светском првенству у Гетеборгу 10. августа 1995.
Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — мушкарци
Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,90 метара, 2. јуна 2016. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[1]
Пласман | Резултат | Ветар м/с | Име | Дат. рођ. | Земља | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | 18,29 | 1,3 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | Уједињено Краљевство | Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
2. | 18,15 | 0,2 | Кристијан Тејлор | 18. јун 1990. | САД | Пекинг, Кина | 27. август 2015. |
3. | 18,09 | -0,4 | Кени Харисон | 13. фебруар 1965. | САД | Аталанта, САД | 27. јул 1996. |
4. | 18,08 | 0,0 | Педро Пабло Пичардо | 30. јун 1993. | Куба | Хавана, Куба | 28. мај 2015. |
5. | 18,04 | 0,3 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | Француска | Москва, Русија | 18. август 2013. |
6. | 17,97 | 1,5 | Вили Бенкс | 11. март 1956. | САД | Индијанаполис, САД | 16. јун 1985. |
7. | 17,92 | 1,6 | Христо Марков | 27. јануар 1965. | Бугарска | Рим, Италија | 31. август 1987. |
1,9 | Џејмс Бекфорд | 9. јануар 1975. | Јамајка | Одеса, САД | 20. мај 1995. | ||
9. | 17,90 | 1,0 | Владимир Иноземцев | 25. мај 1964. | Совјетски Савез Украјина | Братислава, Чехословачка | 20. јун 1990. |
0,4 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | Бразил | Белем, Бразил | 20. мај 2007. | ||
11. | 17,89 | 0,0 | Жоао Карлос да Оливеира | 28. мај 1954. | Бразил | Мексико (град), Мексико | 15. октобар 1975. |
Листа најбољих резултата у троскоку на отвореном — жене
Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,20 метара, са стањем 7. марта 2016. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[2]
Пласман | Резултат | Ветар м/с | Име | Дат. рођ. | Земља | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | 15,50 | 0,9 | Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | Совјетски Савез Украјина | Гетеборг, Шведска | 10. август 1995. |
2 | 15,39 | 0,5 | Франсоаз Мбанго Етон | 14. април 1976. | Камерун | Пекинг, Кина | 17. август 2008. |
3. | 15,34 | -0,5 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | Русија | Ираклион, Грчка | 4. јул 2004. |
4. | 15,32 | 0,9 | Хрисопији Девеџи | 2. јануар 1975. | Грчка | Атина, Грчка | 21. август 2004. |
5. | 15,31 | 0,0 | Катерин Ибаргвен | 12. фебруар 1984. | Колумбија | Монако, | 14. јул 2014. |
6. | 15,29 | 0,3 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | Куба | Рим, Италија | 11. јул 2003. |
7. | 15,28 | 0,9 | Јархелис Савињ | 13. новембар 1984. | Куба | Осака, Јапан | 31. август 2007. |
8. | 15,25 | 1,7 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | Совјетски Савез Казахстан | Сплит, Хрватска | 4. септембар 2010. |
9 | 15,20 | 0,0 | Шарка Кашпаркова | 20. мај 1971. | Чехословачка Чешка | Атина, Грчка | 4. август 1997. |
15,20 | Тереза Маринова | 5. септембар 1977. | Бугарска | Сиднеј, Аустралија | 24. септембар 2000. |
Светски и континентални рекорди на отвореном за мушкарце
(стање 9. мај 2016)
Резултат | Име | Год. рођ | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
СР | 18,29 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | Уједињено Краљевство | Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
ОР | 18,09 | Кени Харисон | 13. фебруар 1965. | САД | Аталанта, САД | 27. јул 1996. |
ЕР | 18,29 | Џонатан Едвардс | 10. мај 1960. | Уједињено Краљевство | Гетеборг, Шведска | 7. август 1995. |
САР | 18,15 | Кристијан Тејлор | 18. јун 1990. | САД | Пекинг, Кина | 27. август 2015. |
ЈАР | 17,90 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | Бразил | Белем, Бразил | 20. мај 2007. |
АФР | 17,37 | Tarik Bouguetaïb | 30. април 1981. | Мароко | Khémisset, Мароко | 14. јул 2007. |
АЗР | 17,59 | Ли Јанси | 26. јун 1983. | Кина | Jinan, Кина | 26. октобар 2009. |
ОКР | 17,46 | Кен Лоравеј | 6. јануар 1956. | Аустралија | Лондон, Уједињено Краљевство | 7. август 1982. |
РС | 17,01 | Милош Срејовић | СФРЈ Србија Раднички, Крагујевац | Сарајево, БиХ | 20. септембар 1981. |
Светски и континентални рекорди на отвореном за жене
(стање 7. март 2016)
Резултат | Ветар m/s | Име | Дад. рођ. | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|---|
СР | 15,50 | 0,9 | Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | Совјетски Савез Украјина | Гетеборг, Шведска | 10. август 1995. |
ОР | 15,39 | 0,5 | Франсоаз Мбанго Етон | 14. април 1976. | Камерун | Пекинг, Кина | 17. август 2008. |
ЕР | 15,50 | 0,9 | Инеса Кравец | 5. октобар 1966. | Совјетски Савез Украјина | Гетеборг, Шведска | 10. август 1995. |
САР | 15,29 | 0,3 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | Куба | Рим, Италија | 11. јул 2003. |
ЈАР | 15,31 | 0,0 | Катерин Ибаргвен | 12. фебруар 1984. | Колумбија | Монако, | 14. јул 2014. |
АФР | 15,39 | 0,5 | Франсоаз Мбанго Етоне | 14. април 1976. | Камерун | Пекинг, Кина | 17. август 2008. |
АЗР | 15,25 | 1,7 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | Совјетски Савез Казахстан | Сплит, Хрватска | 4. септембар 2010. |
ОКР | 14,04 | 2,0 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | Аустралија | Хобарт, Аустралија | 9. март 2003. |
14,04 | 1,8 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | Аустралија | Перт, Аустралија | 7. децембар 2003. | |
РС | 14,56 | -0,40 | Биљана Топић | 17. октобар 1977. | СФРЈ Србија АК Војводина Нови Сад | Солун, Грчка | 13. септембар 2009. |
Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — мушкарци
Ово је листа атлетичара, који су скочили више од 17,70 м, са стањем 10. април 2019. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[3]
Пласман | Резултат | Име | Дад. рођ. | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 17,92 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | Француска | Париз, Француска | 6. март 2011. |
2 | 17,83 | Алисер Урутија | 10. мај 1960. | Куба | Синделфинген, Немачка | 1. март 1997. |
17,83 | Кристијан Олсон | 25. јануар 1980. | Шведска | Будимпешта, Мађарска | 7. март 2004. | |
4. | 17,77 | Леонид Волошин | 30. март 1966. | Совјетски Савез Русија | Гренобл, Француска | 16. фебруар 1994. |
5. | 17,76 | Мајкл Конли | 5. октобар 1962. | САД | Њујорк, САД | 27. фебруар 1987. |
6. | 17,75 | Филипс Идову | 30. децембар 1978. | Уједињено Краљевство | Валенсија, Шпанија | 9. март 2008. |
7. | 17,74 | Маријан Опреа | 6. јун 1982. | Румунија | Букурешт, Румунија | 18. фебруар 2006 |
8. | 17,73 | Волтер Дејвис | 2. јули 1979. | САД | Москва, Русија | 12. март 2006 |
Фабрицио Донато | 14. август 1976. | Италија | Париз, Француска | 6. март 2011. | ||
10. | 17,72 | Брајан Велман | 8. септембар 1967. | Бермуди | Барселона, Шпанија | 12. март 1995. |
Листа најбољих резултата у троскоку у дворани — жене
Ово је листа атлетичарки, које су скочиле више од 15,00 м, са стањем 3. јуна 2016. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута прескочила ову дужину. Приказан је само најбољи резултат.)[4]
Пласман | Резултат | Име | Дад. рођ. | Држава | Место | Датум |
---|---|---|---|---|---|---|
1. | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | Русија | Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
2 | 15,16 | Ашија Хансен | 5. децембар 1971. | Уједињено Краљевство | Валенсија, Шпанија | 28. фебруар 1998. |
3 | 15,14 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | Совјетски Савез Казахстан | Доха, Катар | 13. март 2010. |
4. | 15,08 | Марија Шестак | 17. април 1979. | СФРЈ Србија Словенија | Пеанија, Грчка | 13. фебруар 2008. |
5. | 15,05 | Јархелис Савињ | 13. новембар 1984. | Куба | Валенсија, Шпанија | 8. март 2008. |
6. | 15,03 | Јоланда Чен | 26. јул 1961. | Совјетски Савез Русија | Барселона, Шпанија | 11. март 1995. |
7. | 15,01 | Ина Ласовска | 17. децембар 1969. | Совјетски Савез Русија | Париз Француска | 8. март 1997. |
8. | 15,00 | Хрисопији Девеци | 2. јануар 1975. | Грчка | Валенсија, Шпанија | 8. март 2008. |
Светски и континентални рекорди у дворани за мушкарце
Стање 3. јун 2016.
Резултат | Име | Год. рођ | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
СР | 17,92 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | Француска | Париз, Француска | 6. март 2011. |
ЕР | 17,92 | Теди Тамго | 15. јун 1989. | Француска | Париз, Француска | 6. март 2011. |
САР | 17,83 | Алисер Урутија | 10. мај 1960. | Куба | Зинделфинген, Немачка | 1. март 1997. |
ЈАР | 17,56 | Жадел Грегорио | 16. септембар 1980. | Бразил | Москва, Русија | 12. март 2006 |
АФР | 17,00 | Аџаји Агбебаку | 6. јануар 1955. | Нигерија | Далас, САД | 30. јануар 1982. |
АЗР | 17,41 | Дунг Бин | 22. новембар 1988. | Кина | Нанкинг, Кина | 27. фебруар 2016. |
ОКР | 17,20 | Ендру Мерфи | 18. децембар 1969. | Аустралија | Лисабон, Португал | 9. март 2001. |
РС | 16,64 | Зоран Ђурђевић | СФРЈ Србија АК Црвена звезда, Београд | Београд, Србија | 9. фебруар 1992. |
Рекорди у дворани за жене
Стање 7. март 2016.[5]
Резултат | Име | Дад. рођ. | Држава | Место | Датум | |
---|---|---|---|---|---|---|
Светски рекорд | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | Совјетски Савез Русија | Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
Европски рекорд | 15,36 | Татјана Лебедева | 21. јул 1976. | Совјетски Савез Русија | Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
Североамерички рекорд | 15,05 | Јархелис Савињ | 13. новембар 1984. | Куба | Валенсија, Шпанија | 8. март 2008. |
Јужноамерички рекорд | 14,69 | Јулимар Рохас | 21. октобар 1995. | Венецуела | Мадрид, Шпанија | 23. јануар 2016 |
Афрички рекорд | 14,90 | Јамиле Алдама | 14. август 1972. | Судан | Будимпешта, Мађарска | 6. март 2004. |
АЗР | 15,14 | Олга Рипакова | 30. новембар 1984. | Совјетски Савез Казахстан | Доха, Катар | 13. март 2010. |
Океанијски рекорд | 13,31 | Никол Младенис | 22. септембар 1975. | Аустралија | Будимпешта, Мађарска | 5. март 2004. |
Рекорд Србије | 14,37 | Биљана Топић | 17. октобар 1977. | СФРЈ Србија АК Војводина Нови Сад | Торино, Италија | 8. март 2009. |
Апсолутна листа
Од 2000. ИААФ-ovo Правило 260.18s (бивше 260.6.a) преправљено је и сада каже да светски рекорди (насупрот светским рекордима у дворани) могу бити постављени у објекту "с кровом или без њега". Листа на којој су приказани скокови зове се апсолутна листа, док је листа и начин рангирања скокова у дворани остала непромењена.
Апсолутна листа 25 најбољих троскокаша
Апослутна листа 25 најбољих троскокашица
Стање 9. маја 2016.[11]
- Чека ратификацију
Види још
- Светски рекорди у атлетици на отвореном
- Развој светског рекорда у троскоку за жене на отвореном
- Развој светског рекорда у троскоку за мушкарце на отвореном
- Светски атлетски рекорди у дворани
- Развој светског рекорда у троскоку за жене у дворани
- Развој светског рекорда у троскоку за мушкарце у дворани
- Национални рекорди у троскоку на отвореном за жене
- Национални рекорди у троскоку на отвореном за мушкарце
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — троскок за жене
- Победнице светских првенстава у атлетици на отвореном — троскок
- Победнице европских првенстава у атлетици на отвореном — троскок за жене
- Развој рекорда европских првенства у троскоку на отвореном за жене
- Победнице светских првенстава у атлетици у дворани — троскок за жене
- Победнице европских првенстава у атлетици у дворани — троскок за жене
- Победнице универзијада у троскоку за жене
- Освајачи олимпијских медаља у атлетици — троскок за мушкарце
- Победници светских првенстава у атлетици на отвореном — троскок
- Победници европских првенстава у атлетици на отвореном — троскок за мушкарце
- Победници светских првенстава у атлетици у дворани — троскок за мушкарце
- Победници европских првенстава у атлетици у дворани — троскок за мушкарце
- Победници Летњих универзијада у троскоку за мушкарце
Референце
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.